Sedamdeset godina Evropske konvencije o ljudskim pravima
Zaštita osnovnih prava i slobode ljudi
U novembru 2020. godine proslavljamo 70. godišnjicu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Konvencija danas okuplja 47 država, uključujući Srbiju, objedinjenih oko ideje poštovanja i zaštite demokratije, vladavine prava i ljudskih prava više od 830 miliona ljudi u Evropi
Pandemija u senci
Iskušenja kovid generacije
Pandemiju kovida 19 mesecima obeležava strepnja zbog ranjivosti starijih generacija, a na marginama pažnje javnosti ostaje "pandemija u senci", koja zbog bitnih poremećaja u zdravstvu, obrazovanju, ishrani... dalekosežno ugrožava sudbinu najmlađih, dramatično opominje UNICEF
Međunarodni dan dece
Upitna prava i nedovoljna pomoć
U godini na izmaku koja se čini najduža, a opet, sa najmanje sadržaja, sa nedostatkom brojnih normalnih životnih aktivnosti među kojima su i one najobičnije – slobodan izlazak napolje, odlazak u prodavnicu, na posao, u školu, pa i na godišnji odmor – vredi sagledati kako su je provela deca. Ne samo zato što se 20. novembar obeležava kao Međunarodni dan dece, već zbog dece same. U godini koju je u Srbiji, makar njen dobar deo, obeležio slogan "Za našu decu", trebalo bi sagledati šta je urađeno za tu "našu decu"
Sahrana patrijarha
Ogledalo srpske stvarnosti
Šta je predsednik zaista poručio svojim govorom na sahrani patrijarha Irineja? Šta je većina medija, pišući o drugima, u stvari rekla o sebi? Koja je, usled pandemijskog košmara, jedna od najskupljih reči naše sadašnjice? Zašto je podela u Crkvi danas drugačija nego ranije
Tribina
Mere preuranjene, sutrašnjica neizvesna
U razgovoru, koji je organizovao nedeljnik "Vreme", raspravljalo se o ekonomskim posledicama pandemije, šta nas očekuje u 2021. godini, kao i o onome što je država do sada uradila
Intervju – profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS
Čeka nas postpandemijsko preživljavanje
"Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni"
SAD – Primopredaja vlasti
Trampov postizborni šou
Ma koliko ludovao na Tviteru, primetan je pad entuzijazma sa kojim Donald Tramp viče da je pokraden. Očekuje se mirna primopredaja vlasti, ali će teorije zavere o "levičarskoj zaveri" ostati da lebde nad američkim društvom. Negde tu se spominje i Srbija
Nemačka – Zatvaranjem protiv kovida 19
Kako Angela kaže
Iako zemlja solidno prolazi kroz krizu, žestoka je rasprava o tome koliko rigorozne mere treba da budu. Kancelarka Angela Merkel se zalaže za oštrije mere i u tome ima podršku većine građana
Pandemija virusa korona
Vakcina na sceni
Uz sve najave koje svakodnevno slušamo, ipak je ravno proricanju budućnosti dati procenu kada će vakcina stići i u male države (bez sopstvenih naučnih kapaciteta da razviju vakcinu) poput Srbije, sa koliko doza i koliko će se čekati da stigne do doma zdravlja u velikom ili malom gradu
Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Više od plate
Oktobarska nagrada Novog Sada Volonterskom servisu tog grada znači uzdarje za njihovu požrtvovanost, solidarnost, nesebičnost koje svakodnevno pružaju sugrađanima
Intervju – Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice »Petnica«
Sva naša jalovišta
"Nije se smelo dopustiti da crne brojke o zagađenju saznajemo iz stranih medija, iz međunarodnih servisa i iz godišnjih izveštaja domaćih agencija. To je problem na koji je prvo morala da ukaže domaća nauka"
Navigator
Lečenje kovida telefonom
Nuspojave
Plitka mašta i duboka država
Zašto je mnogi zabrinuti "srpski domaćin", dokoni taksista ili patriotski intelektualac opšte prakse tako ucveljen i ojađen Trampovim porazom
Intervju – Vasil Hadžimanov
Sve je u našim rukama
"Čovek se oseća otuđeno i nalazi se u situaciji da zapravo niko nema potpuno razumevanja za to što je neko došao i rekao: ‘E, sad više ne možeš da radiš to što si radio poslednjih 30 godina’, pri čemu ne pričamo samo o finansijama, nego o svemu ostalom. A to je moj život, ceo život sam uložio u to da na taj način ne samo zarađujem, nego bivstvujem"
O Regulatornom radiodifuznom telu
Sve se može ako se hoće
Profesor Slobodan Cvejić, član Saveta REM-a i jedan od predlagača pravilnika kojim bi se ograničilo vreme za rijaliti programe, odluku Saveta REM-a da to ne učini nazvao je moralnom katastrofom, dodavši kako REM izbegava da sprovodi zakon iako je dužan da to čini. Na pitanje novinara RTS-a da li to znači da su dve komercijalne televizije Pink i Hepi nedodirljive, te da im REM ne može ništa, profesor Cvejić je odgovorio: "Pa, nažalost i takav utisak ostaje"
Korona i zakon
Jednostrano priznanje pandemije
Osam meseci od pojave prvog slučaja zaraze korona virusom u Srbiji, 66.888 zaraženih i 915 smrtnih slučajeva kasnije, Srbija konačno zakonski prepoznaje i virus Sars-CoV-2 i bolest kovid 19 i Krizni štab za sprečavanje ove bolesti
Suđenje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji
Haška trojka iz Prištine
Da li je pokretanje postupka protiv vođa kosovskih Albanaca znak da na Kosovu započinje primena standarda pravne države ili je reč o načinu da se osvedočeni ratni zločinci operu i nastave svoju političku karijeru
Bioskop – Vikend sa ćaletom i Rat sa dekom
Svoje se meso ne jede
U aktuelnoj filmskoj ponudi pojavila su se dva filma s naslovnim muškim precima, a onaj bolji među njima je domaće proizvodnje
Nuspojave
Vulinov frizer i (m)oralna panika
Ako "režim" i njegove protagoniste ne analizirate nego ih prosto "cinkarite", logična nuspojava je da se autoritarni društveni obrasci mišljenja i delanja samo dodatno učvršćuju
Privreda i korona
Ko je najgore prošao
Postoje nagoveštaji "vruće zime" nakon što bude izmaknuta zaštitna mreža, odnosno kada od januara istekne zabrana otpuštanja u preduzećima koja su uzela pomoć države. U isto vreme bi firme, koje su uzele minimalce za svoje radnike, trebalo da krenu da otplaćuju doprinose za njih – u suprotnom će firme biti dužne da vrate novac koji je država uplatila njihovim radnicima
»Njuz korp« Ruperta Mardoka
Izvor moći Donalda Trampa
Da li će ishod američkih predsedničkih izbora promeniti medijsku politiku izrazito konzervativnog "Foks njuza"? Na koji način Rupert Mardok i njegova "Njuz korporacija" utiču na društvene prilike i menjaju politički pejzaž u zemljama u kojima posluju i zbog čega je bivši australijski premijer Kevin Rad ovu medijsku imperiju nazvao "mafijaškom organizacijom"
TV manijak
Seča Trampa
"Slučaj Tramp" je zanimljiv jer je otkrio slabosti američke demokratije u sadašnjem trenutku i ukazao na neuralgične tačke jednog okoštalog sistema politike, medijske i finansijske elite
SAD – Pobeda Džozefa Bajdena
Teška zaostavština Donalda Trampa
Donald Tramp je pobedio na Floridi. Džozef Bajden u Džordžiji. I tako redom, u državi za državom. Politička karta Amerike je podeljena na plave i crvene površine. Duboko podeljeno je i američko društvo. Više od 71 milion Amerikanaca glasalo je za aktuelnog republikanskog predsednika, više od 75 miliona za demokratskog izazivača. Četiri godine "trampizma", besomučnih laži, teorija zavere, pretvaranja političkih protivnika u neprijatelje, zloupotrebe položaja, degradacije institucije predsednika "lidera slobodnog sveta", izolacionističke politike, stvaranja neprijatelja širom sveta, pretvaranja politike u rijaliti šou nije odbilo gotovo polovinu Amerikanaca od Trampa. Naprotiv, iako odlazi iz Bele kuće, novonastala milionska armija "trampista" ostaje. Republikancima ostaje veliki problem da Amerikance koji su sledili Donalda Trampa vrate u okrilje partije od koje se on odmetnuo. Bajden stoji pred gotovo nepremostivim izazovom – da razjedinjenu Ameriku ponovo ujedini oko demokratskih vrednosti koje je Tramp razgrađivao gde je stigao. Čini se da obračun između Trampa i predtrampovske Amerike nije okončan pobedom Bajdena, već da tek počinje
Intervju – Zoran Simić, biznismen
Stepenik po stepenik
"Odrastao sam u vreme kada ljudi nisu primećivali različitost, makar je mi kao deca nismo primećivali. Ali početkom devedesetih sve se menja. (…) Mene je ubistvo Duška Jovanovića 1997. osvestilo da treba da postanem politički i društveno aktivan, ali sam diskriminaciju uočavao i pre toga. Počev od toga da čujem na ulici da se detetu preti: ‘budi dobar ili će Cigani da te pokupe’, jer koliko nam god to izgledalo bezazleno, nekima i simpatično, od takvih rečenica sve počinje"
Država – neprijatelj siromašnih
Po vodu do Strazbura
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa krize. Među njima dominiraju Romi
Ekonomski položaj Roma
U začaranom krugu bede
Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju