"Jesam Balkanac i ne bih to menjao nizašta drugo. Ali istovremeno pokušavam da osvestim šta to meni znači. Ne volim fundamentalne pripadnosti bilo čemu, ne volim kada se stvari navodno ‘podrazumevaju same po sebi’. Volim Balkan, ali kako Marija Todorova kaže, bez potrebe da budem ponosan na njega, niti da ga se stidim. Ali, ajmo malo biti ponosni!"
"Dolazimo kao neprijatelji. Kao vuk kad upada u stado ovaca, tako dolazimo" (Jozef Gebels, 30. april 1928)
"Ne vjerujem u teorije zavjere, ali vjerujem da su mediji zaposleni u službi zaglupljivanja svojih vlastitih čitalaca. Trebalo bi osnovati jedan međunarodni sud, jedan Haški tribunal, i privesti vlasnike medijskih konglomerata i novinare, kojih će biti 95 odsto, da svi odgovaraju za deprofesionalizaciju, za fabrikacije, za krive podatke, za laži, za potpirivanje mržnje, za dezinformiranje, za desetine sličnih "kriminalnih" djelatnosti vršenih u cilju podrivanja mentalnog i moralnog zdravlja čitalaca"
Na Ciriškom univerzitetu u Švajcarskoj prošle godine održana je Međunarodna konferencija "Komunizam viđen kroz autobiografiju: Privatnost i ideologija u retrospektivi". Na njoj je učestvovao i sociolog Aleksa Đilas, koji je održao predavanje na ovu temu, u kontekstu ličnih iskustava iz vremena služenja vojnog roka u JNA krajem sedamdesetih godina prošlog veka
U trenutku kada je prvog utorka u novembru zaključen ovaj broj "Vremena" još su se brojali glasovi u SAD. Međutim, bez obzira na to da li je u Beloj kući Barak Obama ili Mit Romni – pravi vladar u Americi je totalni kapitalizam
Zašto Katalonci žele da se otcepe od Španije. Zašto Vlada u Madridu to odlučno odbija. Da li konsolidacija Evropske unije kao neke vrste superdržave ohrabruje separatističke pokrete u Evropi i kakve veze ekonomska i finansijska kriza imaju sa svim tim
Bežeći od pobednika Oktobarske revolucije, početkom dvadesetih godina prošlog veka u Beograd se doselilo nekoliko desetina hiljada Rusa. Ostavili su vidne tragove svog znanja i umeća: projektovali su mnoge važne zgrade, uticali na umetnost i kulturu, preneli svoja naučna dostignuća. Groblje na kome su sahranjeni, Rusko nekropolje na Novom beogradskom groblju, odavno je u lošem stanju
"Što se Balkana tiče, rekao bih da tu postoji nekakva kontradikcija, to je baš čudno… Unekoliko, čini se da je sve kao na Zapadu, ali postoje i istočnjački uticaji… S jedne strane postoji izvesna rafiniranost kulture, a postoji i taj element divljačkog nasilja. Skoro isto kao u Americi"
Sedam milijardi ljudi danas imaju samo jednu stvarnu domovinu, tamo negde u kamenitim etiopskim brdima, na istoku Afrike. I jedan isti, zajednički usud – opštu migraciju koja se ne zaustavlja
Mnogima je pao kamen sa srca nakon što su izbori u Libiji protekli mirno, uz izglede da je pobedila umerena politička opcija. Međutim, zakon propisuju oni koji drže oružje u rukama, a takvih je mnogo na sve strane. Oni odgovaraju samo vođi, plemenu ili mestu iz koga dolaze i ne pridržavaju se nikakvih pravila
Iako nastao kao država doseljenika, Izrael za desetine hiljada afričkih izbeglica ne predstavlja "obećanu zemlju". Spavaju po parkovima, nemaju nikakvu zaštitu ni status, prezreni su i izloženi napadima. Za njih se u pustinji Negev gradi logor sa lepim imenom "Grad nacija"
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Koliko god kompleksni bili međusobni odnosi država bivše Jugoslavije, njihove relacije sa velikim silama u tom kontekstu nimalo ne zaostaju. Moglo bi se zapravo reći da se te države suštinski razlikuju samo po tome kojoj su se velikoj sili u kojem trenutku zahvaljivale, a sa kojom su i kada bile u zavadi. Treća emisija serijala "Okruženje" – prvog regionalnog tok-šou programa, koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji – bila je posvećena upravo odnosima "nas malih" sa "njima velikima"
"Kao istoričar umetnosti koji se posebno interesuje za antiku, kao neko ko smatra da je antika živa i prisutna svuda oko nas, počela sam da se interesujem za antičke spise o istoriji umetnosti. Malo ih je sačuvano. Zato sam pre više od dvadeset godina počela da prevodim Vitruvija, a zatim i Plinija. Pokazalo se da je takva vrsta literature neophodna"
Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti
Jedan bauk kruži Evropom, bauk Fransoa Olanda, koji bi mogao da digne na noge milione nezadovoljnih u Evropi koja se pretvara u tehnokratsku tvorevinu nameta, dažbina i discipline. Kako je predsednički kandidat socijalista prodrmao svoju učmalu partiju i ulio nadu socijaldemokratama širom Evrope. Kako aktuelni predsednik Nikola Sarkozi koketira sa krajnjom desnicom ne bi li nadoknadio prednost rivala. Zašto su se finansijski svet i konzervativne evropske vlade uspaničili, bojkotuju Olanda i podržavaju Sarkozija, a evropska levica ponovo otkriva svoj identitet. Da li su predsednički izbori u Francuskoj nova prekretnica u Evropi i kako je jedan neugledan partijski funkcioner preko noći vratio ideologiju na evropsku političku scenu
Konkurs za najgoreg kremljologa na svetu. Da li su oni koji su sa zapada vodili kampanju za izbornu delegitimizaciju Vladimira Putina zapravo pomogli njegovu kampanju – i pobedu u prvom krugu
Politička temperatura u Maroku još nije dostigla tačku ključanja. Zbog problematične tranzicije u Egiptu, masakra u Siriji, rata u Libiji, rastuća srednja klasa podržava spor proces reformi koje kralj pokušava da sprovodi uz otvorenu podršku svojih evropskih pokrovitelja, prvenstveno Francuske
U danima pre protestnog zbora, na prvi pogled nije delovalo da se među stanovnicima Koviljače uvuklo toliko straha kao u rečima predstavnika organizatora protesta. Sticao se utisak da je atmosfera bila mnogo teža i napetija među azilantima. Dok bi neko ko govori engleski prevodio, kao bujica se izlivao strah, najčešće na arapskom i dariju, jeziku koji se govori u Avganistanu: "Šta piše na ovom papiru, hoće li da demonstriraju protiv nas?" "Hoće li sve da nas deportuju"
Za nekoga u Aziji i Africi i mi smo beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.
"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"
Ramazanski bajram Libija je dočekala uz smrad bezbrojnih leševa koje iza sebe ostavljaju obe zaraćene strane, koje i dalje krvavo namiruju nacionalne, plemenske, klanovske, političke i sve druge račune. U vreme najvećeg muslimanskog praznika malo ko se usudio da napusti kuću, obiđe rođake i prijatelje. Strah caruje i iza zatvorenih vrata. Osim rata, zemljom haraju i bezbrojne razbojničke bande koje su se razmilele čim su sukobi počeli, a oružje se u neograničenim količinama prosulo po Libiji
Šestoro ljudi je poginulo. To je konačan bilans u ljudskim životima. Materijalna šteta u londonskim neredima procenjena je na preko 200 miliona funti. Svima je jasno da se nešto važno i veliko odigralo. Jasno je i da obim u kome je nasilje eskaliralo ne odgovara povodu. Mediji, političari, javne ličnosti, slučajni očevici, blogeri i svi drugi pokušavaju da nađu neko objašnjenje kako je sve to uopšte bilo moguće. Problem sa mnoštvom raznoraznih, pa i kontradiktornih teorija je da su sve one istinite
Ovog leta, nekako istovremeno, pojavili su se knjiga Ante Perkovića Sedma republika i film Pjera Žalice Orkestar. Makar i ne bili preterano značajni sami po sebi, ovaj film i ova knjiga dobar su povod za podsećanje na jugoslovenski rokenrol i njegovu propast koja je koincidirala s propašću zemlje
Strepnja, neverica, tuga i duboka tišina vladaju u Norveškoj, dan nakon tog petka 22. jula tokom koga je u bombaškom napadu u Oslu u masakru na ostrvcetu Utoja život izgubilo 76 osoba. Norvežani u dvostrukom šoku – većina bila užasnuto uverena da su je napali džihadisti, a onda je došao drugi šok – tridesetdvogodišnjak "nordijskog izgleda" Anders Bering Brejvik
Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve u bivšim jugoslovenskim republikama, postoje različiti problemi koji utiču na njen i život vernika: negde je položaj SPC-a bolji nego ranije, negde je nezapamćeno loš, kao prethodnih nedelja u Crnoj Gori. No osim tih, nametnutih teškoća postoje i ona unutrašnja pitanja, kao što je ponašanje pojedinih crkvenih velikodostojnika, koja uporno ostaju otvorena
