Ko od Draže Mihailovića pravi komunističku žrtvu

Nepobitna je činjenica da je generalštabni pukovnik Draža Mihailović dobio atribut „prvog gerilca“, odmetništvom u srpske planine, čim je 1941. Kraljevina Jugoslavija, kapitulirala i potom okupirana od strane fašističkih sila Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Time je taj kraljevski oficir pokazao da je antifašista, rodoljub koji je rešio da se bori protiv okupacije svoje zemlje…

Logično i normalno je bilo za očekivati da će svet čuti njegovu ustaničku pušku kojom bi se otvorilo oslobodilačko ratište, ne samo u Srbiji, već na celom Balkanu. Narod je tražio takvu akciju na čuvenim martovskim demonstracijama protiv Trojnog pakta: „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob“… Istovremeno, takvu akciju očekivao je Vinston Čerčil od svog prijatelja Mihailovića i proverenog saradnika engleske obaveštajne službe, Intelidžens servisa, čiji su emisari već bili u Dražinom odmetničkom štabu.

Dok se očekivala akcija pukovnika Mihailovića, 7. jula 1941. u Beloj Crkvi, u Podrinju, planula je ustanička puška. Antiratno raspoloženje okupiranog naroda Srbije razumela je i iskoristila Komunistička partija. Njen član Valjevac Žikica Jovanović Španac oglasio je ustanak naroda Srbije protiv fašističke čizme i muka kojima je narod bio izložen. Čerčilovi emisari zbog toga nagovore Dražu da se sastane sa Titom radi organizovanja zajedničke akcije. Tito u selu Robajama traži od Draže zajedničku antifašističku akciju. Draža na to ne pristaje iz dva razloga. On zna stav Staljina i Kominterne kojim se ne odobrava podizanje ustanka u Srbiji KPJ i Titu. Moskva održava aktivne diplomatske odnose sa kraljevskom izbegličkom vladom Jugoslavije u Londonu. Draža to ceni. A ceni i zbog toga što u svom štabu ima emisare Ruske obaveštajne službe NKVD koji mu to i savetuju. Draža je u odličnim vezama sa sovjetskim obaveštajcima koji su takođe sa njim u šumama Srbije. Titu to nije nepoznato, ali ratna igra je igra, ratna politika je ratna politika…

Draža Mihailović, iako je nazvan prvim gerilcem u Evropi, nažalost, to nije bio. Sa čvrstim vezama sa Čerčilom održava čvrste veze i sa Staljinom koga više sluša. To će ga na kraju rata svrstati u izdajnike svoje zemlje, čak u ratne zločince… Pašće u ruke OZNE, Titove obaveštajne službe, i potom biti suđen od regularnog vojnog suda FNRJ, međunarodno pravno priznate države.

Čerčil ga nije spašavao, a mogao je. Sovjeti se nisu protivili Titu da ga ukloni kao svoga najvećeg protivnika, simbola monarhije Srba. Koje to snage danas od Draže prave žrtvu komunista?