Ideja o multinacionalnoj i multikonfesionalnoj "Banatiji" od pre sto godina, propala je između ostalog i zbog toga što su svi multikulturni projekti propali u 20. i 21. veku gotovo u celoj centralnoj i istočnoj Evropi
"Danas u Hrvatskoj, a vjerojatno je i ovdje isto jer to su preslične zemlje da ne bi bilo isto, ako niste u neizmjernom, javnom lupanju u prsa da ste zaljubljeni u vlastitu domovinu, odmah ste sumnjivi da ste Srbin, Jugoslaven, Židov ili nešto još strašnije. Prema tome, neshvatljivo je bilo kojem čovjeku koji živi u koordinacijama nacionalnim da postoje ljudi koji mogu biti možda iz iste nacije, a ne misliti isto. Nacionalizam je ovdje ukinuo apsolutno pravo na drugačije mišljenje"
Nekakvu odštetu od Nemačke su tek nekoliko decenija posle rata dobili logoraši koji su u koncentracionim logorima boravili duže od šest meseci. Dvadesetak miliona prinudnih radnika u nacističkoj Nemačkoj nije dobilo ništa
"Demokratija je postala prazan pojam, ona ne postoji nigde na svetu, čak ni u Holandiji i skandinavskim zemljama. U anglosaksonskim zemljama ona je strogo kontrolisana. Demokratiju su bukvalno shvatili u zemljama u razvoju, gde spadamo i mi. Onakva kakva je danas, ona je samo parališući faktor, neprestano muljanje i zamajavanje"
Prvo veče Hate poetry održano je u prostorijama Krokodila u utorak 18. septemtbra
Bio je pilot, maršal Rajha, morfinista, ženskaroš, pljačkao je umetnička dela. Bio je jedna od ikona nacističke Nemačke. Sebe je smatrao nevinim i časnim čovekom. Na vrhuncu moći, Hermanu Geringu su u Berlin donosili nikšićko pivo koje je veoma voleo. To nije bio njegov jedini kontakt sa našim prostorima
Rimsko carstvo je postavilo vojsku duž 7500 kilometara granice ne bi li zaštitilo svoju moć. Arheolozi i istoričari iz sveta sastali su se prošle nedelje 24. put kako bi razmenili najnovija saznanja o ovom važnom delu civilizacije
"Reč kolaboracija je prividno nedužna, ona znači saradnju, a ja bih hteo sto puta da ponovim – istražujem nacionalno i nacizam. Verujem da poznajete onu definiciju jezika kao glavnog stuba nacionalne svesti – jezik je dijalekt koji namećemo i potvrđujemo uz pomoć naoružane vojske, uvek na silu"
Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika
Havijer Serkas, Salaminski vojnici, Arhipelag, 2017; Hohštapler, Arhipelag, 2018, prevod Biljana Isailović
U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
