Moje i filmove nekih mojih kolega napadaju sa optužbom da oni zamenjuju do sada popularno bavljenje Romima i da Srbiju od sada pa nadalje slikaju kao horor porno zemlju. Ti napadnuti autori su pre svega filmofili i kad sebe vide kao pripadnike jednog naroda, to ne znači da to "deo naroda" tumače kao "deo stada", o kome su, kao poslušni članovi, obavezni da prave lepu sliku
Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, posle potpisivanja sporazuma poljubila se sa predsednikom Tadićem a nije i sa Medvedevim ("Glas")
Nevidljivost homoseksualaca i lezbejki u javnom i društvenom životu dodatno usporava proces prevazilaženja homofobije u ovom konzervativnom društvu
Pozdrav Azri, 16. X 2009, Dom omladine Beograda;
ZZ Top, 18. X 2009, Beogradska arena
Smisao ovakvih susreta nije u igranju nekakve bezvezne paradiplomatije ili vežbanju političke korektnosti, nego u iskrenoj i neposrednoj komunikaciji
Skoro svi ozbiljniji ovdašnji izdavači u velikoj meri su ogorčeni i uvređeni moralom vladajuće kulturne politike koja o knjizi ne vodi računa
Hiljade mladih Roma koji su godinama živeli u Nemačkoj ne uspevaju da se adaptiraju posle prisilnog povratka u zemlju koja više nije njihov dom
Kako se nekad govorilo, po formi rusko-srpski odnosi su tradicionalno dobri i u usponu, a po sadržaju, sada imaju više ugljovodonika
"Većina domaćih reditelja koji su u komisijama za dodelu sredstava, pogotovo onih mlađih (takozvani pajkićevci), uopšte ne poznaje evropski film i ne priznaje ništa osim takozvanog žanrovskog filma. To je neka teorija koju favorizuje nekolicina profesora na Fakultetu dramskih umetnosti i tako vaspitava desetine generacija. To je kao kad biste studirali književnost na delima Mir Jam i Dena Brauna, a podsmevali se Andriću i Šekspiru. E, to jeste pravi horor"
Želeći da šokira i samim tim privuče publiku, Severina je profitirala na svom "imidžu grešnice i buntovnice", ali povremeno doprinosila i ozbiljnoj javnoj diskusiji o ozbiljnim i teškim temama
Zahtev Ustavnom sudu da zabrani neonacističke i fašističke organizacije još jedna odgoda rešavanja problema i tako će ostati sve dok država jasno ne kaže da nasilje ne može proći i dok nasilnike i propagatore mržnje i zločina ne počne kažnjavati
"Leteći cirkus Montija Pajtona" bio je revolucija u oblasti popularne kulture – njihov humor zasnovan na apsurdu, neskrivena ciničnost, otvoreno ruganje svakoj vrsti autoriteta, učinili su da mnogo toga ne ostane isto kao što je bilo pre toga
U Beogradu se ne oseća, ili bar ne primećuje u tolikoj meri, problem starih koliko u gradovima u južnoj i istočnoj Srbiji
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Na sajtovima navijačkih grupa slave se tuče, sukobi, incidenti – kao nekad sedam ofanziva. Evo kako to izgleda
Da se sati i dani provedeni u uličnim demonstracijama i u javnim nastupima računaju kao radni staž, profesorka Srbijanka Turajlić verovatno bi odavno bila u penziji. Sve što je za to vreme učinila, učinila je bez želje za reflektorima, bez "šminkanja" onoga što želi da kaže, bez fraza koje dobro zvuče, bez želje da "unovči" svoj "borački staž", bez usiljene pristojnosti – ponekad besno, uz povišen ton, a ponekad tiho, skoro inkognito
"Ukoliko želite da se nadmećete sa domaćim kompanijama – morate da investirate i postanete jedna od njih"
Desilo se – na našu nesreću! – da je kontrolu nad beogradskim ulicama u jednom trenutku preuzela banda nasilnika, jasno ideološki i politički orijentisana, oslonjena na prećutnu ili otvorenu podršku izvesnih stranaka, krugova i crkve. Imali smo generalnu probu onoga što neki priželjkuju, a neki drugi se ne usuđuju da imenuju. Platio je glavom francuski državljanin Bris Taton
Srebro iz Katovica moglo bi za srpsku košarku da ima značaj kao ona bronza iz Poznanja 1963. za ondašnju jugoslovensku
Srpski "navijači" obično su iz sloja "tranzicionih gubitnika". Oni sebe vole da predstavljaju kao "prave Srbe", kao neku vrstu srednjovekovnih vitezova u potrazi za svetim gralom carske Velike Srbije. U tom smislu ova omladina je predmet obrade svojih starijih vođa koji su već u nekom "biznisu". Taj biznis je uglavnom ili preprodaja droge ili rad na obezbeđivanju objekata (kockarnica i diskoteka)
Jedino što ultradesničara razlikuje od tipičnog ekstremno agresivnog navijača je to što nikada neće priznati da je ono što zagovara nasilje. On će zahvaljujući svom obrazovanju i elokvenciji naći bezbroj eufemizama i drugih oblandi u koje će pažljivo zamotati svoja uverenja, ne bi li pokušao da sakrije njihovu suštinu, bez obzira na to da li je ona homofobna, rasistička, klero-fašistička ili, prosto – nasilnička
U zoološki vrt niste dobrodošli, štićenicima dajete rđav primer – hoćete da natalitet kao uostalom i u celoj Srbiji sa izuzetkom neprežalnog Kosova opadne?
Kako je malo potrebno da se izgubi neko tržište, videli smo početkom devedesetih, a kako je teško da se tržište povrati, gledamo već bezmalo deset godina
