Svet

Veštačka inteligencija: Uplašila je svoje tvorce

"Boje se da će veštačka inteligencija prema njima biti jednako zla kao što su bili prema nama", smatra teoretičar digitalne kulture Daglas Raškof

Navigator

Okani se, bote, četovanja

Toliko dobri da ih treba zabraniti! To bi mogao da bude slogan reklame za četbotove, kada bi bio marketinška dosetka, a ne realna slika

Kazino kapitalizam

Uspon i pad zlatnog dečaka kripto valute i krah holandske berze lala

Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)

Navigator

Plavi Tviter: Šta dobijate za pet dolara mesečno

Opcija editovanja je na vrhu želja svih tviteraša. Svakome se dešava da napravi glupu grešku koja može skupo da ga košta. Jednom kada izađe iz glave, preko prstiju, gotovo je! Sad Tviter pokušava da napravi kompromis. Može da se menja, ali samo u prvih pola sata i samo oni koji su to spremni da plate, pisalo je  "Vreme" u broju 1653

Nаvigator

Ipak pretplata na Tviter

Navigator

Koga je Uber ubrao

intervju

Kokan Mladenović: Politika ocvale udavače

„Verujem samo u onu opoziciju koja ima hrabrost i ideje, u opoziciju koja se dokazala konkretnim akcijama i koja je pokazala da su joj zemlja, vode, šume, vazduh i budućnost zemlje važniji od fotelja i funkcija“

Navigator

Floki, Dafiment za Britance

Navigator

Idi, vidi da l’ sam tamo

Fejsbuk nam nudi da iz dve pređemo u tri dimenzije, metaverzum, gde ćemo svi biti lepši, pametniji, bogatiji, šta god poželimo, a svakako zadovoljniji i srećniji. Neki misle da je to samo pokušaj kompanije da skrene pažnju sa velikih problema koje je napravila, jer se masovno govori o žrtvovanju privatnosti, bezbednosti i dobrobiti korisnika Fejsbuka i Instagrama zarad profita

TV manijak

Ružičasti leteći čovek

Pošto sebe vidi kao izumitelja, Željko Mitrović staje rame uz rame milijarderima poput Džefa Bezosa, Ilona Maska ili Ričarda Brensona, koji razvijaju svoje svemirske programe. Fazon je da se leti u kosmos, pa onda Mitrović može da parira lebdenjem iznad Šimanovaca

Svemirski turizam

Put u kosmos

Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi, koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, on je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga nakratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)

Vakcinacija

Čuvar kovida u letnjem periodu

Nema naučnih dokaza da delta soj može da savlada imunitet koji obezbeđuju vakcine. Međutim, u okeanu gde imuniteta nema očekuje se cunami

Fenomeni

Sloboda od siromaštva

Dokazano je da siromaštvo prouzrokuje smanjenje inteligencije. Pa ipak, to nije razlog što siromašni donose pogrešne odluke – zadužuju se više, štede manje, puše više, manje vežbaju, više piju, nezdravo se hrane, kockaju se više

Navigator

Prvobitna akumulacija kriptovaluta

Kratka istorija zabluda

Istina je, naravno, sasvim drugačija

Pokušaj da doprinesemo napuštanju nekih ustaljenih a pogrešnih uverenja i da promovišemo pomalo zaboravljeni princip po kome je istinito uvek bolje od lažnog

Intervju – Goran Trajkoski, muzički umetnik (Mizar, Anastasia...)

Ne dam dušu na hemijsko čišćenje

"Sad svi mi građani sveta možemo da se gledamo i dopisujemo na socijalnim mrežama, i da uživo strimujemo svoj jadni privatni reality show, pa da se svako čudi, zloraduje, saoseća, plače, plaši, histeriše, zapomaže i pomaže, teši i šta još ne, svako shodno svojim kvalifikacijama, sposobnostima, potrebama i osećajima. Ovo je izazov koji dosad još nismo okusili. Iako mi se ne sviđa, prihvatam izazov"

Intervju – Novica Antić, prevodilac

Setna stanja u uzavrelom kotlu

"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"

Električni automobili

Budućnost na punjaču

Elektromobili još uvek čine samo 0,4 odsto globalnog tržišta. Njihov broj se, međutim, udesetostručio za samo nekoliko godina. Ogromna ulaganja tradicionalnih automobilskih giganata u razvoj električnih automobila jasan su pokazatelj u kom pravcu se kreće auto-industrija

Portret našeg vremena – Srđan Milovanović

Kopernikansko poslovanje

Svi vlasnici velikih medija sa nacionalnom frekvencijom postali su lokalni preduzetnici – Željko Mitrović, Predrag Ranković zvani Peconi i, na kraju, Srđan Milovanović zvani Srki Kopernikus. Ovakva "dinamika" je konačno ogolila scenu do kraja jer sada ne postoje ni naznake da bi u Srbiji mogla da postoji TV stanica sa nacionalnom frekvencijom čija uređivačka politika u oblasti informativnog programa nije u skladu sa interesima Aleksandra Vučića

Francuska – Pobuna »žutih prsluka«

Puna čaša jeda

Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast

Hektor German Osterheld (1919–1977?)

Pašće crni sneg

Ove godine navršava se 40 godina od kulminacije Prljavog rata u Argentini, sukoba vojne hunte i radikalnih levičara – Montonerosa, koji je razdirao argentinsko društvo od 1974. do 1983. godine. Među 20.000 desaparesidosa, žrtava vojnog režima koje većinom počivaju u utrobi okeana, nalazi se i ime Hektora Germana Osterhelda, scenariste, izdavača, idealiste, sinonima za argentinski strip

Reportaža – 56. Bijenale u Veneciji

U potrazi za budućnošću

Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja

Lisica i ždral

Probni kamen

Sigurno toga ima još negde, ali lično moja neznatnost nije još bila u zemlji gde se toliko stvari podrazumeva i gde se toliko putokaza uskraćuje kako namernicima tako i domaćem življu

»Nacionalni džuboks« američke Kongresne biblioteke

Glasovi zaboravljenih predaka

Fonoteka Kongresne biblioteke u Vašingtonu čuva deset hiljada zvučnih zapisa nastalih između 1901. i 1925. godine. Među njima su i narodne pesme koje su pre stotinjak godina snimili hrvatski, slovenački, srpski i drugi južnoslovenski imigranti. "Onamo ‘namo", "Oj Hrvati", "Sarajevsko kolo", "Što se bore misli moje", samo su neke od pesama koje se mogu pronaći u digitalizovanoj arhivi Biblioteke

Kultura sećanja – Volfgang Leonhard (16. april 1921 – 17. avgust 2014)

Revolucija otpušta svoju decu

Otac mu je bio Lenjinov prijatelj, majka se družila sa Rozom Luksemburg. Bio je među prvih deset Nemaca koje je Staljin poslao u Istočnu Nemačku da grade socijalizam. Posle Rezolucije informbiroa prebegao je u Jugoslaviju. Sa parama i instrukcijama Udbe osnovao je Nezavisnu radničku partiju Nemačke. Verovao je u san o svetom trojstvu socijalizma, samoupravljanja i nesvrstanosti

Njegoševa politička prepiska

Odabrana pisma

Ja sam se u početku nešto nadao, nego danas vidim da je zasad jugoslavenstvo idealna riječ koja samo praznijem glasom lijepo zveči... Jugoslaveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu. Ovo je vječna muka za one koji su njihovi i za one duše koje ovo osjećaju. Nego sve jedno biva kad naša braća ne umiju razumjeti što je dična svoboda

Strip – Dino Batalja, Priče tajanstva i mašte

Sve se osipa

Dino Batalja je bio autentični genije stripa i istovremeno jedan od najvećih grafičkih umetnika u stripskom mediju. U izdanju beogradskog "Makonda" upravo je izašla zbirka njegovih stripova, integral jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalaze sve Bataljine interpretacije književnih dela – od Hofmana, Poa i Stivensona do Lovkrafta, Mejrinka i Bihnera – u formi kratke priče, a u žanru fantastike i horora