Ko veruje u čuda, veruje Angeli Merkel. Otprilike ovako su kritičari nemačke kancelarke reagovali na njena predizborna obećanja, da povećanja poreza ni u kom slučaju pod njenom komandom biti neće. Uprkos upozorenjima mnogobrojnih finansijskih stručnjaka, da Nemačka deficit u državnoj kasi, koji bi po nekim procenama mogao da premaši i 80 milijardi evra, može da prevaziđe samo povećanjem poreskih stopa. I uprkos oprečnim izjavama koje su ovih dana mogle da se čuju iz njene sopstvene Demohrišćanske partije (CDU).
Po dolasku Merkelove iz Sjedinjenih Američkih Država, nemačke novinare prethodne nedelje nimalo nije zanimalo šta je to kancelarka pričala ili se dogovarala sa Barakom Obamom, već su je preplavili pitanjima vezanim za povećanje, tj. održavanje na istom nivou ili eventualno smanjenje postojeće stope poreza na dodatu vrednost, koji u Nemačkoj iznosi 19 procenata. „Možete biti potpuno mirni“, odgovarala je Merkelova. „Za moga mandata neće biti povećanja PDV-a, kako punog tako ni onog redukovanog.“ A redukovani PDV u Nemačkoj, koji se odnosi, na primer, na prehrambene artikle ili knjige i novine, iznosi samo sedam procenata. Merkelova je u centar svoje kampanje za izbore za Bundestag, savezni parlament, koji će se održati 27. septembra stavila upravo poresku politiku: ne samo da tvrdi da poreze neće povećavati, već najavljuje smanjenje poreza u pojedinim slučajevima.
SVAĐA: Nije čudo što je Merkelova, koja lepo priča što birači vole da čuju, pobesnela kada su je demantovali i neki čelnici njenog CDU-a. Tako je šef vlade pokrajina Baden-Virtenberg, Ginter Etinger, rekao da neće moći da se izbegne da se redukovani PDV sa sedam poveća bar na 9,5 odsto. A portparol za finansijska pitanja CDU-a Oto Bernahrd čak bi u potpunosti ukinuo redukovani PDV. Još neki funkcioneri CDU-a su govorili o neminovnosti povećanja poreza za vreme mandata naredne vlade, a ministar finansija Karl-Teodor Gutenberg je kontrirao da je „usred krize dizanje poreskih stopa najgore moguće sredstvo“.
Nemačke novine Bild am Sonntag su zbog svega toga objavile kancelarkina obećanja kao „zakletvu na poreze“, kako bi čitaoci to mogli da sačuvaju te da se prisete predizbornih obećanja Merkelove, ukoliko ponovo bude na čelu nemačke vlade. A Merkelova pred izbore još pokazuje i brigu i saosećajnost za porodice sa decom, te bi po njoj roditelji sa troje i više dece trebalo da dobijaju veći dečji dodatak, obdaništa da budu što duže besplatna, a ko ne nađe mesto u obdaništu za svoje dete, da dobije nadoknadu za bejbisitera itd. I sve to usred ekonomske krize. Što reče jedan bivši nemački diplomata i poznavalac balkanskih prilika, Merkelovoj se može verovati da će ispuniti socijalna politička obećanja i istovremeno popuniti rupe u državnoj kasi, baš kao Borisu Tadiću da će sačuvati Kosovo u okrilju Srbije i uvesti zemlju u Evropsku uniju.
RAŠTIMOVANI CDU: Kako piše bečki Der Standard, ovih dana se nemačke socijaldemokrate (SPD) – mlađi partner još uvek postojeće crno-crvene velike koalicije – raduju kao što već dugo nisu. Uprkos tome što ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da SPD očajno stoji, javila se nada da bi glasne nesuglasice demohrišćana zbog buduće poreske politike možda mogle nešto i da promene. A unutar CDU-a bukti svađa kakve već godinama nije bilo. I to na početku izborne kampanje. Izborni program CDU-a obećava smanjenje poreza. Jedni se s tim slažu, a drugi bi opet da ga povećaju, jedni bi bogate više da oporezuju, a drugi da se opterećenje ravnomerno raspodeli. CDU tri meseca pred izbore deluje potpuno raštimovano i ako kancelarka uskoro ne bude govorila u ime čitave partije, prednost koju imaju nad SPD-om mogla bi da se istopi. Merkelova traži podršku za plan, ili predizborno obećanje, njenog kabineta da će poreske obveznike rasteretiti za nekih 15 milijardi evra, dok istovremeno najavljuje najveće zaduživanje u istoriji Savezne Republike Nemačke, sa ili bez DDR.
ZBUNJIVANJE: I uticajni nemački Spiegel u podnaslovu teksta posvećenog najavljenoj poreskoj politici Merkelove piše: Dok nemački budžetski deficit raste, CDU i njegov tradicionalni koalicioni partner iz Bavarske CSU – Hrišćansko socijalna unija – zbunjuju građane haotičnom debatom da li porezi treba da se povećavaju ili smanjuju. Privredni eksperti smatraju da izborna obećanja unije CDU-CSU nemaju čime da se plate, pravni stručnjaci upozoravaju da su takva obećanja čak protivustavna. Sve u svemu, čini se da je Merkelova pomalo počela da gubi glavu, a da je, bar privremeno, ispustila iz ruku uzde sopstvene partije, to je sigurno.
Kada kancelarka Merkel govori o „solidnom upravljanju“ državnim budžetom, piše Spiegel, onda se rado oslanja na uzorno razmišljanje švapske domaćice: Ne može se više trošiti nego što se zarađuje. Tako kancelarka nastupa i kod kuće, i na međunarodnim konferencijama, i s podignutim prstom upozorava da je velika greška „da se privredni rast gradi na deficitu“.
Sasvim drugu priču priča, međutim, dok kao predsedavajuća CDU-a vodi izbornu kampanju, obećava smanjenje poreza, koje bi moglo samo da se pokrije novim zaduživanjem države. Između Merkelove „švapske domaćice“ i Merkelove „smanjivačice poreza“ postoji izvesna kontradikcija, zaključuje Spiegel, što može da primeti svaki laik, i bez mnogobrojnih povika učenih ekonomista. Pre samo nekoliko nedelja kancelarka je predstavila paket mera koji bi trebalo da ukoči zaduživanje države sa, za sada, predviđenim deficitom od preko pet odsto, da bi naprasno CDU povela u izbornu borbu sa programom koji očigledno sve to opovrgava.
U Nemačkoj se vodi pomalo divlja diskusija o tome da li je smanjivanje poreza moguće „samo na kredu“ ili može da se i drugačije finansira? Po nekim procenama, Nemačka bi do 2016. morala da uštedi oko 33 milijarde evra, da bi budžetski deficit smanjila na dozvoljenih devet milijardi. Eventualno punjenje državne kase posle posve neizvesnog brzog izlaska iz ekonomske krize moralo bi po mnogim privrednim ekspertima da se upotrebi u te svrhe, a ne na avanturističko finansiranje smanjivanja poreza. Spiegel se poziva na još neobjavljeni dokument Evropske komisije, prema kome bi u narednih 20 godina u zemljama članicama EU privreda mogla da padne za 4,5 odsto, što bi u slučaju Nemačke značilo pad blagostanja za oko 100 milijardi evra.
Pored svih kritika ekonomista, poreska obećanja Merkelove na zub bi još mogao da uzme i ustavni sud. „Ako bi se zakonski regulisalo smanjivanje poreza finansirano od kredita, to bi bez svake sumnje bilo protivustavno“, kaže ekspert za ustavno pravo Joahim Viland. Bilo kako bilo, opšti utisak je da bi Merkelova mogla sama da upadne u poresku jamu koju je htela da iskopa socijaldemokratama.
