Selo Meljak, pored Barajeva, a nadomak Beograda postalo je lokacija konačnog obračuna sa vođama zemunskog klana. Do danas je to selo bilo poznato samo po brojnim romskim orkestrima koji ordiniraju po beogradskim lokalima. Najpoznatiji je orkestar Ace Face jer je Aca akter nekoliko novogodišnjih skrivenih kamera. Kum i Šiptar su se tamo krili u iznajmljenoj vikendici kada je specijalna policijska jedinica kucnula na vrata. U razmeni vatre obojica su ubijena, a mi smo zahvaljujući policijskoj kameri videli njihova tela i deo akcije MUP-a. Tokom vanrednog stanja policija je postala glavna produkcijska kuća u Srbiji, jer sve televizije snabdeva ekskluzivnim snimcima. Videli smo klasičnu vikendicu sa klasičnim nameštajem, uz obaveznu garažu (uvek sam se pitao šta će ljudima garaža na vikendici), puškaranje i konačno leševe i razbacano oružje. Tada smo prvi put čuli upozorenje roditeljima i osetljivim osobama da sadržaj priloga nije za svakoga. Pošto smo stegli zube, odgledali smo strašne slike. Samo par dana kasnije konačno se rasplela i misterija oko nestanka Ivana Stambolića. U glavnim ulogama su očekivano bile „crvene beretke“, a otkriven je i grob na Fruškoj gori. Uz dozvolu porodice, televizije su emitovale snimak ekshumacije – ponovo uz upozorenje na sadržaj snimka.
Pitanje koje sam povremeno čuo u vezi je s etičnošću i profesionalnošću medija oko emitovanja ovakvih priloga. U slučaju Meljaka, policija je verovatno želela da pošalje jasnu poruku o vlastitoj efikasnosti ali i da zastraši sve potencijalne počinioce i saučesnike – bivše i buduće. Sudeći po izveštajima o padu stope kriminala tokom vanrednog stanja – ova logika ima opravdanje. Kada je reč o snimku ostataka gospodina Stambolića, poruka je nešto drugačija. Pošto su „crvene beretke“ (u ne malom delu ovdašnje javnosti) smatrane za branitelje srpstva, priča o 100.000 maraka za ljudski život razotkriva taj mit. Paralelno se, naravno, postavilo pitanje odgovornosti bračnog para Milošević-Marković, ali je gospođa profesorka nekako odletela za Moskvu čim joj je istekao poslanički imunitet. Sad se dopisuje (ko Legija) uglavnom sa crnogorskim medijima. Ma koliko slike leševa deluju uznemirujuće na gledaoce, mislim da ovog puta imaju svoje, ako hoćete i etičko opravdanje.
Tek danas, tri godine nakon 5. oktobra, počinje proces suočavanja sa prošlošću. Srebrenica je mnogima bila daleko, Kosovo takođe, videli su samo izbeglice a danas vide leševe u svom komšiluku, ali što je još važnije – vide lica ubica, na poternicama i tv ekranima. Većina tih branitelja i ratnih legendi nisu ništa drugo do ukoljice i banditi pored kojih je trebalo mirno da živimo i ko u reklami govorimo – dobro jutro komšija. Zato slike leševa sada mogu da razumem – Srbija se skida sa kriminala, na suvo, bez anestezije. Otkriće Stambolićevih ostataka donelo mi je olakšanje, jer sam, priznajem, proteklih godina šetajući Beogradom, razmišljao – da možda baš u tom trenutku prolazim, ili još gore – gazim po nečijim kostima.
Ostatak tv programa – normalno prati programsku šemu – u večitoj potrazi za zabavom. TV Pink u emisiji „Leteći start“ prikazuje potragu za kandidatima koji će odleteti u Tunis na besplatno letovanje. Voditelj i voditeljka jure po gradu – startuju ljude i onda ko pre stigne do Surčina – taj pali u Tunis. Putnici su uglavnom mladi, lakše se kreće u avanturu sa manje godina. Problem se javio pre par emisija kada je izvesni dečko pristao da proba, odveo ekipu kući da se spakuje i tek tada je voditelj otkrio da je ime u pasošu drugačije. Naš kandidat mu je mirno objasnio da je pasoš burazerov, ali pošto liče, nema frke – putovao je on u Mađarsku bez problema. Nisu ga pustili, ali koliko čujem, Legija i ekipa su imali toliko pasoša da verovatno nisu mogli da zapamte sva lažna imena i nadimke. Naši estradni umetnici, potpuni su profesionalci po pitanju dokumenata.
U emisiji „Turbulencija“ na TV Politici omiljena rubrika mi je trkeljisanje po torbama estradnih umetnica. Po pravilu tu su parfem, ključevi od kola, mobilni telefon, najnoviji cd (u reklamne svrhe), preobuka, imenik, lova i OBAVEZNO – pasoš, uredno viziran. Dakle – ukoliko pos’o traži – nema pakovanja, nema gubljenja vremena – odmah preko grane. To se zove leteći pevajući start!
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
