"Novi zakoni o privatizaciji i stečaju bi značili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima više ne bi bili tu, da bi se odlučivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak završi u 2014. Kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji želja za razvlašćivanjem političkih stranaka"
Slučaj cenzure satiričnog klipa o Aleksandru Vučiću indikativan je za to kakva nas kampanja čeka. Dalje, slučaj Srđana Miletića pokazuje da mi ovde više nemamo posla sa, za izborne kampanje tipičnim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, građane koji ne participiraju aktivno u političkom životu. Nije potrebna velika pamet da se zaključi koliko je to opasno
Broj onih koji se udvaraju Vučiću nepristojno je veliki. Množe se oni koji ga pozdravljaju sa smeškom i hvale njegove reforme (istina, slabo vidljive) na sva usta. Najgore je, međutim, što se za mesto pod političkim suncem od nužde pravi vrlina
"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"
Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju
Čovek koji je za manje od pola godine zatalasao političku i ekonomsku sferu Srbije, u skladu sa ranijim obećanjem, podneo je ostavku, teško optuživši Aleksandra Vučića za blokiranje reformskih zakona
Ravnodušan sam prema izborima i prema njihovom ishodu, ali mi nije svejedno što ću otrpeti još jednu kampanju, još jedno večno vraćanje istog, što ću opet biti ktitor toga karnevala
Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka
Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade
Pravosuđe u Srbiji još "liže rane" koje mu je nanela tzv. reforma, sprovedena za vreme prošle vlasti. Ali, kako to biva, tek mu predstoji borba sa ispravljanjem te reforme koju "nova vlast" u poslednje gotovo dve godine skoro da nije ni započela i koju bi tek trebalo da započne buduća, nova vlast, s obzirom na to da su opet raspisani izbori
Nije bilo pitanje da li će, već kada će da eskalira sukob premijera Redžepa Tajipa Erdogana i moćnog imama Fetulaha Gulena. Međutim, bez obzira na ishod, ovaj obračun dvojice najmoćnijih Turaka današnjice Tursku je udaljio od Evrope i opasno, prvi put posle 1923. godine, približio Orijentu
"Jako je prijatno saznanje da u Demokratskoj stranci ima više od dve trećine ljudi koji misle da budućnost DS-a nije u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom"
Strah me je da u slučaju Srbije ideja evropejstva s istom brzinom s kojom je prihvaćena može da bude i napuštena. Ko je jednom ćurak okrenuo naopako, iskustvo nas uči, može ga ponovo premetnuti i može ga premetati dok se ne pohaba
Put do Evrope za šest godina, ili kako je ona čuvena Đinđićeva žaba ostavljena za sam kraj
Izborna komisija saopštila da je na referendumu o ustavnim promenama, održanom 14. i 15. januara u Egiptu, 98,1 odsto od oko 20 miliona izašlih glasača podržalo predložene izmene. Na prvi pogled, reklo bi se da za Egipat dolaze bolji dani. Novim ustavom garantuje se mnogo više građanskih sloboda i ljudskih prava nego do sada, predviđaju se kazne za sve oblike diskriminacije, štiti se jednakost polova, tvrdi se da će najviši pravni akt biti "očišćen od islamističkog jezika". No, da je svetla budućnost za najmnogoljudniju arapsku naciju još daleko, pokazuje sve ono što je referendumu prethodilo
Kakve veze ima pepeo Nikole Tesle sa gradskom ili bilo kojom drugom vlasti? Takođe, kakve veze ima Srpska pravoslavna crkva sa tim? Ko uopšte može o tome da odlučuje?
Koji su to sve laboratorijski uslovi potrebni Tadiću da okuša svoju sreću još jednom u okršaju sa Đilasom; da li mu sem podrške Aleksandra Vučića i svih medija bliskih SNS-u, kampanje protiv Đilasa u stranci usred kampanje za gradske izbore i lobiranja za neposredne izbore u stranci nasuprot dosadašnjoj praksi delegatskog izbornog principa treba još nešto
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Koalicija radikalne levice SIRIZA ubedljivo vodi u Grčkoj. Njen predsedavajući Aleksis Cipras poručuje Evropi da se "bitka vodi između građana i interesa tržišta", te da oni predstavljaju snage progresa i rada i da će zato pobediti. Za vlade država članica Evropski unije to bi bio pravi horor
U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"
Svi gradonačelnici Beograda su, koliko god im kratak mandat bio, prilično dobro razumeli da je to mesto, kao i u drugim ozbiljnim gradovima, uvek bilo dobar put ka visokoj politici i – premijerskom kabinetu
Deluje da su ovi gradski i republički izbori, ako ih bude, na neki način "više od igre". Kao da "obična", odnosno tesna pobeda naprednjaka u Beogradu ovoga puta ne bi bila dovoljna. I najmanji rast demokrata i pad naprednjaka u odnosu na dosadašnje lokalne rezultate, mogao bi i za DS i za SNS značiti "početak kraja". Početak kraja propadanja DS i početak kraja uspona SNS
Bavarski i britanski konzervativci upozoravaju na horde Bugara i Rumuna koji tek što nisu pohrlili ka zapadu Evropske unije ne bi li tamo za nerad dobijali novac. Naime, od 1. janura 2014. građani ove dve zemlje imaju pravo na rad širom EU i, u slučaju da su nezaposleni, na socijalnu pomoć. U priči u kojoj se populizam prepliće sa stvarnim socijalnim, ekonomskim i demografskim temama, može se ispostaviti i da Nemci, Britanci i ostali zapravo čekaju Godoa, to jest da od najezde Bugara i Rumuna neće biti niti ništa
