Najbolji teniser sveta se zahvalio Predsedniku Srbije na podršci „koja se nije podrazumevala“, ali se utoliko „više ceni i poštuje“, a srpski Predsednik se zavhalio Đokoviću što je „svuda časno i hrabro predstavljao naš narod“
Upravo zbog svega što ih razlikuje imaju veliku šansu da zajedno pokupe dovoljan broj glasova da se vlast u Beogradu promeni, jer se na beogradskim izborima zalažu za isto: da se zaustavi ruženje grada i popravi, što se popraviti može
Tamo gde ima politike i političkog života, kao fundamentalnih delova zdrave društvene dinamike, tamo ima i smene vlasti
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode
“Demonstracije protiv Rio Tinta ne treba da se posmatraju kao izolovan događaj, već kao deo šire slike – slike u kojoj se nalaze Stara planina i male hidroelektrane, kvalitet vazduha, kineski krediti i investicije, poput onih u Boru i Smederevu. Rio Tinto predstavlja tačku ključanja, deo u mozaiku ekološke degradacije u Srbiji. Ljudima je od toga muka i protestuju zato, a ne zato što ih finansiraju strane organizacije”
Ja bih samo mogao, bez trunke ironije, da poželim da birači u Srbiji sa istom pažnjom sa kojom biraju veličinu gaća, za koji mesec izaberu i političare na izborima
Na beogradskim izborima trčaće u trci za gradonačelnika ispred zeleno-leve koalicije Moramo. Politikolog je po zanimanju, ekolog po uverenju, a urbanista po opredeljenju. Sebe na tviteru naziva “dobrinačelnik”. U javnosti je postao poznat kada je Ne da(vi)mo Beograd u aprilu 2015. organizovao proteste poriv Beograda na vodi pod sloganom „Pokažimo im patku“. Velika žuta patka od stiropora bila je simbol protesta
Zalaže se za „potpuno drugačiju i novu viziju Srbije“. Sebe smatra „normalnim čovekom i hrišćaninom“, pa ne može da mrzi, ali mu je Vučić „jednostavno odvratan i nepodnošljiv“. Politika mu počiva na „porodičnim vrednostima“, borbu za prava LGBT populacije smatrao je zapadnim pomodarstvom kome nije mesto u pravoslavnoj Srbiji. Kandiduje se ispred osam organizacija Patriotskog bloka, koje se zalažu za promenu političkog sistema i pokretanje inicijative za uspostavljanje monarhije, ukidanje kovid propusnica i antiglobalizam
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
Niko nije više razmišljao o životnoj sredini od vlasti SNS-a, lideri ekoloških organizacija nisu ljudi od reči, zapravo vode politiku protiv Vučića i samo su protiv svega i svačega, a nemaju plan ni za šta. Izbori još nisu ni raspisani, a izborna kampanje se zahuktava
Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Kandidovao se za predsednika Srbije kako bi „čestiti i obespravljeni ljudi“ imali za koga da glasaju. Kao svoju prednost navodi da "nije na platnom spisku ni Vučića ni Đilasa“. Srbiju vidi kao „okupiranu zemlju“ u kojoj „pravila određuju Vučić i EU“. Iza njegove kandidature je stao pokret Da se struka pita
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Boris Tadić je predstavnicima Evropskog parlamenta predočio da je vlast izvitoperila mere dogovorene Sporazumom o međustranačkom dijalogu. Sa druge strane smatra da njegove opozicione kolege pogrešno očekuju da će im EP rešavati probleme. Kaže još i da je u toku medijska akcija sa ciljem da se stvori utisak da je Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću
Epilog poslednje posete Beogradu Evropskih posrednika u međusrtranačkom dijalogu pred izbore je da će bilo kakvo odlaganje implemetacije ugroziti efikasnost dogovorenih mera
Nakon što je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u petak 21. januara u večernjem dnevniku na TV Pink dramatično izjavio da je u poslednji čas bio sprečen atentat na predsednika države, nikakvih novih saznanja o tome nema. Dok atentat u prorežimskim medijima i dalje traje, u onim drugim medijima kao da je za obznanjeno ubistvo u pokušaju Vučića prošao voz
“Ja ne pamtim veće poniženje za Vučića od onoga kada su ga neki demonstranti, među kojima sam i ja bio, naterali da on natera vladu da povuče izglasani zakonski predlog, da Skupština to stavi van snage”
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Iracionalni zbir monologa na političkoj sceni Crne Gore sputava bilo koju vrstu komunikacije i dovodi do “konflikta u produženom trajanju”, suštinski određuje politiku kao scensko-oratorsku predstavu, u kojoj samoproklamovane vođe samodopadno uživaju u vlastitom političkom besmislu
Srbija će, kao i prethodnih godina, obeležiti Međunarodni dan zaštite podataka maltene bez ikakve kažnjivosti za brojna kršenja prava građana
