Otkud ta “oaza ljubavi i lepote” usred društva ispunjenog mržnjom, agresijom, gde su prostakluk i netolerantnost uspostavljeni kao osnovni model ponašanja? Odakle taj pozitivni naboj koji razoružava i najveće mizantrope, odakle ta ozarena lica na koja smo davno zaboravili? To je nešto na šta nismo navikli i što zaista prija, ili što bi rekao narod “ovo, bre, leči”
Na početku izgradnje, mehanizacije je bilo malo, alata nedovoljno, jedino je napretek bilo posleratnog entuzijazma. Danas je takve podvige teško shvatiti
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Ostavimo po strani opšti haos po centru Beograda, pljačku i uništavanje kontejnera, semafora, signalizacije, izloga… tog 21. februara 2008. godine, četiri dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napad na zapdna diplomatska predstavništva mogao se i morao predvideti kada je bio zakazan protestni skup, pogotovo na američku ambasadu jer su SAD bile označene kao glavni krivac za „otimanje“ Kosova od Srbije. Namerno ili slučajno, Policijska uprava Beograda i MUP puptuno su bili omanuli
Mogao bi da snažno utiče na širenje negativnih stereotipa o Hrvatima, ocenili su Hrvatsko nacionalno veće i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, i dobili obećanje od Ministarstva prosvete da se Oluja neće prikazivati u njihovim školama.
Vreme je da Srbija prestane da nariče nad zlehudom sudbinom i da uzme svoju sudbinu u ruke. Ako savladamo politički kukavičluk vlasti i nacionalističko bezumlje, možemo da izađemo na put koji nas vodi ka tome da svi mi u regionu, kao i naši strateški partneri, budemo veliki dobitnici, a da niko ne bude gubitnik
Najveći uspeh “Oluje” je to što nije pamfletski film, što u njemu nema ratnog huškanja, film u kome je od početka jasno dato do znanja da postoji razlika između Hrvata i ustaša, te da između jednog naroda i zločinaca ne treba stavljati znak jednakosti
„Kada vidite kako je, više od trideset godina nakon raspada Jugoslavije i usprkos ratu, mržnji, netrpeljivosti i strogom šengenskom režimu, naš kulturni prostor jedinstven, kako smo povezaniji nego ikad, koga zapravo briga što o tome imaju kazati neki i moralno i intelektualno manjkavi pojedinci poput Vučića i Milanovića“
“Bolno mi je gledati kakva smo sebična govna, nesposobna uživjeti se u tuđu muku, premda su nam muke jednake, jedni drugima činili smo identične svinjarije. Kninski Hrvati, tako, plaču da su ih devedeset prve Srbi otjerali iz njihovih kuća, a vesele se da su im devedeset pete istom mjerom vratili. Naslađuju se nesrećom svojih pravoslavnih susjeda, drago im je da su neke bolesne starice i uplakana djeca bježali na traktorskim prikolicama, a četiri godine ranije bili su u istoj situaciji. Kad ih slušate, takve okrutne, zlurade, lišene svake empatije, kršćane koji ne shvaćaju ni osnove kršćanskog morala – ne možete se pravo ni sažaliti nad njima”
Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto
Komentarišući smanjenje ovogodišnjeg budžeta za kulturu, dramski pisac Siniša Kovačević je rekao da kultura ne postoji u nesrećnim državama, a premijerka mu je odgovorila da Srbija nije takva zemlja - zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS
