Srpsko-evropska posla

Život sa roditeljima i priče o ženama

Dvojica nemačkih studenata oduševljeno mi prepričavaju događaj iz Beograda. "Vozili smo se autobusom i bila je gužva. Hteli smo da probušimo karte za prevoz, ali nikako nismo mogli da dođemo do automata. A onda je čovek do nas dao naše karte drugom čoveku, ovaj trećem koji ih je potom ‘otkucao’. To je bilo neverovatno ljubazno." Dok slušam, ne mogu da se otmem utisku da u tome nema ama baš ničeg neverovatnog, već se radi o uobičajenom gestu. Ili je i to ipak stvar mentaliteta

Ratni zločini

Pokolj u zatvoru Dubrava

Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna

Jug Srbije

Između demokratskog i etničkog principa

Deset godina po okončanju oružanih sukoba na jugu Srbije 2000–2001. godine još traje proces normalizacije, koji uključuje i integraciju Albanaca u sistem Srbije. Jedna od najvažnijih stavki na tom putu je i veće uključivanje Albanaca u rad državnih institucija u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je broj ostao u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama

Avio-prevoz

Strateško odugovlačenje

Višnje

Zoom

Sastanak u Karađorđevu – Boris Tadić ne misli valjda ozbiljno kad kaže da se neće mešati u bosanska pitanja. Srbija je potpisnik Dejtonskog sporazuma

U beogradskoj čaršiji se s nipodaštavanjem gleda na pitanje bosanske konstitucije i slabo se shvataju razmere sukoba koji tamo permanentno traje. Srpska politička i javna elita je egocentrična i zaneta samo pitanjima iz sopstvenog sokaka

Matične ćelije

Pametne ćelije rešavaju stvar

Postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe je u koštanoj srži i krvi. Međutim, i ono što se do juče smatralo biološkim otpadom, danas nas može spasiti smrti, dijalize, drhtavih ruku, ćelavosti, bora, starosti i – gubitka voljenih

TV manijak

4B na Studiju B

Studiranje u Indoneziji

Mnogo više sličnosti

Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila

Slike napretka – 3D tehnologija

Da li vas oči varaju

Vreme nauke

Dvadeset pet

Strip esej – Povodom Afričkih pustolovina Julesa Radilovića i Zvonimira Furtingera

Dragi kamen iz Afrike

Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu

Velika Britanija – Kraljevsko venčanje

Draga Katarina i vitez Reda podvezice

Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit

Intervju – Emir Kusturica

Ja sam učen, uspješan i znam da ošamarim

Mogu da pišu koliko hoće da su moji filmovi i muzika sranje, ali kada se pređe na ličnu biografiju, jedino što mi preostaje je da potražim zaštitu suda. Nema mjesta na svijetu gdje može neko da vam kaže da sarađujete sa ubicama, a da se za to ne snose posljedice, ako to nije istina

Nuspojave

Glumci nisu stigli, sire

Niti je Atelje 212 nadležan i "vlastan" da priznaje nezavisnost Kosova, niti je prištinsko pozorište nadležno da prizna da "Kosovo je srce Srbije"

Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato

Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita

Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)

Intervju – Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine EPS-a

Od crnog ka zelenom

"Uz adekvatnu podršku države sigurno možemo da za deset-petnaest godina budemo u prvih dvadeset evropskih elektroenergetskih kompanija. Međutim, do tada mnogo kockica mora da se složi"

Kultura sjećanja i službena politika

Bez prošlosti nema budućnosti

Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije

Drugi svetski rat u udžbenicima u Srbiji

Ideološka konfuzija

Damask

Put bez povratka

Igranka za stari ludi svet

Zemaljski dani teku

Bilo je dirljivo, kao na x-desetogodišnjici mature: svi "picnuti", "stari frajeri", danas muževi i očevi drže se za ruke sa bivšim devojkama, danas suprugama i majkama, pada grljenje uz "gde si brate" i "izgledaš k’o nekad, ništa se nisi promenio/la". Kako svi tako i novinar "Vremena" (u daljem tekstu "Ostareli Roker"). Istina, bilo je i onih koji su došli "solo", da u skladu s tradicijom na igranci nešto "smuvaju", odnosno da budu "smuvani/ne"

Ko leči Tomislava Nikolića

Bolnica na kraju grada

Nešto više od godinu dana nakon otvaranja, situacija u Beogradskom KBC-u suprotna je od planirane. Osim Tomislava Nikolića, tamo leži još samo jedan pacijent, što su potvrdili i u ovoj klinici. Prema podacima iz Registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije, račun bolnice blokiran je već mesec dana zbog duga od 37 miliona dinara. Isti registar pokazuje da je od otvaranja do danas račun bolnice bio više puta blokiran, a isti je slučaj i sa računom firme ERC komerc, čiji je vlasnik takođe Dragan Pavlović

Politika i štrajk glađu

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"

Šta još može učiniti Vlada Srbije

Aduti privredne politike

Kako su parlamentarni izbori već na vidiku, postavlja se pitanje da li Vlada Srbije u finišu svoga mandata još može nešto realno učiniti za izvlačenje zemlje iz zabrinjavajuće privredne letargije, nešto što neće biti samo predizborno stranačko nadgornjavanje i slikanje na gradilištima

Nuklearne katastrofe

Život pod stigmom Černobilja

Tačno četvrt veka nakon najveće nuklearne katastrofe u istoriji, Černobilj više nije sam na vrhu takozvane INES skale – ovoj katastrofi se na nivou 7 pridružila nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima. Da li će oblast oko japanskih reaktora ostati jednako pusta kao Zabranjena zona na severu Ukrajine

Japanska industrija posle cunamija

Cena postaje skuplja

Cunami nije opustošio samo japansku industriju već je i dobrim delom uzdrmao svetsku ekonomiju. Pretpostavlja se da će zastoj u japanskim fabrikama, u najmanju ruku, izazvati kratkoročne nestašice nekih proizvoda, ali i zaustaviti uobičajeni pad cena elektronike

Vreme Beograda – Beograd i studenti

Konkurs za one koji znaju

Grad Beograd raspisao je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. za studente BU, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola. Prednost na ovom konkursu imali su materijalno ugroženi studenti, čija primanja po članu domaćinstva iznose 10.000 dinara i manje. Do zatvaranja ovog broja prijavilo se preko 550 studenata