Transport Londona, tamošnje gradsko saobraćajno, dobilo je ovih dana naredbu da ukloni jednu reklamu iz metroa. Reklama je prethodne tri nedelje putnike pozivala da se upuste u novu kripto avanturu, da kupe kriptovalutu Floki, nazvanu po psu Ilona Maska. Njihova glavna meta smo mi koji smo propustili da se popnemo u voz dodžkoina i gotovo ni od čega napravimo lepe pare. Ništa zato, evo nove prilike, a ako i nju propustite, sledeća stiže kao po redu vožnje.
Neki od političara koji su ukazali na problem bili su frapirani činjenicom da je takva reklama prošla kontrolu reklama u gradskom prevozu gde se, recimo, ne može objaviti poziv da jedete nezdravu hranu. Oni smatraju da slobodna objava ovakve reklame u javnom prevozu sugeriše da se radi o nečem ispravnom i bezbednom, što za Floki teško da važi. Iako nema dokaza da je reč o prevari, građani se pozivaju da ulože u nešto vrlo nestabilno i rizično, dok im se obećava velika zarada.
Same po sebi kriptovalute nisu rđave, imaju čak i neke velike prednosti u odnosu na novac. Ne mogu se falsifikovati, praktično ih je nemoguće ukrasti, ne ostavljaju „trag novca“. To znači da vaši lični podaci ne mogu biti otkriveni prilikom transakcije jer ih niko i ne traži, a sama transakcija je trenutna i apsolutno bezbedna. S druge strane, velika je verovatnoća da se koriste za ilegalne aktivnosti, ukoliko napravite grešku i uplatite na pogrešan račun nema nikakve šanse da vam se novac vrati, vrednost im je vrlo nestabilna, možete se u vrlo kratkom roku obogatiti ili ostati bez ušteđevine, a da niste mrdnuli prstom.
Rudarenje kriptovaluta je s poskupljenjem cene električne energije postalo neisplativo, odnosno zahteva stalni i vrtoglavi rast vrednosti ili stabilan izvor obnovljive energije koju ne plaćate. Takvu aktivnost bolje je obavljati u nekoj tranzicionoj nego u uređenoj zemlji, pa će se trgovci kriptovalutama radije bazirati u zemljama koje ne pitaju mnogo investitore, samo da bi ih privukli. Trenutno je Ukrajina hit, piše „Njujork tajms“, kombinacija dogovornog pravnog sistema i gladi za investicijama pokazala se vrlo povoljnom.
Uz toliko mešetara i sanjara o digitalnom zlatu, koje treba kupiti jeftino i onda se strpeti nekoliko meseci dok mu vrednost naraste u milione dolara, kao da su kriptovalute čista prevara za lakoverne i mamac za kockare. Te je normalno da odgovorna javnost reaguje i traži zabranu reklamiranja. Ili, barem, uvođenje stroge kontrole takvog marketinga kako niko ne bi bio doveden u zabludu. To jeste istina, ali je daleko od cele istine.
Dobre strane kriptovaluta suviše su dobre da bismo ih jednostavno odbacili, počev od blokčejna, sistema koji omogućuje da se vrši savršeno bezbedan promet takvog novca. Osnovni problem kriptovaluta je što nisu vezane za realan društveni proizvod, poput novca koji država emituje. Ako se nađe neko dovoljno pametan da osmisli matematički model koji će to rešiti, sve što znamo o finansijama iz korena će se promeniti, mogli bismo zauvek da se oprostimo sa inflacijom, recimo. Ili s kamatama. Zamislite novac koji ne gubi vrednost s vremenom, jer ga matematička formula usklađuje sa realnom ekonomijom.
Do tog ekonomskog savršenstva mnogo će se kriptovaluta „iskovati“ sa ciljem da zarade na našoj pohlepi i lakovernosti. Ništa drugačije od Dafimenta i Jugoskandika, samo na internetu; ko prvi uloži i rano izađe, zaradiće na račun ostalih. Što se reklamiranja tiče, da li je reklamiranje kriptovaluta etički prihvatljivo, to je pogrešno pitanje. I stabilne valute mogu vas odvesti u propast kada se stave u odgovarajući poslovni model. Švajcarski franak, na primer.
