Naprednjački direktori BIA

Svi Vučićevi šefovi tajne partijske policije

Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik

Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog

Vrisak trauma ućutkanog društva

Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno

Odlomak iz knjige

Bilo jednom u Jugoslaviji

Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige

Kultura sećanja

Novine iz “rovovske kose na 150 metara od Bugara”

Ma koliko rukopisna periodika delovala strano današnjim generacijama, ona je imala veliku ulogu u očuvanju morala kod učesnika Prvog svetskog rata, tim pre što je inicijativa retko dolazila od nadležnih vlasti već su sami akteri pokrenuli listove ne bi li prekratili časove dokolice i razonodili se u ta sumorna vremena. Ona na najbolji način ilustruje šta im je bilo na pameti, koje su emocije preovladavale i na koji način su pokušali da zaborave na svakodnevicu

Lokalni izbori 2024.

Šta su osnivači Udruženja studenata Republike Srpske radili u kol centru SNS

Među onima koji su izlazili iz Novosadskog sajma na dan izbora uočena dva, odnedavno, javnosti poznata lica. Reč je Dejanu i Milanu Pudaru, osnivačima i predstavnicima Udruženja studenata Republike Srpske u Novom Sadu

Nemačka

Marin Lepen otkačila AfD

Već dugo francuskim desničarima smetaju ekstremna skretanja Alternative za Nemačku. Sada su izjave o tome da nisu svi esesovci bili kriminalci prelile čašu. Iz Pariza kažu da neće više u isti evropski poslanički klub sa AFD-om

Hrvatska

Nasledenici stradalih Jevreja još čekaju povratak imovine

Jevreji u Hrvatskoj su tokom i nakon Drugog svetskog rata uglavnom ostali bez svoje imovine. Njihovi naslednici se i dan danas bore za povraćaj imovine

In memoriam

Ivan Ivanji – jedino nikako nije stigao da ostari

Da je tako opisao smrt nekog svog književnog junaka, ja bih mu rekao da je preterao, to u stvarnom životu tako baš i ne funkcioniše, zaključio je Andrej Ivanji, sin književnika i novinara čiji je čitav život bio prepun simbolike

In memoriam

Poslednji potez Ivana Ivanjija

Besmisleno je reći da nas je iznenadila smrt čoveka koji je zagazio u 96. godinu, ali smo nekako počeli da verujemo da je besmrtan i da će, u najmanju ruku, dogurati do stote. Ali, Ivan Ivanji je uvek bio svojeglav. Obavio je što je imao na ovom svetu i otišao pod svojim uslovima

In memoriam

Mudrac bez godina

Ivana Ivanjija sam oduvek doživljavao vanvremenski, u neodređenoj starosnoj dobi. Ni mlad, ni star. Nikada ga nisam video u žurbi, nervoznog, već uvek smirenog. Plenio je razboritošću. Delovao je terapeutski na sagovormike

In memoriam

Od Bečkereka do Vajmara

Naravno da je Ivan Ivanji mrzeo Hitlera i hitlerovce, ali nije mrzeo Nemce. Ćirilicu i latinicu nije video kao idejne protivnike, već kao bečkerečke komšije

Saopštenje redakcije

Komemoracija: Ivan Ivanji (24. januar 1929. – 9. maj 2024.)

Komemoracija književniku, prevodiocu i autoru „Vremena“ Ivanu Ivanjiju biće održana danas, u petak, 17. maja, u 13 časova u Domu omladine u Beogradu, Makedonska 22. Sahrana će biti u krugu porodice