Pokret nesvrstanih – Približavanje Srbije

22.jul 2009. Andrej Ivanji

I posle Tita Tito

Predsednik Boris Tadić je u Egiptu izneo i ideju da Beograd, u kome je u septembru 1961. održan prvi osnivački samit Pokreta nesvrstanih, za dve godine bude domaćin jubilarnog skupa povodom pedesetogodišnjice postojanja Pokreta. To bi bila dobra prilika da se oda poštovanje utemeljivačima Pokreta nesvrstanih i njihovoj "vizionarskoj" ideji, rekao je Tadić tim povodom, a Srbija bi nastupala u ime svih država nastalih iz bivše Jugoslavije. Izgledi za tako nešto nisu baš sasvim loši jer je inicijativu srpskog predsednika podržao Egipat, trenutni predsedavajući Pokreta

Kina – Krvavi nemiri u Ksinjangu

15.jul 2009. Dragan Pavlićević

Protest drugačiji od drugih

Mada je "ujgursko pitanje" krvavim nemirima u Ksinjangu postalo vidljivo, nedostaje bilo kakav pritisak međunarodne zajednice: najviše što je i Hilari Klinton učinila bilo je da pozove na "obostarno uzdržavanje", a o najavljenoj inicijativi Ankare, etnički i kulturno povezane sa Ujgurima, da nedavne događaje stavi na razmatranje Ujedinjenih nacija, nije ni bilo razgovora van turskih granica

Nemačka – Izborna svađa zbog poreza

01.jul 2009. Andrej Ivanji

Švapska domaćica

Kancelarka Angela Merkel je u centar kampanje demohrišćana za izbore za Bundestag, savezni parlament, koji će se održati 27. septembra stavila poresku politiku: ne samo da tvrdi da poreze neće povećavati, već najavljuje smanjenje poreza u pojedinačnim slučajevima. Mnogi ova obećanja ocenjuju kao besmislena

Rusija – ŠOS i BRIK

01.jul 2009. Boris Varga

Rubljom na dolar

Rusija okuplja države u ekonomskom usponu, uglavnom azijske, s ciljem jačanja međusobne saradnje u uslovima globalne krize, ali i sa namerom da se od Zapada traži njihovo veće uključivanje u svetsku finansijsku politiku

Analize – Srbija u raljama krize

03.jun 2009. Milan Milošević

Jedna, u nizu havarija

Ocena da će se ekonomska situacija u svetu razvijati nagore dominira u razvijenim demokratskim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske. Neispunjena očekivanja od G20. Naš čovek, bačen u krizu, a izbačen iz života. Vlada Srbije bi morala ozbiljnije se ponaša

Knjige - Nagrada "Jutarnjeg lista" (2)

03.jun 2009. Teofil Pančić

Dobre sablasti detinjstva

Sve je u "Pustinjama" Radeta Jarka lako i prozračno, svetlo i prohodno, mada tako jako osenčeno melanholijom

Paviljon Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu

03.jun 2009. Sonja Ćirić

Ćebad od ljudske kose

Srbiju će na Venecijanskom bijenalu predstavljati Zoran Todorović sa radom Toplina sa ćebadima izrađenim od ljudske kose i Katarina Zdjelar sa video radom Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati u kojem se bavi problemom jezika i samorealizacije

Evropska unija – Jalovi pregovori

27.maj 2009. Boris Varga

Istočna razmimoilaženja

Rusija ne može da garantuje Briselu da sledeće zime neće biti "gasnih sporova" i ponovnog obustavljanja isporuka gasa prema Evropskoj uniji

Dve nove knjige Ranka Munitića

06.maj 2009. Rastko Ćirić

Za umetnost animacije

U trenutku njegovog odlaska, jedan broj knjiga Ranka Munitića bio je u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme

Istorija tepiha

06.maj 2009. Goran Kosanović

Letećim tepihom kroz vekove

Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila u zaštiti od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna, da ulepšava prostor u kome provodimo vreme. Takođe, tepih predstavlja formu vizuelnog izražavanja koja je kod nepismenih nomada zamenjivala pismo, a u mnogim delovima Orijenta to predstavlja i danas. Osim toga, dobar i bogato dekorisan tepih oduvek je bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Pošto je tepih, u odnosu na druga umetnička dela kao što su vajarska ili slikarska, načinjen od manje trajnih materijala, a i zbog svakodnevne upotrebe, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza. Tako mi danas imamo samo pretpostavke o nastanku i počecima izrade tepiha

Novogovor

29.april 2009. M. Milošević

Azija

Moldavija, paljenje parlamenta

15.april 2009. Jovan Hiršl

Rumunska zastava i ruska vojska

U toku nemira poginula je jedna žena, a govori se o smrti još jednog građanina. Brojni posmatrači, koji su se javljali uglavnom zapadnoevropskim medijima, izražavali su sumnju da policija nije ni pokušavala da spreči bes razularene mase, koja je nasela provokaciji. Istovremeno u provinciji priprećeno je radnicima pojedinih većih preduzeća da će biti otpušteni, ako se ne priključe provladinim demonstracijama

Evropa, kriza civilizacije

08.april 2009. Saša Goldman

Propast ili bitne promene

U čitavom svetu sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Evropske političke stranke, i leve i desne, gube svoj identitet u lavirintu sveopšte krize

G20, mere za prevazilaženje krize

08.april 2009. Andrej Ivanji

Finansijski stimulans i kontrola

Na kraju skupa G20 svi su izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba da postigne konsenzus oko gorućih pitanja. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome će ipak odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe

Formula 1

01.april 2009. Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Osveta autsajdera

Veliki mag preuzeo je stvari u svoje ruke i pokazao ne samo da ima najspremniji tim, već i da su raniji uspesi ekipa koje je vodio počivali na njegovom umeću

Tibet

18.mart 2009. Dragan Pavlićević

Emancipacija kmetova

Međunarodni ekonomski značaj Pekinga kotira se mnogo više od opštih simpatija prema tibetanskom pokretu nezavisnosti. Njegove vođe su kao i dalaj-lama ili u egzilu ili pod strogim nadzorom vlasti na Tibetu

Svetska kriza i popularna kultura

18.mart 2009. Jelena Maksimović

Milioneri iz blata

Svi znaju da će svet iz globalne krize izaći drugačiji. Ali kako će proći kultura? Odakle će doći naši novi idoli i ideali

Sudar satelita

18.februar 2009. Slobodan Bubnjević

Krhotine na kosmičkom semaforu

Neće biti policijskog uviđaja. Niko neće biti poslat na vanredni tehnički pregled niti će se ostaci voziti na auto-otpad. Krhotine prva dva satelita koja su se sudarila u orbiti nastaviće da kruže oko planete, zajedno sa više od 18.000 drugih veštačkih objekata, rashodovanih satelita i otpadaka koji opasuju planetu Zemlju