Euro 2008
„Anacionalni“ fudbal
Malo je reprezentacija koje nemaju nekog nacionalizovanog igrača što je, valjda, doprinos najpopularnijeg sporta opštoj globalizaciji
Izazovi Berluskonijeve vlade
Niz kratkih spojeva
Izgleda da upravo tu gde se ukrštaju globalni tokovi i lokalna dobra, Italija otkriva nov izvor socijalnih tenzija
U susret reformi Evropske unije
Teret na irskim plećima
Polovinom juna zemlja od četiri miliona stanovnika odlučivaće o budućnosti 500 miliona državljana Evropske unije
Španija
Prednosti i mane „ženske vlade“
Premijer Hose Luis Sapatero ispunio je predizborno obećanje i formirao vladu u kojoj je čak devet od 17 ministarstava pripalo "slabijem polu"
Petogodišnjica iračkog rata
Na ivici ponora
Nakon pet godina, izvesno je da je ceh koji je angloamerička ratna avantura u Iraku napravila porazan za svakoga ko je verovao da će svrgavanje Sadama Huseina s vlasti biti jeftin poduhvat
Španija posle izbora
Pobeda tolerancije
Socijalista Hose Luis Sapatero biće premijer i u naredne četiri godine
Španija uoči izbora
Žestoko i prljavo
Nakon dve TV debate ulogu favorita ima aktuelni premijer, ali glavna utakmica igra se u nedelju 9. marta a odlučuje "treći gol"
Književnost – istok-zapad (1)
Halim među Svensonima
Izvanredan roman mladog švedskog pisca bavi se zanimljivim fenomenom "otuđenosti" druge generacije imigranata iz islamskog sveta
Marija Šerifović, ambasadorka
Ekselencije u službi dijaloga
Tri muzičara, četvoro reditelja/scenarista, dva pisca, jedna ilustratorka, jedan šansonjer, jedan glavni urednik, jedna pevačica i jedan reper
Pozorište – Ćeif
O Savesti
Beogradsko dramsko pozorište, Tekst: Mirza Fehimović, Režija: Egon Savin, Uloge: Duda Stojanović, Radmila Tomović, Nebojša Ljubišić, Ljubomir Bandović...
Brendiranje Srbije
Kako shvatiti vlastitu državu
Ali kako mi sami, žitelji ove teritorije, shvatamo našu domovinu? Šta nekom "s Juga" ili "Lali", Beograđaninu ili nesretnom "interno raseljenom licu" znači pojam "Srbija kao brend"? Šta bi on/ona uzeo kao najbolje i tipično "srpsko", ono po čemu se (pozitivno) razlikujemo od ostatka sveta
Intervju – Nina Bunjevac, kanadsko-srpska umetnica
Između svetova
"Moja junakinja Zorka Petrović je usamljena devojka opsednuta idejom da pronađe svog muškarca. Ona radi u industriji prerade mesa, i voli da jede brzu hranu gledajući američke TV programe. Na neki način, ona je danas postala žrtva, a ne neprijatelj američke medijske mašinerije"
O Romanu o Londonu Miloša Crnjanskog
Stranac u noći
U izdanju Zadubžine "Miloš Crnjanski", kao dvanaesti tom sabranih dela Miloša Crnjanskog, upravo se pojavilo kritičko izdanje Romana o Londonu, koje je priredio Svetozar Koljević
London–Moskva
Moskva štiti Lugovoja
Zbog tenzija oko ubistva bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka, ali i statusa biznismena Borisa Berezovskog, rusko-britanski odnosi su ozbiljno narušeni. I Moskva i London ipak poručuju: "Ovo nije novi hladni rat"
Intervju – Dragan Todorović, pisac
Pisci su vlasnici realnosti
"Jugoslavija je uvek bila područje visokog napona u svemu: politici, sportu, umetnosti... Bluz je ono što ja i dalje osećam prema toj zemlji, i to onakav kako ga je Hendrix svirao: sirov, divlji i nekontrolisan"
Kineski predsednik u ruskoj prestonici
Brak iz računa
Simbolično, poslednji dogovor koga su Putin i Hu objavili tiče se zajedničke kosmičke misije na Mars 2009. godine, sa nadom da će ona doprineti boljem razumevanju istorije Sunčevog sistema i porekla Zemlje, i sa praktičnim ciljem da pokaže svetu kako je strateško partnerstvo više nego dinamično, toliko da se sa Zemlje seli i u kosmos
Francuska
Sego ili Sarko
Da li Francuska može da nastavi svoj tradicionalni "la vie en rose"? Segolen Roajal kaže "Oui!", Nikolas Sarkozi kategorično "Non!"
Uzbuna na Ostrvu
Da li su Britanci rasisti
Nacionalna polemika i diplomatski incidenti zbog događanja u kući Velikog brata. Pobednica, indijska glumica Šilpa Šeti, održala govor koji je žestoko pogodio rasiste
Francuska - Segolen Roajal
Zašto je vole
Zemlja ljudi
Patagonija, klopka za dušu
Plan je sledeći. Prvi dan, Buenos Ajres. Drugi, preuzimanje kamperskih kola i odlazak na zapad. Deveti dan ukrcavanje na brod u Čileu, dvadeset i neki dan – Buenos Ajres. Između je Patagonija
Deset događaja 2006
Mirni dani puni istorije
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Intervju – Aleš Debeljak, pesnik
Ispod površine
"Svest da zatvorenost u sopstvene male i ružne nacionalizme dovodi do provincijalnog mišljenja, koje je u svim državama nastalim iz pepela bivše Jugoslavije veće nego što je bilo u zajedničkoj državi, može nas sačuvati od ponavljanja istih istorijskih grešaka"