Fudbal

14.novembar 2002. Vladimir Stanković

„Fleš rojal “ Real Madridu

Ronaldo, Zidan i Figo koštali su madridski tim oko 200.000.000 eura, svaki od njih trojice, plus Raul i Roberto Karlos, zarađuju godisnje u proseku 6.000.000 eura, ali sposobni predsednik Florentino Peres i dalje misli da je najbolji način za veliku zaradu velika investicija

Intervju - Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade

14.novembar 2002. Miša Brkić

Srbiju trese prošlost, a ne reforme

"U mnogim oblastima društvenog života stare strukture su se skladno uklopile u nove okolnosti. Nasledili smo tešku prošlost i potrebno je doneti čitav niz teških i nepopularnih odluka da prekinemo s njom. Jedan broj partija i njihovih lidera nije želeo da preuzme odgovornost za ove teške odluke. Štaviše, sve su učinili da je svale na nekog drugog. Ne vidim iskušenja iduće godine u nastavku reformi, nego u odsustvu političke volje da se ove reforme podrže. Plašim se da troškovi reforme ne budu politički zloupotrebljeni"

Privatizacija vojvođanskih šećerana

06.novembar 2002. Dimitrije Boarov

Ko će se osladiti

Evropska galantna dozvola da balkanske šećerane na kontingentiranim količinama mogu ostvarivati profit od najmanje 100 odsto posebno je atraktivna za našu industriju

Nova tržišta

06.novembar 2002. R. V

Agresivna konkurencija

"Naša ambicija je da se ovde instaliramo u nekom razumnom razdoblju, što sigurno neće biti za par meseci, pa čak možda ni za godinu dana. Nadamo se da ćemo na ovom tržištu biti prisutni sa oko 20 odsto"

Dragan M. Kostić

25.septembar 2002. Dragan M. Kostić, Konsultant za investicije, Beograd

Koliko je daleko Argentina

"Demagozi nas guraju u frižider"; "Vreme" br. 609

Domaće naftno tržište

20.septembar 2002. Dimitrije Boarov

Prodaja Beopetrola opasna za NIS

"Nisam zagovornik velike retorike i geopolitike i nisam zaslepljen klasičnim pitanjima državnog suvereniteta, ali moram da kažem da država koja nema svoje rafinerije nafte niti ikakav uticaj na naftno tržište gubi prostor za vođenje bilo kakve samostalne razvojne politike", kaže u intervjuu za "Vreme" Branislav Pomoriški, predsednik Upravnog odbora NIS-a

Tema "Vremena" - da živimo kao normalan svet

12.septembar 2002. Slobodan Georgijev, Tamara Skrozza

Desetka za Evropu

Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom

Albanija ovog leta

04.septembar 2002. Radovan Pocin

Mercedesi umesto orlova

Kada bi ustao pokojni komunistički generalisimus Enver Hodža, teško da bi mogao da poveruje očima da u piramidi-mauzoleju u centru Tirane koji mu je bio namenjen sede utegnute devojke i momci sa beneton majicama i piju kapućino i koka-kolu

Intervju - Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije u Vladi Srbije

04.septembar 2002. Miša Brkić

Demagozi nas guraju u frižider

Za mene je indikativno da ljudi osećaju da postoji veza između njihove ekonomske situacije i opšte političke situacije. Svaki razdor u politici ljudi skoro direktno osećaju kao strah u – džepu. Zato je velika odgovornost onih političara koji najavljuju nove konflikte

Veliki bački kanal – 200. godišnjica

21.avgust 2002. D. Boarov

Vidi se s Meseca

Poznati veliki bački kanal Dunav-Tisa, koji je izgrađen pre dva veka i koji je kasnije postao okosnica čitavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikoj meri i sada "rasterećuje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se u tekućoj "poplavnoj krizi" uopšte ne spominje

Češko upozorenje

21.avgust 2002. Veljko Samolov

Stogodišnja katastrofa

Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu