"Problem je i dalje što ceo naš društveni, politički, ekonomski život diše u četvorogodišnjem ritmu, od izbora do izbora. A obrazovanje nije nešto što se isplaćuje i vraća preko noći. Ono je dugoročna investicija i upravo nas to sprečava da imamo bolje rezultate"
Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
S Rusima imamo dobre odnose, možda nešto izvesniji "Južni tok" i veliki spoljnotrgovinski deficit. Pre ili posle neko će izgovoriti poslovicu: "Bratstvo, bratstvo, a sira za pare!" Naročito uz reči kredit, i uvoz energenata
Ko god da u sukobu odnese pobedu, ako nečega kao što je pobeda u građanskom ratu ima, sigurno je da je Libija već sada duboko podeljena i unazađena. O sudbini stotina hiljada nesrećnih imigranata iz najžalosnijih zemalja sveta koji su još u Libiji malo ko misli, kao i o sudbini običnog sveta koji sedi po kućama i strahuje za svoju budućnost, ne boreći se ni za ni protiv Gadafija
Mutni poslovi Berluskonija i Gadafija, javno ponižavanje italijanskog premijera i italijanski interesi u Libiji
Teško je predvideti šta čeka Libiju u narednim danima, a po dosadašnjim događajima se sa sigurnošću može reći samo da Moamer el Gadafi neće nikome mirno prepustiti vlast i da zemlja srlja u krvoproliće i haos. U utorak uveče Gadafi se na državnoj TV obratio naciji: "Ovo je moja zemlja. Neću napustiti Libiju... Boriću se do poslednje kapi svoje krvi." Pukovnik je naoružanim demonstrantima zapretio smrtnom kaznom i dodao: "Libija želi slavu. Ja sam borac, revolucionar i umreću kao mučenik"
"Zovite me Murat", rekao nam je pedesetogodišnji Turčin u pograničnom gradu Jedrene, udaljenom desetak kilometara od grčko-turske granice. "Znam svaki kamen na granici. Niko od onih koje sam ja preveo preko reke Marice, nije nikada uhvaćen." Murat je čitavu deceniju za 100 dolara po glavi ilegalno prevozio emigrante iz Azije i sa Bliskog istoka u Grčku. Sve dok ga nisu "otkucali". Samo na potezu od 12,5 kilometara gde Marica zavija na tursko tlo, spoljnu granicu EU dnevno ilegalno pređe između 100 i 200 imigranata
U blizini spomenika palim borcima, u šumi na rubu grada, kroz sneg utabana staza vodi do jele ispod koje proviruje najlon i dve ruke. U improvizovanom skloništu vidi se metalna zdela, sneg oko drveća prošaran je tragovima urina i izmeta
Priča o tome kako je švedskog premijera Ulofa Palmea ubila Udba nije potrajala ni dan-dva. S obzirom na to od koga je potekla, nije ni čudo. Iza svega toga mogu se nazreti manevri različitih frakcija bivše ustaške emigracije, ali i bivših operativaca Državne bezbednosti
Pre nekoliko godina u Rumuniji su se čuli prvi glasovi koji su tražili da se Romi ponovo nazivaju Ciganima, ali je zvaničan predlog stigao ovog decembra. Romi su tek od pre desetak godina prestali da u zvaničnom jeziku u Rumuniji budu Cigani, ali je predsednik države Trajan Basesku svojevremeno rekao da je time učinjena greška koja je donela zbrku, pošto su Romi na lošem glasu širom Evrope gde svojim "primitivnim, nomadskim ponašanjem brukaju Rumune", a Evropljani "brkaju sve Rumune sa Romima", što "stvara lošu sliku o Rumuniji"
Priča o Milici Babić, prvoj srpskoj školovanoj kostimografkinji, supruzi našeg jedinog nobelovca Ive Andrića
Četiri jahača apokalipse (MMF, Evropska banka, Brisel i čelična kancelarka Angela Merkel) pregledaju najdraže čedo liberalne ekonomije, koje se našlo u lošem društvu, u grupi PIIGS – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija, i nude mu gorki lek od desetina milijardi evra, uz dijetu
Širom Evropske unije vode se rasprave o zabrani nošenja burki, odeći koja podrazumeva potpuno prekrivanje lica i koju nose pojedine muslimanske žene. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake. Drugi čovek Al kaide Ajman al Zavahiri se tim povodom u audio-poruci obratio muslimanskim ženama: "Moje muslimanske sestre, nosite svoj hidžab, čak i ako vas to košta novca, obrazovanja ili zaposlenja. Vi ste mudžahedati (ženski sveti ratnici) na najvažnijem bojnom polju"
Termin "podriguša" prvo se javio u vezi sa "mortadelama" sumnjivog porekla, sirotinjskom hranom studenata i fizičkih radnika tokom sedamdesetih godina
U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču
Terorizam u Grčkoj je kao mitološka Lernejska Hidra: kad joj odsečeš glavu, na njenom mestu izraste odmah druga
Najočigledniji problem u letnjem kampu Seliger 2010 bila su pravila koja su bila jednaka kako za Ruse tako i za strance. Svi su bili primorani da se bude rano, uz zvuke ruske himne, koja je puštana preko razglasa. Potom bi usledio jutarnji sastanak koji počinje pop muzikom sa patriotskim i provladinim prizvukom, nakon čega se trči i rade vežbe. Svi moraju da budu tačni u minut, inače dobijaju nekakvu bušotinu u bedževima koji se nose oko vrata, što predstavlja neku vrstu kazne. Nakon velikog broja žalbi stranih učesnika organizatorima foruma, gostima iz inostranstva bilo je tolerisano nepoštovanje pravila vezanih za fizičke aktivnosti
Ana Čepmen, 28-godišnja ruska internet preduzetnica i raspuštenica osumnjičena za špijunažu, po rečima bivšeg muža veoma inteligentna, sa IQ 162, ćerka diplomate sa osećajem za život na visokoj nozi; ruski "spavači"; ruski sajber-biznis i "resetovanje rusko-američkih odnosa
Reporter "Vremena" prvi put u životu prisustvuje za njega neverovatnom prizoru, jedan navijač Meksika kondukterki u autobusu pokazuje na svom mobilnom telefonu da je kartu upravo platio elektronski, što ona proverava i potvrđuje. Na pitanje reportera da li je to ovde uobičajeno, tamnoputa kondukterka se ljutne: "Naravno da jeste. Mislite da je moja zemlja zaostalija od vaše samo zato što je u Africi"
Johanesburg je simbol svih promena i podela kroz koje je prolazila i prolazi Južna Afrika. U blještavim šoping molovima, dobrim restoranima, najmodernijim salonima automobila, uz bele stanovnike je i dobro obučena, samosvesna nova klasa crnačkog stanovništva, iznikla iz ruševina aparthejda, sposobna da sebi obezbedi pristup u svet koji je nekada pripadao samo belcima. Čini se da grad pulsira optimizmom i energijom, bar u vreme Svetskog prvenstva, ali i usred opšte euforije, i u bogatim delovima grada, promiču senke onih sa druge strane života. Te senke se umnožavaju čim se skrene sa uobičajenih turističkih staza
U Evropi i Severnoj Americi u decenijama blagostanja odrasla je "generacija cvrčaka", piše kolumnista "Njujork tajmsa". Sve što je ostalo od Velike generacije očeva su pojeli kao skakavci, a i deci ostavljaju dugove. Vaspitani su da veruju da zaista postoji vila koja ostavlja novčić ispod jastuka kad god otpadne dečji zubić i da njene čarolije mogu da omoguće konzervativcima da smanje poreze a ne skrešu plate i penzije – a liberalima da povećaju plate i penzije, a ne povećaju poreze. A još imaju i pravo glasa
Prosečni Grk viče u tavernama i na demonstracijama kako "neće plaćati tuđe greške čak i po cenu da bankrotira", pravi se mangup pred MMF-om i pred zajmodavcima, uzvikuje parole i pravi se lud, ali čim se vrati kući, žena ga postavlja na svoje mesto, ustaje ujutro i ide na posao saginjući glavu pred šefom ili gazdom i staje u red pred šalterima državnih službi. Isti onaj Grk koji šizi i viče po ulicama prihvatiće ograničenja svojih kupovnih moći kako ne bi izgubio makar ono što ima
Rastrgan imeđu zahteva za federalizacijom Italije i demokratizacijom sopstvene partije premijer Silvio Berluskoni vladajuću koaliciju jedva drži na okupu
Imigrantski talas iz godine u godinu sve je veći. Ova poplava ljudi iz celog sveta koji su legalno ili ilegalno stigli u Grčku menja njen izgled. Još 1950. u Grčkoj je živelo 98 odsto Grka. Doskora nacionalno homogena zemlja naglo je počela je da se pretvara u multinacionalno i multicivilizacijsko društvo. Sve to prati pojava rasizma, nacionalne netrpeljivosti i nasilja
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
