"Većina ljudi iz ondašnjeg rukovodstva smatrala je da ne bi trebalo ići u drugi krug jer je razlika u broju glasova bila toliko očita i praktično nenadoknadiva. Ta ubeđivanja nisu urodila plodom. U takvim situacijama procene ne zavise samo od nekog kolektivnog mišljenja nego, i pre svega, od samog kandidata u čijim rukama je odluka da li će se ići ili ne u drugi krug"
Ako se, dakle, DOS konačno raspadne, a hoće, ne bih očekivao da bilo vatreni đinđićevci, bilo fanatične Koštuničine pristalice potegnu bager ili zapale Skupštinu. Neka pravila su, kako-tako, prihvaćena i biće poštovana. Revolucija ne preti da nam pređe u naviku
Državna kriza, izvesnost razvrgavanja vladajuće koalicije u Srbiji, koja se zove "opozicija", dilema prvo ustav ili prvo izbori... U prelaznom periodu koji se skraćuje treba da se postignu ključni kompromisi jer mora da se donese odluka o saveznoj državi, jedan ili dva ustava, jedan statut, nekoliko zakona o državnoj reformi, jedan izborni zakon...
Početak političke jeseni pokazuje da politička konkurencija u DOS-u ipak nije uništila sposobnost samokorigovanja na oba pola DOS-a i da bi do izbora idućeg proleća mogla da funkcioniše neka sporazumna "prelazna" vlada
Za razliku od glavnog toka srpske nacionalne inteligencije, na čelu sa Akademijom i Dobricom Ćosićem, Koštunica nikada nije gajio iluzije u vezi sa Miloševićem
"Vreme" će u ovom i dva naredna broja objaviti "Priloge za političku biografiju"ličnosti koje, trenutno, kroje sudbinu naroda
"Moć je uvek podela privilegija i novca. U jednom demokratskom društvu, relativno kontrolisanom, sa jako mnogo učesnika prilično je teško deliti privilegije. Nema šanse da vi sada u Srbiji bilo koji kanal novca skrenete na drugu stranu i usmerite nekome ko vam je onda u obavezi, ili da zadržite za sebe. Niko ozbiljan valjda ne razmišlja o tome da ću ja da naredim policiji da uhapsi nekoga kako bih demonstrirao svoju moć"
Vujanović je i premijeru Zoranu Đinđiću uputio pismo za nastavak razgovora o redifiniciji. Obavještenje je dobio i Vojislav Koštunica. Tim potezom je oslabljena pozicija koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" pred pregovore sa DOS-om
Velika licitacija oko savezne vlade, verovatna rekonstrukcija republičke vlade, firma na kojoj piše "ovde su pare", ljubav ježeva u DOS-u, igra na tempo, donatorskih 270 DM i preduzimač Velja Ilić, crnogorske kalkulacije i večito pitanje: "Zna li Baja šta radi..."
"Mi prvo prihivatamo Haški sud i saradnju s njim uz sve mane tog suda. Onda hoćemo da to uredimo zakonom, teška srca pristajemo da kao zamenu za zakon koristimo uredbu, i posle toga ulećemo u bezakonje u pravom smislu reči"
Opet u poslednjem trenutku i na brzaka, ali ovoga puta bez brljotina, DOS je poslao Slobodana Miloševića na još jednu – biće poslednju – etapu njegovog životnog puta: u Ševeningen, banju na Severnom moru, gde ima i jedan zatvor. "Ustavno ili neustavno, institucionalno ili van institucija", legalno ili nelegalno, DOS je izgubio strpljenje i presekao stvar političkim svršenim činom. Uostalom, "politika je odnos snaga" (Slobodan Milošević). Već prvoga dana drama se ponovila kao farsa: optuženik je izjavio da ne priznaje sud; sud se nije potresao, kao uostalom ni u slučaju Josipa Broza onomad
