Pozorište

Orijent ekspres je stigao

Osnova pozorišnog projekta Orijent ekspres potekla je od Narodnog pozorišta Turske koje je svojim partnerima iz Evropske pozorišne konvencije ponudilo da iskoriste njihov "pozorišni voz" – vagon pretvoren u potpuno tehnički opremljenu scenu – za jedan zajednički projekat. Na toj osnovi razvijen je sledeći koncept: sva pozorišta koja su prihvatila ponudu obavezala su se da naruče originalan dramski tekst koji bi bio izveden na vagonu-sceni, a čije bi teme odgovarale opštoj ideji putovanja, a konkretnije sâmoj "metafori" čuvenog Orijent ekspresa

Književna ostavština

Rukopisi gore

Dva su nedavna događaja ponovo učinila aktuelnim temu sudbine ovdašnje književne ostavštine: vest o digitalizaciji bibliografije Ive Andrića i tribina posvećena književnom nasleđu, održana u okviru Festivala jednog pisca

Pad Radovana Karadžića – Godinu dana posle

Nekoliko misterija, jedno obećanje i gole činjenice

Iako je od hapšenja Radovana Karadžića prošlo već godinu dana, i u Hagu i na domaćem terenu najmanje se priča o onome za šta je on zapravo optužen. Zahvaljujući silnim misterijama i političkim igrama, nikako da na dnevni red dođu genocid, istrebljenje, progoni, sarajevske ruševine i bosanska groblja

Kultura sećanja – Nemačka i nacistička prošlost (2)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra
Buhenvald i Mitelbau-Dora

Na mestu zločina

Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine

Dnevnik sa Exita (i okoline) ‘09.

Majmuni i majke, pesnici i propovednici

Neka koštunice i mihajlovi padaju s neba, marim ja, samo neka počne i neka Bude! I Patti je bila, ta čudesna pesnikinja u telu zaigrane devojčice od šest i po banki

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)

Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo

Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)

Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora

Na mestu zločina

S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost

London

Neka drugi kupuju

Nuspojave

Menadžeri i paraziti

Demokratski mejnstrim na vlasti pokazuje sve jaču tendenciju da svede bogatstvo kulturnih modela samo na dva: etno-tradicionalistički i japijevsko-tehnomenadžerski

Izjava nedelje

»Građani prilikom kašlja treba da izbegavaju zaštitu rukom, već da to rade sebi u rame ili odelo«

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja (B92)

Bečki pozorišni festival

Kafkijansko oko

Ovogodišnji Bečki pozorišni festival okupio je 39 predstava iz 27 zemalja sveta. Ovoj statističkoj bujnosti odgovara zanimljiv izbor međusobno ekstremno različitih pozorišnih formi, od klasičnog izraza Petera Štajna do samovoljnog modernizma Robera Lepaža

Evropski izbori

Poraz levih japijevaca

Osim pobede u Grčkoj, partije levog centra jedva da su prešle dvadesetak procenata. Jedan od razloga poraza socijaldemokrata jeste što su u poslednjih desetak godina sve više počeli da liče na demohrišćane veličanjem slobodnog tržišta i modernog turbokapitalizma zapostavljajući socijalnu državu. Saučesništvom u stvaranju menadžerske privrede, lideri socijaldemokratskih partija i sami su počeli da liče na japije koji ne nude nikakvu alternativu

Intervju – Luk Bondi, režiser i pisac

Režiser suptilnih tonova

"Ne zanima me neki pisac koji piše o trenutnoj krizi. Jer savremenost je sve i ništa... dok mi razgovaramo, ona već prolazi. Od takozvanih savremenih političkih tema nikada nije nastalo dobro pozorište"

Špijun

Crna Reka i kult batine

Uloga motke u kolektivnoj svesti

Iako se Srbija nalazi na kontinentu čiji je veći deo usvojio zakone protiv fizičkog kažnjavanja, slučaj "Crna Reka" inspirisao je mnoge da iz svojih mentalnih arhiva izvuku poslovice, motke, pretnje, zaklinjanja i predanja u kojima je batina neprikosnoveno sredstvo ubeđivanja

Intervju – Dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Kriterijumi uvoza, a ne carine, štite proizvođača

"Nisu naši poljoprivrednici glupi, umeju oni da proizvedu robu koja je po ceni i kvalitetu konkurentna onoj iz inostranstva, ali ne umeju da proizvedu tovljenika koji po ceni može da konkuriše svinjskim glavama zamrznutim pre deset ili dvadeset godina. Šta mi tu možemo da uradimo? Možemo da učinimo sve da takav uvoz onemogućimo"

Forum čitalaca "Vremena"

Glas naroda Crnoj Reci

Delta Agrar

Regionalni lider

Kao članica Delta M grupe, kompanija Delta Agrar d.o.o. je prisutna u agrobiznisu još od 1993. godine i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova kao i kontinuirano unapređivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od najvećih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tržištu. Sedište kompanije je na Novom Beogradu i u ovom momentu ona zapošljava oko 1800 radnika. Delta Agrar se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom i distribucijom, maloprodajom i proizvodnjom hrane

Izvoz u Rusku Federaciju

Velika šansa za srpsku poljoprivredu

"U našem voćnjaku smo dobili sertifikat 'global gep' za proizvodnju jabuka, sa tim sertifikatom i prema tom standardu imamo prolaz ne samo za rusko nego i za evropsko tržište", kaže Slobodan Košutić, kategori menadžer za voće i povrće Delta Agrara

Nuspojave

Tri srećna rođendana

Šta znači biti medijska korporacija, pa još u Srbiji? To nužno znači trajno naseljavanje u stajaćim vodama mejnstrima

Lični stav

Sarajevo i ja

Da li idem u Sarajevo? Ne idem. A zašto ne idem?

Beogradska "Noć muzeja"

Putovanje na kraj noći

Ove godine manifestacija "Noć muzeja" održaće se između 16. i 17. maja, na 80 mesta u Beogradu, plus u 40 gradova Srbije, istovremeno kad i na 1900 lokacija u 40 zemalja Evrope. Organizatori naše "Noći muzeja" očekuju da će biti pola miliona posetilaca. Ovo što sledi je jedan mogući vodič kroz bogatu beogradsku ponudu

Vreme uspeha

Biznis

U prva tri meseca 2009. Srbije je uvezla robe za 2,683 milijarde evra, izvezla za 1,276 milijardi i napravila deficit od 1,407 milijardi evra

Lisica i ždral

Odstupna beseda

Zašto "Pikardijsku tercu" ne bismo prodavali hotelima, da i neznabošci pre spavanja saznaju o zemlji domaćinu nešto što neće baš naći u turističkom vodiču

Dve nove knjige Ranka Munitića

Za umetnost animacije

U trenutku njegovog odlaska, jedan broj knjiga Ranka Munitića bio je u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme

A pušenje?

"Bože, zašto ja"; VREME 956

Knjige

Hronika radoznalosti

Imamo li mi ovde još takvih ljudi kao što je Milan Vlajčić? Nemamo, a i da imamo – odakle nam