Privatizacija Železare

Lako do upravnika, nikako do vlasnika

O dešavanjima vezanim za Železaru Smederevo u interegnumu – između propale privatizacije i odabira menadžerskog tima za upravljanje smederevskim gigantom

Lični stav

Zelenašenje, ucene, protivpravnost

Što je istinito, a što lažno izrečeno, u štampanim i drugim medijima o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Ko to podržava građane, potrošače, korisnike kredita, a ko banke i Narodnu banku Srbije (NBS)?

In memoriam – Vlada Divljan (1958–2015)

Na vest o smrti gospodina V. D.

U Beču, u 57. godini, umro je Vlada Divljan, jedan od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske muzičke scene

Izbori u SANU

Novi predsednik i novi akademici

Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti očekuju dva važna događaja

Rusija – Politička ubistva

Poslednja večera Borisa Jefimoviča Njemcova

Jedni govore da iza ubistva Borisa Njemcova stoji Vladimir Putin, drugi da je Njemcov ubijen da bi se destabilizovala Rusija, treći da su likvidaciju izvršili ruski borci iz Ukrajine, četvrti da je možda u pitanju osveta zbog njegove ljubavne veze sa lepom manekenkom... Dok se teorije ređaju, pedesetak hiljada ljudi u Moskvi se oprostilo od poznatog opozicionara

Kriminal

Naručena ubistva protiv statistike

Surova likvidacija Nenada Opačića i njegove supruge otvorila je dva pitanja: koliko je srpska policija sposobna da rešava slučajeve u vezi sa organizovanim kriminalom i koje je sve lekcije uspeo do sada da nauči ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović

Hronologija

Lake formule i veliki brojevi

O "Beogradu na vodi" se priča od 2012. godine. Čitajući vesti na ovu temu, stiče se utisak da domaći političari i arapski investitori ne znaju o čemu tačno govore. Sledi kratak izbor kontradiktornosti

Slučaj »Tamnava«

Pumpanje i muljanje

Koliko je vode iz potopljenog kopa "Tamnava – Zapadno polje" ispumpala "Južna Bačka" sa svojim partnerima, a koliko "Kolubara" sopstvenim snagama? Šta će biti sa ostatkom od 50 miliona kubika vode? Šta je o rešenju ovog problema napisano u studiji Rudarsko-geoloskog fakulteta početkom jula prošle godine i zašto se ministar Aleksandar Antić izvinio građanima

Fest 2015.

Predlozi za gledanje

Kao i svake godine, "Vreme" donosi izbor filmova sa predstojećeg Festa koje ne bi trebalo da propustite

Intervju – Nebojša Nešovanović, predsednik Odbora za nekretnine i izgradnju Saveta stranih investitora

Što pre do pravične konverzije

Zašto je pitanje konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine jedno od najvažnijih pitanja za investitore, zašto konverzija ne može da bude besplatna, i zašto država ne bi smela da je prodaje po tržišnoj ceni

Rat u Ukrajini i svetski poredak

Kotao Debaljceva i kremaljsko proročanstvo

Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem

ECB i monetarno labavljenje

Punom parom ka inflaciji

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi još je sredinom 2012. rekao da će uraditi sve što je potrebno da bi sačuvao evro. Poslednja u nizu mera ECB jeste upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evro zonu sve do septembra 2016. A, ako zatreba – i duže

Sudar ideologija

Bauk Sirize kruži Evropom

Postoji bojazan da klica grčke Radikalne levice po principu "osiromašeni svih zemalja, ujedinite se" počne da se širi Evropom i zarazi Španiju, Italiju, Portugal ili Francusku. Ukoliko novi premijer Grčke Aleksis Cipras istraje na svojim predizbornim obećanjima, Grčka bi na svojoj koži mogla da oseti rušilačku snagu međunarodnog kapitala – za primer drugima koji bi da se drznu da menjaju pravila igre

Novi kurs ECB

Monetarna ofanziva

Strah da će posle Grčke zavodljiva parola "nećemo štednju i odricanje, već razvoj – odmah" omogućiti radikalno levim i svim drugim protivnicima Evropske unije u Francuskoj, Španiji ili Italiji da se razmahnu i ekspresno izvrše "restrukturiranje" klasičnog partijskog sistema, obezbedio je "konsenzus" za donošenje odluke o upumpavanju 1.100 milijardi evra u bankarski sistem evrozone. Neki komentatori su izneli sumornu ocenu da je Evropa počela kao "udruženje za ugalj i čelik", a završiće kao "udruženje za papire bez pokrića"

Ličnost godine – Olja Bećković

Svako razuman treba da ga se plaši

Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.

Deset događaja 2014.

Godina poplava i propasti DOS-a i DEPOS-a

Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe

Kosmos u 2014. godini

Od trijumfalnih podviga do tragičnih neuspeha

Kada je "Rozeta" prišla na tridesetak kilometara od komete Čerjumov-Gerasimenko i lansirala "Filija" (velikog kao mašina za veš), a "Fili" uspeo da sleti na kometu, odgonetavanje porekla naše planete i Sunčevog sistema, kao i predviđanje njihove budućnosti, postali su bliži nego ikad. To što je "Orion" ("Apolo" na steroidima) dostigao impozantnih 6000 kilometara visine, obleteo dve kruga oko planete i bezbedno se vratio, što je počelo do sada najpreciznije trodimenzionalno "mapiranje" Mlečnog puta, a sonde "Maven" i "Mangalyaan" (američka i indijska) stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da čovečanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Međutim, katastrofe letelice SpaceSheepTwo i rakete "Antares" pokazale su da je put u svemir još uvek težak i neizvestan

Treće prolazno vreme Vlade Srbije – "Uključi se za promenu"

Novi početak reformi

Na panelu u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), predstavljeni su rezultati opsežnog tromesečnog istraživanja među članicama AmChama o poslovnom ambijentu u Srbiji, a govornici su se, između ostalog, osvrnuli na aktuelnu finansijsku konsolidaciju, dogovor sa MMF-om, uređenje državne administracije, parafiskalne namete i novi zakon o planiranju i izgradnji

Lični stav

Ukazivanja Ustavnog suda

Zajedničko u slučajevima Briselskog sporazuma, načinu na koji je Srbija formirala SRJ i Miloševićevog predloga o konfederaciji sa Grčkom je nekoliko važnih pitanja. Da li i koliko politička forma nekog sporazuma ili dogovora može da abolira od odgovornosti za njegovu pravnu suštinu i posledice? Gde je granica između politike i prava koji se u svemu prožimaju? Ko će, ako ne Ustavni sud, da daje odgovore na pitanja da li je neki politički dogovor, koji proizvodi pravne posledice, u skladu sa ustavom

Odustajanje od "Južnog toka"

Dogovor, nada i šta je bilo posle

Kako je država prodala Naftnu industriju Srbije za male pare i veliko obećanje i šta su u vreme potpisivanja gasnog sporazuma između Srbije i Rusije govorili predstavnici vlasti i opozicije

Pravo na nasledstvo

Krov nad glavom za ženu tuđeg prezimena

Žene širom Balkana i dalje vode bitku za ukidanje diskriminacije i ostvarivanje zakonskog prava da nasleđuju imovinu. Iako zakoni propisuju ravnopravnost žena i muškaraca u sporovima oko nasledstva, patrijarhalna tradicija im stoji na putu

Izložba – Velika iluzija – Tito i 24 miliona metara filmske trake

Tito je voleo Sandokana

Tokom tri decenije, od 1949. do 1980, Josip Broz Tito je gledao čak 8801 film! Prosečno godišnje 285 filmova, a najviše 1957. godine – 365! O tome je vođena precizna evidencija. O tome kakvi su bili Titov filmski ukus i kinematografska strast govori aktuelna izložba u Muzeju istorije Jugoslavije

Polemika – Srđa, Vreme i drugi akteri

Kratak prilog demistifikaciji

Oni koji sad sladostrasno cokću zato što nas je Viktor Ivančić uhvatio u "oceubistvu" dobrim delom ne bi postojali da ih "Vreme" nije afirmisalo, otvorilo im prostor da se iskažu i steknu poziciju, a neki i ugled u javnosti

Mini hidroelektrane

Ko to tamo gradi

U ime obnovljive energije, građani će kroz veće račune za struju 12 godina plaćati subvencije investitorima u mini hidroelektrane, ali je država propustila da proveri kome je sve dodelila lokacije za izgradnju

Lektira – Odlomak iz knjige Aleksandra Žikića Mesto u mećavi

Priča o Milanu Mladenoviću

Tabloidi i politika

Strogo kontrolisani vozovi

Bilo kakvu medijsku analizu teško je danas zamisliti bez reči tabloid, tabloidizacija ili tabloidno. Iako na naslovnim stranicama objavljuju psovke, ljude nazivaju pogrdnim imenima, najavljuju hapšenja i unapred presuđuju, iako se već neko vreme percipiraju kao partijska glasila i sredstva obračuna između različitih interesnih grupa, tabloidi su istovremeno među najtiražnijim izdanjima u Srbiji

Izbeglice – Regionalni stambeni program

Problemi i perspektive krova nad glavom

Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive"