Povod
Ima li genija bez mecena?
Odlazak Aleksandra Joksimovića, verovatno najpoznatijeg jugoslovenskog modnog kreatora, aktuelizovao je pitanje o stvaranju kreativnog potencijala na državnom nivou
Na licu mesta
Luter drugi put među Srbima
Inicijativa da se u Vrbasu ponovo postavi spomenik Martinu Luteru simbolična je na više nivoa, isto koliko i rušenje Evangelističkog molitvenog doma
Pozorište
Potraga za zadovoljavajućim odgovorom
Orlando, prema romanu Virdžinije Vulf, dramatizacija Tanja Šljivar, pisac poslednjeg Orlandovog monologa Goran Ferčec, Narodno pozorište, Beograd Cement Beograd, inspirisano dramom Hajnera Milera, dramaturg Milan Ramšak Marković, reditelj Sebastijan Horvat, Beogradsko dramsko pozorište
Odlasci – Zoran Simjanović (1946–2021) i Predrag Živković (1936–2021)
Refreni naše bolje prošlosti
Simjanović i Tozovac, kompletnim stvaralačkim opusom, prvi delima koja se vezuju za različite naslove, takođe jednako prepoznatljivim, drugi kroz antropologiju kafane kao socijalne svakodnevice radovanja u seti, kraj su jedne analogne ere jednostavnijeg života
Intervju – Goran Vejvoda, umetnik i tajna ikona beogradskog novog talasa
Utopija kratko traje
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Nuspojave
»Hejtovanje«, humanizam i profit
Mržnja je samo još jedna tržišna niša, nimalo ugledna doduše, ali odavno je rečeno da novac ne smrdi. Da li se treba pobuniti protiv toga? Naravno da treba. Ali, nemojte imati iluzija da i ta pobuna nije takođe deo ponude na tržištu ideja
Jurij Gagarin – 60 godina od poletanja u kosmos
Ruski Kolumbo u vasioni
Jurij Gagarin bio je prvi čovek koji je poleteo u kosmos. Od tada do danas napredak ruskog kosmičkog programa staje u jedan dan
Intervju – Milenija Marušić, arhitekta
Čekajući ceračke ptice
"Naselje Cerak-Vinogradi je zaštićeno kao kulturno dobro pre dve godine. Nadali smo se da će nadležni shodno tome preduzeti potrebne mere da se naselje zaštiti od samovoljnih intervencija i da će otkloniti sve posledice neblagovremenog održavanja. Nažalost, to je u potpunosti izostalo"
Ekologija – Protest u Beogradu
Zelena pobuna
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Zloupotreba institucija
Istraga sudija i pravnika
Zbog čega finansijska policija nedeljama proverava poslovne knjige Centra za pravosudna istraživanja i čemu služi takva praksa u okviru proklamovane borbe protiv kriminala i korupcije
Crna Gora
Tviter politika i »crvene rukavice«
Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom
Navigator
Šefu je super, mi izgibosmo
TV manijak
TV kladža
Zavisnost od klađenja danas je jedan od najrasprostranjenijih oblika bolesti zavisnosti. Ova vrsta adikcije javlja se u sve ranijim uzrastima, a po snazi zavisnosti može se uporediti sa heroinskom zavisnošću
Slučajevi
Šta ostaje posle biblioteke
Da li u ovim tužnim mesecima, kada tako zdušno stajemo u odbranu žena žrtava seksualnog i drugog nasilja, postoje žrtve koje nećemo braniti čak ni ako su žene, čak ni ako su učinile nešto vredno za naše male i gotovo zaboravljene gradove
Lični stav
Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija
Uporedna iskustva govore da veštačka inteligencija u pravosuđu može da ima različite namene – može se koristiti za upravljanje predmetima ili (kao podrška) za donošenje sudskih odluka. Ova prva namena, na primer, odnosi se na upotrebu algoritama koji, nakon podnošenja tužbe, procenjuju kompleksnost predmeta, na osnovu čega se donosi odluka o resursima koje je potrebno predvideti (uključujući i angažman sudskog aparata) da bi predmet bio rešen
Lični stav
Spor koji ostaje
Ovih dana se ponovo mnogo govori o NATO bombardovanju. To više nisu rasprave koje vode do oružanih sukoba ili pravnih sporova, ali razlike u mišljenju ostaju. Ostaje i traganje za istinom
Antivakseri, vaksoskeptici i zbunjeni
Plodna zemlja za jalovu buku
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
Intervju – Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca
Kako tajne službe prisluškuju građane
"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"
Portret savremenika – Bratislav Bata Gašić
Čovek koji zna da čuva tajne
Istraživački centar Krik objavio je da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je "Gašić kod njega na kazanu", što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa ovim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje "čuvene" Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila
Esej
Otkopani rukopis
A) senzacionalno otkriće;
B) literarna bajka;
C) nepostojeći zapisi mog brata lažova
Strip
Vrisak sa stranica
Povodom početka objavljivanja petoknjižja Mebijusove retrospektive stripova i ilustracija, čiji je nastanak trajno promenio percepciju devete umetnosti
Nepoznato o RTS-u
Današnja produkcija je sutrašnja arhiva
Javna medijska ustanova Srbije nisu samo vesti i informativni programi. RTS je i baština, zato što je stvara i čuva
Lori Anderson – Pandemijska predavanja
Politika nedostajanja
Njena pitanja nude neprijatnu vizuru sadašnjeg trenutka koji je ophrvao planetu: izolacija, bolest, strah, neizvesnost, nepoverenje, egoizam, izgubljeni smisao. Kako im doskočiti, i kako ih iskoristiti za nešto bolje, optimističnije i kreativnije, uprkos izolaciji, glupostima i beznađu
Film – Baksuzni kres ili ludačka pornografija i Kelti
Mit o baksuznim Keltima
Šta nam savremena arthaus filmska scena, naravno, u svoj suštinskoj heterogenosti i disperzivnosti, nudi kao zalog bolje bioskopske budućnosti? Ovom prilikom, kao uzorak uzećemo pobednički film Berlina, sa jedne, i jedan od najiščekivanijih srpskih filmova reditelja mlade/mlađe generacije, sa druge strane
Strateški dogovor između Kine i Irana
Prstom u oko Amerike
Kinesko-iranski trgovinski sporazum vredan 400 milijardi dolara potpisan je u trenutku kada se čini da politika nove američke administracije smanjuje značaj Bliskog istoka i usredsređuje se na Pacifik i Evropu. Kina učvršćuje svoje pozicije u regionu otvoreno pokazujući nameru da još više proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj. Sporazum sa Iranom je prst u oku SAD
Reč o delu – »Velika biografija« Desimira Tošića
Otporan na nacionalne zablude
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada