Uporedo sa povećanjem broja mesta na kojima je omogućeno legalno kockanje raste i zainteresovanost javnosti za probleme patoloških kockara. Stara nevolja tretirana kao privremeno napuštanje "normalnog života", kao "đavolja rabota" počinje da se posmatra kao jedan od oblika zavisnosti koji se leči naučno zasnovanim metodama
"Ovde u Srbiji kao da postoji viša sila koja nas sprečava da vidimo sebe bilo kako osim kao bivše, sadašnje i buduće gubitnike. To niti je tačno niti je zdravo i, što je najgore, potpuno je neproduktivno"
"Smanjenje broja nezaposlenih direktno zavisi od investicija u srpsku privredu"
Poternica za Mirjanom Marković ukinuta je 15. aprila, a vest o tome objavljena je 31. maja, samo dan pre objavljivanja snimaka iz Srebrenice. Da li su novinari suviše kasno otkrili čitavu stvar ili je takav tajming nekome odgovarao
Da li su se radikali "lustrirali", kako im je bez Šešelja, sukobljavaju li se međusobno i jesu li zaista nadomak preuzimanja vlasti u zemlji
Ideja o blagodetima koje fundamentalna istraživanja mogu pružiti davno je rođena, ali se retko ostvarivala kroz saradnju s naučnim timovima u drugim zemljama
Iako sam nije bio uspešan političar, pre nego što je, na talasu borbe protiv Haškog tribunala, dospeo u radikalsko društvo, Čavoški je iz blizine upoznao i gotovo sve druge političare koji su bitno uticali na pravac kojim se Srbija kreće poslednjih deceniju i po. Sa Miloševićem se družio kao student, a sa Đinđićem i Koštunicom osnivao prvu opozicionu stranku u postkomunističkoj Srbiji
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Daut Dauti, portparol kosovske vlade, kao primedbu na predlog za susret premijera srpske i kosovske vlade ("B92")
Od devetog Samita nesvrstanih zemalja 1989. godine do danas, Beograd nije bio domaćin toliko velikog i važnog skupa kao što je godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
Branislav Maričić, instruktor pamćenja i učenja u školi za razvoj intelektualnih veština koja organizuje tečajeve brzog čitanja, savršenog pamćenja, kreativnog učenja i strategijskog mišljenja. ("Glas")
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Prošlo je petnaest uglavnom mučnih sezona otkad je Arsen Dedić, najvažniji kantautor jugoslovenskog prostora, poslednji put nastupao u Srbiji. Sledeće nedelje će u Beogradu nastupiti bar dve večeri, i to u dvorani Doma sindikata, gde je pre četiri decenije održao svoj prvi solistički koncert, i u Novom Sadu. Ovo što sledi je pregled Dedićeve karijere u poslednjih petnaest godina
Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima, snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama, a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama
Ustavno proglašeni doživotni predsednik SFRJ ostvario je san svakog advertajzing stručnjaka: da stvori i danas živ kult ličnosti, na koji su se "primali" razni slojevi stanovništva, kako u zemlji tako i u inostranstvu
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
Jopet se, pravim i istorijskim povodima, sastao, ovog puta ovim redom, crkveni, državni i vojni vrh, plus prestolonaslednik, pa su i odlučili da nastave da se sastaju dok svi ne savladamo gradivo i spremno uđemo u Evropu
Bogdan Bogdanović, bivši gradonačelnik Beograda ("Večernje novosti")
