Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava i aktivistkinja

Belivukova grupa je bila Vučićeva Pretorijanska garda

"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"

Eksploatacija jadarita i protesti

Šansa za razvoj ili katastrofa u najavi

Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen

Ekologija – Protest u Beogradu

Zelena pobuna

Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"

Ekološka katastrofa u Srbiji i političke posledice

Atak na zdravlje i nema dalje

Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija

Litijum

Ekonomska šansa ili ekološka bomba

Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu

Reagovanje

Dovođenje u zabludu

Da li će jadarit biti naš kriptonit, "Vreme" br. 1557

Religija i pandemija

Pomažete li bližnjem svom

U zajedničkom dokumentu Svetskog saveta crkava i Papskog veća za međureligijski dijalog, hrišćani se pozivaju da budu tu za svoje komšije, da nađu načina da svedoče patnju, odnosno da usmere pažnju na one koji pate i na odgovornosti ljudi i struktura koji su za te patnje odgovorni, kao i da izazivaju svaku silu koja teži da ućutka ili isključi glas ranjenih i ranjivih. Navode se i važnost isticanja kulture koja slavi razlike kao Božiji dar i borba protiv svih znakova isključivosti, zatim stvaranje mesta za dijalog, uključivanje i podrška mladima čija energija može biti kontrateža "iskušenju cinizma", restrukturiranje projekata i procesa međureligijske solidarnosti, kao i edukacija većeg broja onih u Crkvi, uključujući i laike, da rade sa drugima. Srpska pravoslavna crkva je članica Svetskog saveta crkava

Onaj osećaj…

Navigator

Digitalne žvake

Sa Goranom Tribusonom, književnikom i scenaristom

Izbegavanje kolektivnog kukanja

"Možda su ova vremena dobra za dokumentarnu non-fiction prozu, za publicistiku i feljtonistiku – mada se i o tome piše mnogo kvalitetnije i bolje kad se smire strasti, želudac i žuč – ali ovo nisu, još nisu, prava vremena za lijepu i veliku književnost"

Lisica i ždral

O bespomoćnosti

Telekom ima vlastitu horoskopsku službu, ili su zvedoznanci platili da se pre razgovora o telefonskom broju pretplatniku zaori svaki put njihova reklama

Prvomajska i svesrpska narodna moba na Zlatiboru

Mora se ‘vako

Iskorači gospodin sa šešir, na prsa krst ko orden, smače šešir, naturi šajkaču, dade pozdrav dijaspore iz Njujorka: Sloboda, od Zlatibora do Tokija!

Lisica i ždral

Salutation de Chlef

Hteo sam da ovo naslovim kao "Greetings from Africa", ali ipak nisam u celoj Africi, kao što nikad niko i nije, nego sam u alžirskom gradu Šlefu, iznova podignutom nakon zemljotresa koji ga je pre trideset šest godina sravnio sa zemljom

Socijalna politika

Igra sablasnih brojeva

Kad ozbiljno zaškripi, kako u Srbiji manje ili više škripi već četvrt veka, a kad se potroše tajkuni i bivša vlast kao dežurni krivci, neminovno na red dolazi sirotinja, koja, kako to tvrdi Aleksandar Vučić, premijer ovdašnji, neće da radi, već se prikačila na državnu sisu pa samo ćapa

TV manijak

Ne da(vi)mo medije

Afera sa rušenjem u Savamali pokazala je matematičkom preciznošću stepen samocenzure u medijima u Srbiji

Lisica i ždral

Lelek sebra

"Ako se u Brazilu zaori ‘Bože pravde’ barem jedared, biće mi puno srce, neka košta šta košta!"

Izložba

Svako dete je umetnik

U Dečjem kulturnom centru u Beogradu Rastko Ćirić je izložio svoje crteže iz detinjstva s namerom da na očiglednom primeru pokaže da je dečje likovno stvaralaštvo izvor stvaralačke inteligencije odraslog čoveka, i da je stvara i opažanje, a ne samo misao

TV manijak

1000 i jedan Žika

Tijanić je u liku Žike Seljaka prepoznao arhetipski model Srbina koji vikendom ustaje i želi da vidi "udrobljen" program koji može da obuhvati dijapazon od opere do kolca, od diplomata do poljoprivrednika, sa narodnjacima i starogradskim pesmama kao muzičkim potpurijem

Poplave i posledice

Lako rešenje za teške metale

Voda koja je u majskim poplavama probila branu jalovišta rudnika antimona "Stolice" mesecima je oticala i trovala tlo teškim metalima. Vlast je tek nedavno pronašla način da počne saniranje štete. Ko je za ovo epsko zagađenje vode i tla zaista odgovoran – propali vlasnik napuštenog jalovišta ili država koja šest meseci traži zakonski osnov da učini ono zbog čega inače postoji

Krupanj, razmere nesreće

Nema dalje, a i kuda bi

Iz Krupnja se, i pre katastrofe, nije moglo dalje, a tek sad se nema ni kud, ni dalje. Potrebno im je sve, a, vele, najviše stručnjaci. Svi su toliko pogođeni, i u šoku, da, za sada, lopataju uglavnom azilanti. Ministar Selaković, koji prvi stig’o, umal’ nije dobio batine, ali sve će bude bolje od dobro, vele da sa terase sedišta lokalnih naprednjaka, koji nisu u vlasti, svima tobože maše ‘volika figura kartonskog Vučića

Valjevo

Pozvani i nepozvani

Direktor brane Stubo – Rovni, koja iznad Valjeva, tvrdi, da su spustili zatvarače, za koje prošle godine nisu dobili pare, "u Valjevu ne bi bilo poplave, ni u Lajkovcu, gotovo na potezu do Obrenovca"

Tema broja

Hronologija velikog potopa

Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi

Lisica i ždral

Popodne jednog kustosa

U starost – da, ali sa svojim identitetom

Račun za struju

Isti onaj, drugo pakovanje

Novi izgled računa za utrošenu električnu energiju najavljivan je kao "pojednostavljen" i "razumljiv svima bez obzira na nivo obrazovanja". Međutim, kome dosadašnji račun za struju nije bio razumljiv, neće biti ni ovaj, ali to nije do računa, njegove forme i rasporeda, već do onoga ko ga čita

Lisica i ždral

Lepi čovek

Moj drug i kolega B. imao je običaj da se kad mu gost na meh harmonike zadene sto maraka (ah, orlu naš neprežalni, evro je spram tebe kao krajcara naspram dukata) okrene ka ostatku benda i da kaže: "Baš lep čovek!"

Policijska tragedija u Novom Sadu

Od bezakonja do nebrige

Zašto su policajci poslednjih meseci među predvodnicima junaka crnih hronika

Umetnost na banknotama

Kratka likovna istorija dinara

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"