Bitka za Karadak neće moći da se odugovlači u nedogled zbog rizika od civilnih žrtava. Rizik, koji bi mogao biti inicijalna kapisla novog talasa radikalizacije kod Albanaca, ali i moguće negativne reakcije međunarodne zajednice, po svemu sudeći su manje zlo od dugotrajne okupacije ove oblasti
Putujuće pozorište Miloševićevih sledbenika nastavlja hodočašće Srbijom; svi k'o jedan, revolucionarni, bez mane i straha, jedina im mana što su i akteri i publika
Ako bismo hteli da izbegnemo Haški sud, to nipošto ne bi smelo biti zato što ne verujemo da su se dogodili zločini – jer evo isplivaše dokazi – niti zato što imamo neka opravdanja – što su to radili i drugi – jer takvim opravdanjima ni sami ne verujemo
Ukoliko međunarodna zajednica prihvati dokument nazvan "ustavni okvir za samoupravu na Kosovu", to će značiti ne samo da je uskratila Srbima i drugim nealbancima pravo na miran život i zaštitu svojih prava nego i da je odustala od cilja koji je sama proklamovala: demokratskog i višenacionalnog Kosova
Polovinom aprila Samizdat B92 objavio je "Blistavo i strašno", knjigu uspomena Bekima Fehmiua, filmskog i pozorišnog glumca. Pored teme, život na Kosovu od 1936. do 1955. godine, i autora, knjigu čini atraktivnom i činjenica da je prethodnih četrnaest godina gospodin Fehmiu ćutao, protestujući time zbog širenja mržnje prema albanskom narodu
"Sudbina nestalih lica jedna je od najtužnijih priča ovog regiona... Nema odgovora šta se zbilo sa 24.000 ljudi..." (dr Jakov Kelenberger, predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta)
Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"
"Teroristi su trenutno rasprostrli mapu sa koje se vidi da traže Veliko Kosovo. Oni ne žele javno da govore o Velikoj Albaniji, jer znaju da međunarodna zajednica nije spremna da podrži takav koncept"
Ožiljak koji je ostao posle žestokog pucanja po Makedoniji jeste ružan, ali nije mali i nikako ne može biti brzo zaboravljen. Makedonska zastava zaista se vije iznad Tetova na tvrđavi Kale. Za mnoge to još nije sasvim pouzdan dokaz da je priča sa terorizmom u Makedoniji završena
Za mnoge izveštače je problem da objasne kako to da su Albanci zapucali na policiju tako reći bez povoda
Ceo prostor na kome su jednice VJ izgleda i bukvalno kao mesečev pejzaž. Sve deluje kao vojna vežba, jedino nedostaje vojnička raspojasanost
