Pobeda tolerancije

Od stalnog dopisnika „Vremena“ iz Španije

U svakoj predizbornoj kampanji kandidati imaju po nekoliko argumenata kojima brane svoju politiku i kandidaturu ili napadaju protivnika. Mariano Rahoj, lider opozicione Narodne partije, izabrao je da u kampanji uoči prošlonedeljnih parlamentarnih izbora najviše napada, i to žestoko, svog protivkandidata, aktuelnog premijera Hosea Luisa Sapatera, na dve teme: pregovori sa ETA i popuštanje pred baskijskim i katalonskim nacionalistima „koji razbijaju jedinstvo Španije“. Istina, kritikovao je i ekonomsku krizu, socijalnu politiku, preveliku toleranciju prema emigrantima, ali tačke na kojima je gradio strategiju bile su (po njemu) pogrešna antiteroristička politika i tolerisanje separatističkih tendencija u Baskiji i Kataloniji.

U nedelju oko ponoći, kada su se sredili glasovi, bilo je jasno da su o pobedi socijalista odlučili glasači u Kataloniji i Baskiji. Socijalisti su u Kataloniji dobili 25 poslanika, četiri više nego 2004, čime su izjednačili istorijski rekord iz 1982, kada su sa Felipeom Gonsalesom na čelu prvi put trijumfovali u demokratskoj Španiji. U Baskiji uspon socijalista nije bio tako spektakularan, ali su prvi put posle 1993. dobili izbore i postali prva politička snaga nemirne pokrajine. Uspon socijalista koštao je, posebno u Kataloniji, nacionaliste. Separatistička Republikanska levica Katalonije (ERC) pala je sa osam na tri poslanika a baskijska nacionalna partija (PNV) imaće šest umesto sedam poslanika. Veliki gubitnik je i Ujedinjena levica koja je sa pet pala na dva poslanika.

Iako je procentualno uspon socijalista u Baskiji manji nego u Kataloniji, u političkom smislu možda ima čak i veći značaj jer je to odgovor građana teroristima ETA, koja je u finišu kampanje, dva dana pre glasanja, u mestu Mondragon ubila Isaijasa Karaska, bivšeg lokalnog poslanika socijalista. Žestok govor njegove 20-godišnje ćerke na sahrani, kada je pozvala na glasanje sve one koji žele da izraze solidarnost sa njenim ocem, sigurno je uticao na promenu raspoloženja mnogih birača.

Slučaj vredan pažnje desio se u nedelju na utakmici Atletik Bilbao – Valjadolid, gde je prvi put u istoriji kluba dozvoljen minut ćutanja za žrtvu ETA. Istina, minut je u stvarnosti trajao 17 sekundi uz žestoke zvižduke dela publike iza golova, ali važan je gest uprave kluba koja se prvi put solidarisala sa jednom žrtvom ETA kojih je, zaključno sa nesrećnim Karaskom, od 1968. pa do tog petka 7. marta 2008, bilo 822. Nešto se u Baskiji menja….

Socijalisti su dobili 169 mandata, pet više nego 2004, ali sedam manje od apsolutne većine o kojoj, realno, nisu ni razmišljali. Nemaju apsolutnu većinu, ali je situacija ipak bolja nego dosad. U suštini, socijalistima i nije neophodna formalna koalicija, biće dovoljno da za ključne projekte i zakone dogovori podršku sa nekom od manjih partija i da, kao i dosad, komotno vlada i u manjini.

Još u noći izborne pobede Hose Luis Sapatero poručio je Špancima da su svojim glasovima otvorili „novu etapu“ i obećao manje napetosti i svađa. Obećao je, takođe, da će pokušati da sa Narodnom partijom postigne dogovor o strateški važnim pitanjima za zemlju.

Pošto je hrabro sproveo mnoge promene u protekle četiri godine, od reforme Statuta Katalonije do legalizacije homoseksualnih brakova (u nekim zapadnim analizama Španija se, zahvaljujući Sapateru, naziva „južnom Švedskom“), pošto je preživeo neuspeh pregovora sa ETA, dvomesečno zakašnjenje dolaska brzog voza AVE iz Madrida u Barselonu (ipak je stigao pre izbora, danas se između dva glavna grada zemlje putuje za 2,38 sati) i pošto ga ni recesija nije ozbiljnije ugrozila, Sapatero se okreće novim ciljevima.

Prvi zadatak je oporavak ekonomije i zapošljavanje, nešto što u principu ne bi trebalo da bude veliki problem jer je Španija kao osma ekonomija sveta u poziciji da se brzo oporavi kad ciklični trendovi ponovo krenu nagore. Drugi cilj je borba protiv terorizma ETA. U tome će tražiti saradnju i razumevanje Narodne partije. Treći cilj je renoviranje glavnih državnih ustanova, pre svega najviših sudova koji su u dobroj meri pod uticajem PP-a. Četvrti cilj je borba protiv „plana Ibareće“. Naime, predsednik baskijske vlade planira za oktobar ove godine neku vrstu prereferenduma o suverenitetu Baskije. Sapatero je najavio da je to protivustavno i da referenduma neće biti.