"Slažem se s Nikom Hornbijem, autorom Stadionske groznice, kada kaže da knjige ne menjaju stvari, novac ih menja. Mislim da će se, kako Srbija bude postajala malo bogatija i politički stabilnija, vaša fudbalska liga automatski popraviti. Ali nikada neće biti ono što je bila u doba Jugoslavije"
Na konstataciju da će biti jedna od retkih koja će moći da poredi kako su izgledale kanska (1961), zagrebačka (1990) i beogradska Evrovizija (2008) Ljiljana Petrović kaže da to neće moći da učini jer – nije pozvana na ovogodišnju Evroviziju
"Olimpijski plamen" goreo je prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. i, potom, u Los Anđelesu 1932. Bio je neka vrsta slučajne i ne baš značajne oznake Igara, sve dok se nemački profesor Karl Dim nije dosetio kako bi se "olimpijski plamen" mogao upaliti u Olimpiji – na Peloponezu, tamo gde su se tokom najmanje 1200 godina održavala takmičenja koja će inspirisati moderne olimpijske igre
Možda su Zvezda i srpski fudbal imali i bolje igrače, ali nikada niko nije imao takav i toliki autoritet, nikada niko nije izazivao toliko poštovanje i nikada niko nije bio takvo oličenje džentlmenstva u sportu, ljudske dobrote i neverovatne skromnosti
"Vlast je takva kakvu narod bira. E sad, pitanje je zašto je ta vlast dozvolila da joj narod bude polupismen, što je gore nego da je nepismen"
(nastavak prethodnog teksta, dodaci)
Vojska bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojala je 51 godinu, nešto duže od pomenute države. Njena prethodnica, vojska Kraljevine Jugoslavije, trajala je samo 23 a, opet, njena prethodnica, vojska Srbije – ako računamo od Prvog srpskog ustanka do kraja Prvog svetskog rata, 114 godina. Najveći deo XIX i početak XX veka stanovnici teritorije na kojoj će 1918. nastati Jugoslavija proveli su – uzajamno ratujući, kao podanici dve carevine, austrougarske i turske, i jedne kneževine/kraljevine (Srbije) koja se između njih udenula. Ta "tradicija" će se, krvavo i žestoko, obnoviti u raspadu Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka
"Mi samo ukazujemo na mogućnosti izlaska iz tog užasnog poremećaja klimatskih uslova, uništavanja biodiverziteta, seče tropskih šuma... Pitanje koje mi postavljamo jeste – šta zapravo želimo"
Minimalne nade vezane za novi pasoš su da ćemo ga menjati samo kada mu istekne rok važenja ili kada se prepuni vizama, i da će se u trenutku menjanja zemlja u kojoj živimo još zvati onako kako na njegovoj naslovnoj strani piše
Briljantni um i buntovnička narav učinili su ga legendom za života, a fama o njemu trajaće dok bude šahovske igre
Ne volim crno-beli pogled na svet, jer ne verujem da on može da bude istinit. Ne volim ili-ili situacije, iako se ponekad u njima nalazimo. Srbija se, inače, i sada nalazi u jednoj ili-ili situaciji, a te situacije mogu da nas postave pred jedan drugi paradoks: paradoks "što bolje, to gore". Osećam da u našem društvu ima dosta ljudi koji su kritični prema onome u čemu živimo, a da negde u malom mozgu imaju taj stav da je "što gore, to bolje". Na taj način oni zapravo potvrđuju da je njihova teza tačna, odnosno da je Srbija mračna, blatnjava, prljava, neljudska, da je u stvari osuđena na propast i da treba da propadne
Šta je Balkan? Ako me niko ne pita, znam; ako neko traži da objasnim, ne znam.
Bez džipa se do baznog kampa Mont Everesta moglo peške ili na leđima jaka, u trenucima kada noge posustanu od visinske bolesti. Iznajmljivanje je bilo praćeno cerekanjem prijatelja koji su kretali na drugu stranu i komentarima o višestrukim prednostima ove čudesne životinje, koja u hladnim noćima zbog dugačke dlake može izgledati i kao privlačna saputnica
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav
"Kad istaknete nekoga na skupštinsku listu, onda je to istaknuti pravnik"
Osuđen u odsustvu 1946, rehabilitovan 2007, rođen u emigraciji i umro u emigraciji, počiva u Londonu, njegovom imenu ranije vraćen značaj velikana u našoj maloj kulturi
Ćosićeva "aura" počela je drastično i velikom brzinom da kopni onog trenutka kada je nešto nalik na njegovu viziju spoja socijalizma i nacionalizma počelo da se ostvaruje
U ekskluzivnom razgovoru za "Vreme" najbolji ruski košarkaš svih vremena govori o svojoj briljantnoj karijeri
"Dobro sam upoznao hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje za zasluge ne bi krao od drugih... Naravno, moja je krivica što su mi takvi bili i leva i desna ruka. Plaćao sam i zbog svoje uobrazilje da sve što kažem mora biti kazano na poseban način... Bilo je toga... U želji da budem zabavan i zajedljiv omakla mi se i ona glupost kad sam posle posete Miloševiću rekao da je ‘predsednik šarmantan i duhovit čovek’"
Napuštajući rigidnu ideološku u zamenu za pragmatičnu matricu – "socijalizam sopstvenih boja", a pri tom ostvarivši neverovatan rast, a ne uzdrmavši stabilnost ovako velike zemlje, sa velikim unutrašnjim razlikama
Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
Erik Hobzbaum napisao je "skraćenu istoriju dvadesetog vijeka", od Prvog svjetskog rata do kraja Hladnog rata, dobro uočivši da je to cjelina. Cjelina u znaku Gavrila Principa. Kroz cio vijek će se ponavljati u bezbroj varijanata njegov juriš na prijesto Zla
U pančevačkoj Galeriji savremene umetnosti sledeće nedelje će biti otvorena velika izložba "Vek stripa u Srbiji" autora Zdravka Zupana. Na njoj će biti izloženi originalni crteži i izdanja koji obuhvataju period od protostripova devetnaestog veka do savremene strip produkcije. "Vreme" ekskluzivno objavljuje deo teksta autora izložbe, koji se odnosi na period XIX i početak XX veka, vreme kada se pojavljuju prvi srpski karikaturisti, ilustratori i strip autori
Kada se 15. septembra u 20 časova bude podigla zavesa na velikoj sceni Centra "Sava" i počne koreografska predstava Tri Ohada Naharina, u produkciji i izvođenju plesne trupe Batševa Dens Kompani iz Tel Aviva, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) ući će u petu deceniju svog postojanja. I ove godine, kao i prethodnih četrdeset, umetnički direktor i selektor Bitefa je Jovan Ćirilov, najduže u istoriji svetskih festivala
Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ove godine će svoje redovno septembarsko zasedanje održati u Beogradu. To znači da u prestonicu dolaze delegacije iz 53 evropske zemlje predvođene ministrima zdravlja zemalja članica, kao i specijalni gosti, na primer, generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, ali i francuska pevačica Silvi Vartan
Isticali su se koječime i drugi srpski "domaćini" – komšija iz Jagodine Dragan Marković Palma svojim "tigrovskim" leđima, estradnim vezama i dostignućima u biznisu, Radovan Raka Radović mnoštvom "mudrosti" i pošalica, domaćin nad domaćinima Velja Ilić silnim skandalima, ali samo je Bidža imao čast da po njemu bude skovan termin neophodan za sociopolitičku analizu srpske svakodnevice – bidžizam
