Kina – Tajvansko pitanje

Bambusova mreža

Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to je isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled od 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"

Ličnost godine – Tatjana Lazarević

Ceo život u vanrednom stanju

"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"

Ličnost godine

Tatjana Lazarević

Urednica portala Kossev.info izabrana je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme". Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu

Ekonomija Srbije u 2019.

Šta nam je potrebno

Da li bi i poreske stope trebalo da se vrate na iznos od pre krize? Da li bi PDV trebalo opet da bude 18 odsto umesto sadašnjih 20 odsto? Ako su vraćeni iznosi plata u državnom sektoru, da li bi trebalo da budu vraćene i poreske stope jer i to su nečije plate. Ako firma više novca izdvaja za porez, ona ima manje novca da isplati plate

Privreda i sistem

Od Milunke Savić preko Krsmana Jakšića do Srećka Šojića

Srpsko društvo je od junaštva i čojstva preko bahatosti stiglo do urušenog sistema vrednosti

Projekti kompanije Delta

Beograd za buduće generacije

Smatram da će nas 2019. godina definitivno dodatno digitalizovati i ubrzati. Moramo da nastavimo da osluškujemo tržište i pratimo promene jer će se one sigurno dešavati. Mogućnosti i prilike sami stvaramo, ali i hvatamo kada smo spremni. Mi smo spremni i nećemo stati. Učvrstićemo poziciju regionalne kompanije i proširiti poslovanje jer jedino kad rastete i kada se razvijate možete da opstanete na tržištu

Raiffeisen grupacija u Srbiji

Odgovornost prema sredini

Uspešne zemlje imaju jak i dominantan privatni sektor, a kod nas se u javnosti još vode polemike o tome da li je nešto trebalo privatizovati ili ne, a reč "privatnik" i dalje u glavama mnogih ima pejorativno značenje. Smatram da državnim firmama nije mesto u sektorima gde postoji privatna konkurencija. To pokazuje i praksa ekonomski najnaprednijih država

Kratka istorija muzike Havaja i više od toga

Hula bluz – muzika izgubljenog raja

Vulkanska lava možda guta Havaje, ali muzika ne prestaje da svira! Havajska muzika je predstavljala četvrtinu prvih gramofonskih ploča objavljenih početkom dvadesetog veka, direktno je uticala na stvaranje kantrija, a visoko su je cenili i Nemci koji nisu bili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Štaviše, jedan pruski koncert-majstor vojnog orkestra prvi ju je zapisao i potom modernizovao, omogućivši celom svetu da uživa u muzici izgubljenog raja

 

Vuk Karadžić i guslari

Nasleđe – Naše gusle

Dijalog i raznolikost

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

Kultura življenja

"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"

Gradski trg

Mesto na kome se živi život

Sinagoga

Prostor javnog nasleđa

 

Narodni muzej

Izložba

Benksi, vizuelni protest

Radovi poznatog bristolskog strit umetnika prvi put su izloženi u jednom italijanskom muzeju. Reč je o milanskom Museo delle Culture – Mudec. Na izložbi The Art of Banksy. A visual protest (novembar 2018 – april 2019), jednoj od Benksijevih dosad najvećih izložbi, izloženo je više od 80 njegovih crteža, printova, fotografija i video-materijala

Intervju – Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Nasilje svuda oko nas

"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"

Jubilej

Četvrtina veka kao četvrt radničke vekne

O prvih 25 godina izdavačke kuće Geopoetika, iz ličnog ugla, njen osnivač i direktor Vladislav Bajac

Knjige

Razgovor sa sopstvenom biografijom

Soba za snove, hronika događaja iz koje je moguće iščitavati potonja značenja i odbleske u filmovima Dejvida Linča i, za ovdašnje pojave i uzuse, neočekivano odmeren i trezven pristup vlastitom umetničkom opusu i društvenom značaju

Televizija – Džon Oliver, Englez u Njujorku

Uvozni čuvar američkog razuma

Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja

Lobačev

Praroditelj naših strip autora

Početkom marta 2019. navršiće se 110 godina od rođenja najpoznatijeg i svakako najvoljenijeg strip autora sa naših prostora – Đorđa Lobačeva. Prva knjiga njegovih Sabranih dela u izdanju zemunskog Makonda samo je jedno u nizu podsećanja na ovog velikana u predstojećoj godini

Priča

Jasmin i smrt

Evropska nagrada za književnost obeležila je desetu godišnjicu konkursom za kratku priču na koji je pozvala svoje dosadašnje dobitnike, 36 pisaca iz 26 zemalja. Među njima je i Jelena Lengold, nagrađena 2011. godine za zbirku priča Vašarski mađioničar u izdanju Arhipelaga. Po oceni žirija, čitalaca pomenutog konkursa, najbolja evropska kratka priča je Jasmin i smrt Jelene Lengold

Zemlja ljudi – Đirokaster, Albanija

Degoni para me WU

U nekim delovima rodnog mesta Ismaila Kadarea i Envera Hodže tuga i čemer beskrajne tranzicije mogu da se opipaju u vazduhu. U gradu ima dosta grčkih imena i simbola, stalno pomalo varniči između Albanaca i Grka. Na vrhu brda tvrđava sa sahat-kulom u kojoj se nalaze grobovi važnih ličnosti Bektaša, a nedaleko od Đirokastera nekadašnja "evropska Meka marihuane" Lazarat

Intervju – Branka Prpa, istoričarka

Intelektualna svest je nesretna svest

Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio

Intervju – Čedomir Vasić, vizuelni umetnik

Umetnost bez mistifikacije

Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa

Istraživanje – Internet generacija

Junaci i žrtve pametnog telefona

Pametni telefoni radikalno su izmenili svaki aspekt života "digitalnih urođenika" – tinejdžera internet generacije. Oni ih povezuju sa svetom, pružaju im veće mogućnosti, ali ih možda čine i usamljenim, nesrećnim i depresivnim, dovode upravo u stanje za koje lek traže u pametnom telefonu

Intervju – Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović

Razbijanje staklenog plafona za žene

"Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više"

Nove godine

Nismo sami

Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije