51. Međunarodna izložba umetnosti, Venecija, 12. jun – 6. novembar 2005

Izložbe za sve ukuse

Ovogodišnji Bijenale ima dve selektorke. Marija de Koral postavkom Iskustvo umetnosti, sa radovima 42 umetnika, predstavila je klasiku savremene umetnosti – od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, dok je Rosa Martinez svoju postavku naslovila Uvek malo dalje, inspirisana Kortom Maltezeom. A Venecija? Nema se vremena za Veneciju. Možete je sa čežnjom gledati iz vaporeta, dok ste u potrazi za nekom od izložbi koju ne bi trebalo propustiti. Tek tada vam se otvaraju venecijanski enterijeri

Osma sednica DSS-a

Pretendent za kandidata

Bura u DSS-u zbog toga što Koštunica nije predložio Drakulića za potpredsednika stranke. Srpska formula: biznis i politika ili - biznis ili politika

Umiranje Bora

Na ivici velike rupe

Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka

Meridijani

Nemirna Kirgizija

Ruže, narandže i tulipani

U bivšim sovjetskim republikama Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji za nešto više od godinu dana opozicija je svrgnula režime s prepoznatljivim scenarijem – putem takozvanih mirnih revolucija

Bivše sovjetske republike

Narandžasta groznica

Parlamentarni izbori u Kirgiziji protekli su uz demonstracije hiljada opozicionara, blokadu puteva i mahanje žuto-narandžastim zastavicama što podseća na prošlogodišnji "mirni prevrat" u Kijevu

Bogoljub i drugi Karići

Dinastija iz šerbeta s hlebom

Mnogo više od Pulicerove nagrade zaslužio bi novinar kome bi pošlo za rukom da objasni kako je zapravo nastala dinastija Karić. Mnogi su pokušavali, mnogi su mahali raznoraznim papirima, ali se svaki od tih pokušaja završavao na pola puta. Zahvaljujući tome, posle četvrt veka njihovog puta ka uspehu, Karići su zapravo enigma čak i za one koji se njima ozbiljno bave. Uspeh Bogoljuba Karića na poslednjim predsedničkim izborima i rast broja pristalica njegovog Pokreta Snaga Srbije samo su poslednje u nizu činjenica koje potvrđuju jedno: da je Bogoljub, sa sve svojom braćom i familijom, uvek spreman samo na uspeh. U tom smislu, gotovo upozoravajuće zvuči već pomalo zaboravljena priča koju je zabeležio Slava Đukić, a koja se ticala jednog davnog razgovora između Slobodana Miloševića i Bogoljuba Karića. "Slobodan: 'Bogi, moram da razmišljam kome ostavljam Srbiju. Ti bi mogao da me zameniš na predsedničkom mestu.' Bogoljub: 'Mogu, ali tek 2005. godine'. Slobodan: 'Zašto tek tada?' Bogoljub: 'Tada ću imati 50 godina i zaokružiću svoju ekonomsku imperiju.’" Februar je 2005, u udarnim vestima ponavlja se kako će Pokret Snaga Srbije uskoro postati parlamentarna stranka, a imperija, uprkos likvidaciji Astra banke, problemima s Mobtelom i stalnim podsećanjem na Karićevo ekstraprofiterstvo, nije nimalo daleko od "zaokruživanja". Što se porodične imperije tiče, ona nije ni dovođena u pitanje. Čeka se još samo serija ili knjiga o putešestvijima siromašne braće iz Peći

Meridijani

Kazahstan

Stvaranje porodične dinastije

U prvom krugu parlamentarnih izbora za predstavnike donjeg doma kazahstanskog parlamenta, takozvanog Mažilisa, najviše glasova odneli su otac i ćerka – Nazarbajevi

Turkmenistan

Priručnik za diktatore

U septembru je iz štampe izašao drugi tom knjige predsednika Turkmenistana Saparmurata Nijazova Knjiga duhovnosti, koja je obavezna za svakog Turkmena. Nova knjiga Turkmenbaše je u bivšoj sovjetskoj republici na istoj ravni sa Ustavom i Kuranom

Svetska energetska kriza

Tačer – sin, puč i nafta

Za najnoviju afričku aferu nije odgovoran samo Mark Tačer već, navodno, i američka, britanska i španska vlada, CIA i MI6

Novi predsednik Čečenije

Po volji Kremlja

Problemi s kojima će morati da se suoči zaista su veliki. Mora da drži pod kontrolom i na okupu najrazličitije struje u Čečeniji, plemenske, klanovske i verske vođe, razne naoružane grupe, i sve ih usmerava linijom koju diktira Moskva

Beograd - gradonačelnička trka

Prvi ljudi velike varoši

Beograd ima para, medije, ljude, perspektivu... Funkcija gradonačelnika možda je po operativnoj važnosti i druga po značaju za Srbiju

Međuvreme

Meridijani

Intervju - Prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike Srbije

Bitka za transkontinentalnu trasu

"Naftovod na pravcu Konstanca–Pančevo–Omišalj (sa vezom na Transalpski naftovod kod Trsta) bio bi dugačak oko 1300 kilometara, a izgradnja bi koštala, mogao bih reći, ‘samo’ oko 820 miliona dolara. Jer, njegova prva dobra strana je što na toj trasi može biti iskorišćen već postojeći koridor nafovoda u Rumuniji, kao i nekadašnji Jugoslovenski naftovod od Pančeva do Omišlja, preko Siska (JANAF). Tako bi potpuno nov bio samo onaj deo od jugozapadne Rumunije do Pančeva"

Beogradska postnovogodišnja razglednica

Pod baldahinom sijaličica

Uvek obećam sebi da ovog puta neću pisati o Beogradu a onda me to uzme pod svoje i ja se pretvorim u učesnika i svedoka polifonije grada

Meridijani

Meridijani

Begunci od pravde

Umetnost skrivanja

Kad stvari počnu da se sređuju i rasvetljavaju, udaljavanje s lica mesta najbolji je izlaz za neke aktere prethodnih događanja. Biti i ostati "nedostupan organima gonjenja" stara je i cenjena veština, pa sada već imamo i top-liste begunaca od pravde. Na vrhu su, naravno, oni za kojima se najviše traga; to ne znači i da su najveštiji – samo da su najpopularniji

Posledice akcije "Sablja"

Golovi i autogolovi

Neki su u bekstvu, neki u pritvoru, a neki su pušteni. Neke hapse po inostranstvu, a neki snuju o novim zaverama. Tek će jesen i sudski procesi pokazati stvarne domete vanrednog stanja

Poternica za Mirjanom Marković

Bez papirnatog traga

Prema saopštenju MUP-a Srbije, postoje indicije da se M. Marković nalazi u Moskvi. To je možda tačno, ali je ministar unutrašnjih poslova Rusije Konstantin Tarasov ustvrdio da po "liniji Interpola" iz Beograda nije stigao nikakav zahtev za njeno hapšenje

Operacija "Sablja"

Na krvavom tragu

Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest

Kolektivni centri

Korak od deset godina

Komesarijat nije pokrivao troškove kolektivnih centara poslednja četiri meseca pa su dugovanja narasla ukupno na skoro osam miliona dolara, što je praktično jedan njihov godišnji budžet. Međutim, to je manji problem u odnosu na primedbe koje je na rukovođenje stavio glavni donator UNHCR-a

Međuvreme

Slučaj Dragoljuba Milanovića

Robijaš u bekstvu

Mnogi pravnici u beogradskoj Palati pravde smatraju da se članovi krivičnog veća koje je sudilo Milanoviću nisu bavili njegovim čvrstim ubeđenjem da će biti oslobođen i kakva će biti njegova reakcija na kaznu od deset godina zatvora

Ustav pa izbori

Stari duh novog dvora

Odluka predsednice Skupštine Srbije o odlaganju izbora ima slabu legalnu osnovu, opravdava se političkom svrsishodnošću, ali ona ne pacifikuje političke sukobe, naprotiv, proizvela je dodatne tenzije