Intervju – Svetlana Bojković, glumica
Kada su napali prirodu, prešli su crvenu liniju
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Eksploatacija jadarita i protesti
Šansa za razvoj ili katastrofa u najavi
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Intervju – Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista pokreta »Odbranimo reke Stare planine«
Srbija se trovati ne može
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Ekološka katastrofa u Srbiji i političke posledice
Atak na zdravlje i nema dalje
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Litijum
Ekonomska šansa ili ekološka bomba
Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu
»Rio Tinto« i mi
Da li će jadarit biti naš kriptonit
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
Intervju – Boris Vlastelica, Repetitor
Hasta la vista, nevinosti
"Izgubili smo dečačke iluzije. Bili smo na početku, kao što je i vreme bilo pre krize, mnogo skloniji da verujemo ili bar prihvatamo zdravo za gotovo tu neku proevropsku priču uz koju je rokenrol bio vezan devedesetih. Već početkom ove decenije imali smo osvešćenje i jasnu sliku o tome da se bogate zemlje bogate upravo eksploatacijom periferije"
Bolivija
Uspon i pad Eva Moralesa
Nesvakidašnja biografija egzotičnog lidera južnoameričkog socijalističkog "ružičastog talasa" dobija novi dramatični obrt dok se Bolivija nalazi na ivici građanskog, verskog i rasnog sukoba
Navigator
Trotinet, štedljivi štetočina
Električni automobili
Budućnost na punjaču
Elektromobili još uvek čine samo 0,4 odsto globalnog tržišta. Njihov broj se, međutim, udesetostručio za samo nekoliko godina. Ogromna ulaganja tradicionalnih automobilskih giganata u razvoj električnih automobila jasan su pokazatelj u kom pravcu se kreće auto-industrija
Sanitarna Srbija
Život ispod smetlišta
Koliko je u Srbiji važno da li živite u blizini sanitarne ili nesanitarne deponije? Ima li razlike ako je dom porodice Mirić iz Belanovice vazdušnom linijom od smetlišta udaljen 250 metara, kako oni tvrde, ili 800, kako kaže direktor komunalnog preduzeća iz Ljiga, ili 587, koliko je izmerio sajt Geosrbija
Dosije – Odnosi SAD i Kine
Presek trgovinskog rata
Kineski Beli papir govori o spoljnotrgovinskom deficitu SAD čak sa 102 zemlje, o upotrebi dolara kao "danka feudalnom gospodaru", o zloupotrebi kontrole trgovine zasnovane na "nacionalnoj bezbednosti" i o 39 milijardi profita američkih firmi u poslovima s Kinom
Čudesni svet srpsko-kineskih odnosa
Papci i leteći automobili
Ko je imao sreće, već je video leteću svinju na koncertima "Pink Flojda". A mi ostali? Posle Knina, Karlovca i Karlobaga, raspevane fontane u koloru, metroa, fabrike čipova "Mubadala", srpskog "Mercedesa", gondole i jarbola od 250.000 metara, videćemo i leteće automobile. Da ih pravimo, da se vozimo i da se zezamo. Ima li ičeg lepšeg u bezbrižnom skakutanju od mesta do mesta u ličnom letećem vozilu
Navigator
Jezero na struju
Kina i EU
Sumnjičavi partneri
Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini
Nauka – Solarni avioni
Let oko sveta bez kapi goriva
Posle velikog uspeha "Solarnog impulsa 2" otvaraju se brojne mogućnosti. Međutim, iako su mnoge početne teškoće uspešno prevaziđene, one najveće i dalje ostaju. Čak i da akumulatori bez kojih je solarni avion nezamisliv postanu neuporedivo lakši, čak i da pronađemo način da unapredimo efikasnost solarnih ćelija i svedemo gubitke energetske konverzije na nulu, opet ostaje činjenica da se iz jednog kvadratnog metra solarnog panela ne može izvući više od jednog kilovata električne energije. Solarni avioni koji bi bili u stanju da ponesu ozbiljan teret morali bi da imaju toliko velika krila da bi prema njima i Erbas 380, najveći putnički avion na svetu, izgledao kao vrabac. To opet ne znači da su solarni avioni slepa ulica rezervisana za marginalne avanturiste i investitore koji mole da ih neko oslobodi viška para. Naprotiv
Navigator
Zelena milja
Vazdušni saobraćaj
»Boing drimlajner« – buđenje iz sna
U najmanje lošem scenariju po Boing, ispostaviće se da je do prepunjavanja, a potom i požara baterije došlo zbog greške u procesu proizvodnje komponenata, i "drimlajner" će, u tom slučaju, vrlo brzo ponovo da poleti. U lošijoj varijanti, propust je načinjen u projektovanju nekog od kompleksnih avionskih sistema i bar te komponente moraju biti vraćene "nazad na crtaću tablu", odnosno reprojektovanje i vrlo moguće ponovo sertifikovane za upotrebu
Vreme nauke
Četrdeset tri
Zoom
Čekajući maj – Na izbornom tržištu prodaje se vrlo specifična roba – nada da će biti bolje i prezenteri nade rastrčali su se ovih dana od kuće do kuće, s posebnim akcentom na Kragujevac
Bez obzira na to šta će se događati do kraja izbornog procesa, mora se reći da su ovi izbori nekako dosadni i na njih se, barem u ovoj fazi, više "pale" političari nego građani. Njima, političarima, karijere i životni standard zavise od uspeha ili neuspeha, a građaninu nije baš jasno šta dobija ako pobede prvi ili drugi
Ekologija
Zeleni porše za čistiju planetu
Električna pokretljivost
Kako posetiti mamu u Hanoveru
Običan laptop troši oko 6 Wh energije, dok hibridni automobil, onaj koji se kreće kombinovano na baterije i benzin, samo na putu od pet kilometara potroši više od 1 KWh, što je skoro hiljadu puta više. Da li je moguće napraviti baterije sa kojima električni automobil bez goriva može da prevali i do 500 km? I šta nam još planiraju za budućnost
Od nauke do inovacija – BASF, Ludvigshafen, Nemačka
Industrija i univerzitet
Naučnici najveće hemijske industrije u svetu predstavili su evropskim novinarima rezultate i planove svog modela uspeha – kooperacije nauke i biznisa. Za tržište se spremaju nove organske solarne ćelije, osvetljenje na bazi ugljenika, energija iz litijum-jonskih baterija i drugo
Budućnost – Tehnologija
Devet stvari koje će promeniti dolazeću deceniju
Šta nas očekuje? Kako će se menjati svet sa novim tehnološkim prodorima? Razmatrajući pre svega kriterijum skore ostvarljivosti, "Vreme nauke" predstavlja devet novih tehnologija koje su u povoju, a mogle bi da relativno brzo promene svakodnevicu u kojoj živimo
Rudno bogatstvo Srbije
Skromno, ali neophodno
Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. A kako, zapravo, stoje stvari