Nakon usvajanja mape puta za implementaciju sporazuma iz oblasti energetike, Lajčak je došao na Kosovu i u Srbiju da ohrabri strane na dalji dijalog. Bio je optimističan i oko sastanka na najvišem nivou. Međutim, situacija se preokrenula za jedan dan. Susret Vučića i Kurtija sada izgleda daleko
Čini se da je beskonačno ponavljanje glasanja učinilo da se najveće albansko selo u Srbiji ureže u svest čak i onih ljudi koje politika ne zanima, te da nastavi da baštini mitove i legende koji ga godinama prate
Kosovski Albanci doneli su dve odluke i imaju podršku Kvinte u tome, rekao je večeras Aleksandar Vučić. Jedna je skraćivanje prava ulaska sa ličnim kartama na Kosovo, a druga je doneta sa jedinim ciljem da se proteraju Srbi, da se napravi jedna nova Oluja
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Pre trideset godina, u junu 1992. godine, pošto su 30. maja stupile na snagu sankcije protiv SR Jugoslavije, počeli su studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića, koji su potrajali celo leto. Dragan Đilas, jedan od lidera tih protesta, za „Vreme“ je 2017. godine pisao o tim, ali i drugim pobunama studenata
Željko Mitrović je u svojoj euforiji pokazao da zaista postoji privilegovana medijska elita koja potpuno odbacuje, ili ne priznaje, javni interes, i to u oblasti koja ga po definiciji podrazumeva
Priština kaže da je zadovoljna jučerašnjim sporazumom o energetici zato što će joj uštedeti novac koji je plaćala srpskim opštinama za struju. Beograd kaže da je struja koja je stizala na sever Kosova struja koju je godinama plaćao Beograd
Stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora uputilo je danas apel vladama država članica Evropske unije, američkoj vladi i NATO-u, u kojem objašnjavaju zašto je u novonastalim okolnostima u svetu pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji geopolitička i geostrateška neminovnost. Posebno se ističe destabilizujuća uloga Srbije podlegle ruskom uticaju
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
