Nasleđe Nemanjića
Istorijski putokazi
Nedavno je u Muzeju istorije Srbije otvorena izložba o Svetom Savi. Čeka se na snimanje serije o dinastiji Stefana Nemanje, strpljivo se radi na pripremama filma Otac, objavljeni su i romani sa istom temom. Uskoro dolaze godišnjice, osam vekova od kada je Srbija postala kraljevina, kao i od godine kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Koje su autentične vrednosti koje je svojim životom i delom predstavljao Sveti Sava, a koje bi, prevedene na jezik današnjice, mogle da nam služe kao uzor
Intervju – Anja Suša, rediteljka i selektorka Bitefa
Moj izbor
"Sve dok se ne dogodi neka vrsta kolektivnog osvešćivanja, sve dok ljudi ne shvate da je na sistem moguće uticati različitim mehanizmima, da se taj sistem finansira našim novcem i da zato mi imamo pravo i da nešto tražimo od njega, mislim da će nam biti ovako kako nam je"
Festivali
Pozorište graničnih doživljaja
Predstava Susret u režiji Sajmona Mekbarnija i izvođenju londonske trupe Komplisiti oduševila je kritiku i publiku ovogodišnjeg Bečkog festivala. Razočarala je predstava Solaris, rađena po romanu Stanislava Lema, u režiji Andreja Žoldaka i izvođenju Makedonskog narodnog pozorišta iz Skoplja
Intervju – Miloš Radović, reditelj i scenarista
Srećno-nesrećni slučaj
"U ponudi imamo sve, za svakog ponešto, od svega pomalo: veru u evropsku budućnost, sumnju u evropsku budućnost, veru u rusku budućnost, strah od ruske okupacije, strah od manje penzije, nadu u veću penziju, slobodu mišljenja, kontrolu izražavanja..."
Strip – Stradanje Diosamante
Agonija i ekstaza
Zajedničko delo Hodorovskog i Gala, iako nedovršeno, predstavlja jedan od razloga zašto se strip naziva devetom umetnošću
Bečki festival
Političko pozorište
Idealni muž Oskara Vajlda, režija Konstantina Bogomolova, Umetničkog pozorišta "Čehov" iz Moskve; Naše nasilje i vaše nasilje, kolektivni rad Olivera Frljića i glumaca Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane
Sećanje na Jugoslaviju
Moja velika iluzija
Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala
Tribina – Tačka susreta (3)
Raspad nema kraj
Dok se u Makedoniji na nastavi istorije preskaču lekcije o albanskom narodu, učenici na Kosovu ne uče istoriju Jugoslavije, komšije Albanci i Srbi međusobno komuniciraju na engleskom jeziku, a školovani mladi ljudi ne mogu da rade u administraciji u Makedoniji jer ne govore jezik većinskog stanovništva. Takva je trenutna slika zakomplikovanog multietničkog Balkana
Bes i otpor
Dan posle
Posle prvog šoka u Londonu među mlađim ljudima preovladava želja da se odupru "ksenofobičnim, neobrazovanim, rasističkim" sugrađanima
Izložba – Ostati živ – Socijalistička disko kultura
Šminkeri iz našeg sokaka
Disko supkultura je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih okupljala najrazličitiju omladinu, pejorativno zvanu šminkeri. Pored urbane elite, bile su tu razne marginalizovane zajednice: od nepoželjnih nacionalnih manjina, preko proskribovane gej populacije do onih preduzetnika koji će deceniju kasnije postati "kontroverzni biznismeni"
Intervju – Dr Dejan Popović, redovni profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti
Industrija moždanih ćelija
"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"
Komunikacije – Digital i brendovi
Miks koji pravi razliku
"Brendovi se bore za vidljivost u korisnikovom news feedu, a one kompanije koje plasiraju relevantan i kvalitetan sadržaj prilagođen svakoj pojedinačnoj društvenoj mreži su one koje pobeđuju", kaže Dragana Marković iz agencije Drive
Intervju – Dragoljub Mićunović
Udar na udvorice
Ako Srpska napredna stranka želi stabilnost u državi, ona prvo mora da omogući da parlament normalno radi, bez ovog "ratnog stanja". Da ne može neko, samo zato što pripada većini, da izjavi šta god hoće, da zagluši koga god hoće. Drugo, moraju se poštovati dostojanstvo i nezavisnost parlamenta. Zato sam, između ostalog, prekinuo sednicu. U prethodnom sazivu bilo je krajnje ponižavajuće zakazivanje sednica i nedeljom i uveče. Apsolutno nikakav autoritet predsednica parlamenta nije imala. Zakaže sednicu u nedelju, u subotu, po podne u šest ili u sedam uveče. Dakle, gore je tretiranje parlamenta nego što bi se neka opštinska služba tretirala, a parlament je nosilac suvereniteta
Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica
Unutar tri jezika
"Postoji taj jedan monolog sa ženom i konjem, sa ženom koja je radila u fabrici pločica, i to je bukvalno monolog o sećanju, i tematski i formalno. Taj monolog razotkriva neke od mehanizama po kojima se konstruiše i kroz generacije opstaje kolektivno sećanje. Napisala sam: onda je to bilo na televiziji, onda se o tom snimio film, ali je meni baba rekla da ja nisam bio tu"
Intervju – Dubravka Ugrešić
Odgajanje za konobara
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
Holokaust na filmu
Nečiji drugi život
Kako pamtimo prošlost – onako kako se desila ili kako su nam je prikazali filmski autori nastojeći da zadovolje istinu i estetiku
VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.
Priča o Muhamedu Aliju
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
TV manijak
Vojvodina calling
Plašim se da će prva žrtva uticaja politike na RTV biti upravo profesionalizam jer novo rukovodstvo, što se struke tiče, nema impresivne biografije. Druga žrtva, na koju nećemo dugo čekati, biće neka vrsta provincijalizacije pokrajinskog servisa
Umesto nekrologa
Preskakanje zlih zadatosti
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.
Krimski Tatari – egzodus i povratak
"Mržnja vekovnih neprijatelja" i višak nerešenih istorijskih računa kojima su mnogi skloni da objasne probleme koje danas imaju Tatari, Rusi i Ukrajinci na Krimu je mnogo više problem "narcizma malih razlika". Višedecenijski zajednički život učinio je svoje. Načinom života, ponašanjem, navikama, ponekad čak i izgledom, narodi koji su izašli iz sovjetskog lonca za topljenje nacija i religija više liče na svoje "osvajače" i "ugnjetače", nego na sunarodnike po imenu i istovernike po dalekim krajevima
Nuspojave
Šušumige uzvraćaju udarac
Arežina je morao da bude smenjen jer je program RTV kakav je izgradio ne puka politička opozicija novim vladarima Vojvodine, nego njihov civilizacijski opozit
Intervju – Elvedin Nezirović, pisac
Ono što čini čoveka
"Istoriju treba pustiti na miru, ona će svoje odraditi i zaokružiti u kalendaru datume koji su njoj bitni. U istoriji se ljudske sudbine pojavljuju kao fusnote, kao njen dodatak. A mene kao pisca i čovjeka te fusnote najviše zanimaju. Uostalom, mi obični, koji nismo istoričari, istorijske događaje i pojave pamtimo kako su opisani u romanima, a ne u istorijskim knjigama. To je ljepota književnosti"
Intervju – Blagoja Slabev, generalni direktor kompanije Somboled
Inovativni lider na tržištu
"Potvrdu kvaliteta somborske mlekare svakako predstavljaju i brojni sertifikati kvaliteta, među kojima je najznačajniji HASAP, koji je svetski priznat važan pokazatelj kvaliteta proizvoda. Odnedavno posedujemo i Halal sertifikat, koji nam otvara dodatne mogućnosti za izvoz na Bliski istok"
Tribina – Tačka susreta (2)
Dužnost umetnosti je da bude politička
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Priča o Muhamedu Aliju
Najbolji, Najveći, Najlepši
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.