Izložba
Potencijal nasleđa
Kako i zašto je došlo do brisanja vrednosti društvene solidarnosti, i šta možemo da uradimo da ih ponovo uspostavimo na suštinski, a ne samo nominalan način – pitanja su koja otvara izložba "Tito u Africi"
Kako i zašto je došlo do brisanja vrednosti društvene solidarnosti, i šta možemo da uradimo da ih ponovo uspostavimo na suštinski, a ne samo nominalan način – pitanja su koja otvara izložba "Tito u Africi"
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Ne gubi Tito ulice i trgove po Srbiji i Hrvatskoj ni kao "vođa antifašističkog otpora" ni kao "komunistički diktator", nego kao predsednik i stvaralac federativne Jugoslavije
"Znate, to vam je ona priča o jogurtu: ako u trgovini vidite srpski i američki jogurt, vi ćete kupiti američki iako je skuplji i neko je pljunuo u njega. Tako je i sa literaturom. Kao da je knjiga iz Čakovca ili Valjeva lošija od one iz Bruklina"
"Apis nije mogao biti pomilovan, ne zbog atentata na Aleksandra, za koji je bio osuđen, nego za atentat na Franca Ferdinanda, za koji nije bio ni suđen", piše Slobodan Jovanović. Međutim, to je samo olakšalo njegovo sudsko ubistvo. Vođa Crne ruke streljan je isključivo zato da bi Aleksandar prigrabio njegovo mesto u društvu i državi – samo daleko moćnije, još opasnije, lišeno svih obzira, ali ne i ideologije
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Zašto Vučić organizuje prijem u Palati Srbija 23. juna kad je već inaugurisan 31. maja? Zašto uvodi nove prakse u politički život i time samo obesmišljava institucije sistema? Zbog čega uporno insistira na svojoj posebnosti u odnosu na prethodnike? Odgovor na sva ova pitanja je – može mu se
Žiri je naposletku od glumaca, pisaca i reditelja pokrao sve glavne role, pa se samo o njemu priča, i nagađa se da li su motivi njegove odluke estetski, psihološki ili politički
Novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisutan je na političkoj sceni od 1993. godine. Međutim, u zvaničnoj biografiji, prvih 15 godina njegove političke karijere stale su u – tri rečenice
Posle sporenja s Trampom, Angela Merkel poručila da Evropljani treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. Ima li tu nešto više od retorike
Vegelovska karnevalizacija istorije nije razuzdana i bučna nego prigušena, mučaljiva, melanholična
"Kad bolje pogledamo prostor srednjoistočnoevropski, prošlost je naša najveća klopka. I mi smo njeni zatočenici. Taj dvadeseti vek, neki istoričari kažu da je krvav i kratak, a ja mislim da on u ovom delu Evrope još nije završen, mada smo mislili da će biti okončan rušenjem Berlinskog zida"