SAD – Pobeda Džozefa Bajdena

Teška zaostavština Donalda Trampa

Donald Tramp je pobedio na Floridi. Džozef Bajden u Džordžiji. I tako redom, u državi za državom. Politička karta Amerike je podeljena na plave i crvene površine. Duboko podeljeno je i američko društvo. Više od 71 milion Amerikanaca glasalo je za aktuelnog republikanskog predsednika, više od 75 miliona za demokratskog izazivača. Četiri godine "trampizma", besomučnih laži, teorija zavere, pretvaranja političkih protivnika u neprijatelje, zloupotrebe položaja, degradacije institucije predsednika "lidera slobodnog sveta", izolacionističke politike, stvaranja neprijatelja širom sveta, pretvaranja politike u rijaliti šou nije odbilo gotovo polovinu Amerikanaca od Trampa. Naprotiv, iako odlazi iz Bele kuće, novonastala milionska armija "trampista" ostaje. Republikancima ostaje veliki problem da Amerikance koji su sledili Donalda Trampa vrate u okrilje partije od koje se on odmetnuo. Bajden stoji pred gotovo nepremostivim izazovom – da razjedinjenu Ameriku ponovo ujedini oko demokratskih vrednosti koje je Tramp razgrađivao gde je stigao. Čini se da obračun između Trampa i predtrampovske Amerike nije okončan pobedom Bajdena, već da tek počinje

Dosije – Milenijalci, generacija Z i izbori – američki test

Deca mržnje, straha i nejednakosti

Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje

Arheologija

Velika otkrića u malim uslovima

Osim promene uslova prouzrokovanih koronom, ovogodišnja arheološka istraživanja odvijala su se uz poslovično nemanje para

Svetska ekonomija

Doba nereda

Studija Dojče banke predviđa da se globalna ekonomija dugo neće vratiti na pretpandemijski nivo. Godinu 2020. označava kao mogući početak novog "strukturnog super-ciklusa" koji oblikuje sve, od ekonomija i cene imovine, do politike i načina našeg života

TV manijak

RTS letnji bioskop

Danas se očigledno produbio jaz između filmskog i serijskog programa RTS-a i komercijalnih televizija, koje su potpuno podlegle pritisku jurnjave za rejtinzima

SAD – Pravosuđe na tapetu

Zemlja slobodnih i dom obespravljenih

Amerikanac ili Amerikanka koji su u braku sa migrantom gube pravo na novčanu pomoć, ali za razliku od nacističkih rasnih zakona makar mogu bez pravnih sankcija da dele postelju sa osobom nepoželjnog porekla

Svetska ekonomska kriza

Kroz pandemiju u recesiju

Oni koji u SAD razmah pandemije kovida 19 procenjuju preko broja obolelih i umrlih porede je sa Perl Harborom, 11. septembrom (9/11) i sa španskom groznicom 1918, a ekonomisti sa Velikom depresijom 1929.

SAD – Trgovinski sporazumi

Lule mira

Trgovinskim dogovorom sa Kinom i trilateralnim sporazumom sa Kanadom i Meksikom, Donald Tramp je upisao važne poene pred predsedničke izbore u novembru ove godine. Globalna privreda kao da se navikla na njegovu hirovitost i stil vođenja politike ucenama i pretnjama

Bolivija

Uspon i pad Eva Moralesa

Nesvakidašnja biografija egzotičnog lidera južnoameričkog socijalističkog "ružičastog talasa" dobija novi dramatični obrt dok se Bolivija nalazi na ivici građanskog, verskog i rasnog sukoba

Trideset godina od pada Berlinskog zida

Od dana radosti do decenija razočarenja

Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju

80 godina od kraja Španskog građanskog rata

Mala pomoć jugoslovenskih drugova

Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu

Zemlja ljudi – Liban

Mediteran, kakav je nekad bio

Osim Libana, danas na Mediteranu više nema nijedne zemlje u kojoj većinska nacija i religija ne čine dvotrećinski deo populacije. Tako danas, posle svih ratova, još uvek izgleda Bejrut: sa maronitskom katoličkom i grčkom pravoslavnom crkvom, obe Sv. Đorđa, naslonjenim na veliku Plavu džamiju, tik uz arheološko nalazište ulice iz rimskog perioda i nedaleko od Jermenske crkve, sa zvonjavom crkava kroz koju se probija zvuk molitve sa minareta

Venecuela – smena režima u američkom dvorištu

Lov na Madura

U skladu sa politikom "slobodno tržište – vazalne države", neokonzervativni kreatori politike SAD, uz konstataciju da je socijalizam u Venecueli bankrotirao, pokušavaju da izbrišu ružičasti talas latinoameričkog socijalizma i pružaju podršku naletu desničara u Paragvaju, Brazilu, Argentini i Čileu

SAD – Kraj blokade savezne administracije

»Meksički« zid razdora

Tramp je, barem nezvanično, već u kampanji za reizbor i jasno je da u tu kampanju ne može zvanično zakoračiti bez pokazivanja makar mašina koje grade zid prema Meksiku. Pitanje je da li će ga u novom zakonu, do mere da može da proglasi pobedu, zadovoljiti novac za izgradnju zida-koji-zapravo-nije-zid-već-zaštitna-ograda, što bi mu demokrate u najboljem slučaju mogle ponuditi; ili će se, eventualno, upustiti u pravnu bitku oko opravdanosti uvođenja vanrednog stanja, računajući da će na kraju puta Vrhovni sud, kao kod nekih drugih kontroverznih odluka, i ovaj put stati na njegovu stranu

Roman – To je ovde nemoguće

»Mali čovek« i veliko zlo

Preko osamdeset godina star roman gotovo zaboravljenog Sinklera Luisa iznova je u središtu pažnje, a tamo ga je, sasvim nehotično, lansirao neko ko verovatno nikada nije ni čuo za njega: Donald Tramp

Davos 2019 – Industrija 4.0

Veštačka inteligencija i prava sirotinja

Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to

SAD – Izbori za Kongres

Sve se vrti oko Trampa

Od ishoda izbora za Senat i za Predstavnički dom zavisi da li će predsednik Donald Tramp dobiti ili će mu biti sasečena krila, pa tako i u kom pravcu će se razvijati Amerika

Dosije – Odnosi SAD i Kine

Presek trgovinskog rata

Kineski Beli papir govori o spoljnotrgovinskom deficitu SAD čak sa 102 zemlje, o upotrebi dolara kao "danka feudalnom gospodaru", o zloupotrebi kontrole trgovine zasnovane na "nacionalnoj bezbednosti" i o 39 milijardi profita američkih firmi u poslovima s Kinom

Ko je Aleksandrija Okasio-Kortez

Uspon devojke sa dna

Prošle godine u ovo vreme, jedna devojka portorikanskog porekla, odrasla u Bronksu, konobarisala je i mešala pića u dva njujorška restorana kako bi pomogla porodici koja se našla u teškoj finansijskoj situaciji. Godinu dana kasnije, Aleksandrija Okasio-Kortez (1989) postala je vodeća kandidatkinja Demokratske partije za 14. distrikt Grada Njujork, pobedivši na unutarstranačkim izborima Džozefa Kraulija, stalnog predstavnika Njujorčana u Kongresu od 1999. godine. Kortezova će u novembru ove godine pokušati da postane članica Kongresa. Ako u tome uspe, biće najmlađa žena u istoriji Kongresa

Globalna konfuzija

Tramp, Putin i geopolitika u kešu

Četiri trgovinska rata Donalda Trampa, evropska nervoza zbog para za NATO, uznemireni živci Engleza zbog njegovog susreta s ruskim predsednikom, rizici iranske krize

Objava trgovinskog rata Donalda Trampa

Sam protiv svih

Uvođenjem protekcionističkih carina na čelik, aluminijum i brojne druge uvozne proizvode iz gotovo svih najmoćnijih zemalja sveta, predsednik SAD Donald Tramp naljutio je i saveznike i konkurente, a globalnu ekonomiju uveo u nepredvidljivu spiralu trgovinskih ratova

Zapad i trgovinski rat

Tramp na rampi

Džon Konibir, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ajovi i autor knjige Trgovački ratovi, kaže da Tramp verovatno misli da mu veličina tržišta SAD daje puno moći u pregovorima u bilo kom trgovinskom sporu. Iako to može biti tačno u odnosima sa mnogo manjim, slabijim zemljama, to nije slučaj sa trgovinskim partnerima jednake veličine ili čak većim, kao što su Evropska unija ili Kina. "Ako nema velike razlike u ekonomskoj snazi, obe strane gube", ocenjuje Konibir

Intervju – Irina Subotić, istoričarka umetnosti

Beograd nije zaslužio da ga pretvore u Las Vegas

"Sada se sa nizom novih spomenika dešava isto što i sa velikim konstrukcijama poput Beograda na vodi. To znači da se grad ubija sudarom palanačkog tradicionalizma i neoliberalne ekonomije. Ko odlučuje kome će se i gde podići spomenik: odlučuje predsednik države. Kao i za spomenik Zoranu Đinđiću, i za spomenik Stefanu Nemanji odluka je doneta jednoglasno – jednim neprikosnovenim glasom"

Dosije »Vremena« – Migracije u svetu

Smutno doba seoba

U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče

Kina – 19. kongres Komunističke partije

Početak Sijeve ere

Nacionalni kongres KP Kine uvrstio je "istorijsku misao" predsednika Si Đinpinga o "socijalizmu sa kineskim karakteristikama" u statut partije i stavio ga tako u istu ravan sa Mao Cedungom

SAD – Trampova bitka sa Kongresom

Pakleni vašingtonski septembar

Donald Tramp finansiranje federalnih institucija uslovljava time da mu se odobre sredstva za izgradnju zida na granici sa Meksikom

Venecuela – Zemlja pred kolapsom

Los Domingos con Maduro

Venecuelu potresaju politička kriza, masovne demonstracije protiv predsednika Nikolasa Madura, hiperinflacija, preti joj bankrot. Zemlja kao da se "udavila u nafti" i "pojela seme kukuruza uprkos bogatoj žetvi". Protivmere koje uvodi sve usamljeniji Maduro ne daju rezultate, dok zapadni mediji likuju nad propašću još jednog komunističkog sistema