Kako je Srbija dospela u tranzicioni paradoks u kome su oni koji bi trebalo da budu gubitnici tranzicije – i loše partije, i radnici u lošim firmama i državni monopoli koji loše funkcionišu – postali dobitnici
Ukoliko vas zanima koliko mesečno inkasira direktor JAT-a, po kom je osnovu penzionisan Ratko Mladić ili koliko je koštao transport generala Lazarevića u Hag, teško da će tu radoznalost moći da zadovolje zvanične informacije. Ukoliko, međutim, baš gorite od želje da saznate koliko su zaista brze one čuvene brze pruge Srbije, situacija je mnogo bolja
Optuženi Saša Cvjetan je 12. marta 2003. godine, nakon što se proneo glas da je ubijen premijer Zoran Đinđić, veću – u sudnici, pred publikom – slavodobitno izjavio: "Gotovo, sve je završeno, sad ću ja biti ministar pravde." Koliko su godina vlasti čekale da pohapse njegove sudrugove iz Škorpiona koji su se "proslavili" u filmu o egzekuciji Srebreničana, skoro da je bio u pravu
Ministarstvo turizma, koje drži SPO, zaobišlo Turističku organizaciju Valjeva i dalo pare, ministar ne zna kol'ko, al' dovoljno, popu Stojadinu, koji je starešina crkve na Divčibarama, predsednik MZ-a i predsednik Udruženja građana – da bira lepoticu i dalje razvija turizam i ostale lepote
Jedna od ključnih prekretnica u istoriji ljudske civilizacije dogodila se pre više od 10.000 godina, kada su se urbane civilizacije odvojile od stočarskih. U nekim delovima Beograda to se još nije desilo
Kako su se Srebrenica i Pazova, dva jaka simbola novije istorije, zagrlile u jednom nerazmrsivom krvavom klupku
"Nisu loši Francuzi"; "Vreme" br. 752
Ono što bi za Šisela bila noćna mora, za nacionalog tribuna Hajdera jeste mogućnost da zajaše na antievropskom talasu koji se širi posle odbijanja Francuske i Holandije da prihvate Ustav Evropske unije
Najteže posledice sadašnja kriza imaće na dalje proširenje Evropske unije. Ono neće biti suspendovano, ali će kontrola kandidata biti mnogo rigoroznija i verovatno će trajati još duže. Ali, dok se o završetku pregovora teško može nešto određeno reći, započinjanje pregovora verovatno neće dolaziti u pitanje, jer nema nikakve garancije koliko će trajati
"Srbija – luna-park za antiglobaliste"; "Vreme" br. 751
Uprkos činjenici da je zakon koji reguliše raspodelu frekvencija radio i televizijskim emiterima usvojen pre tri godine, ogroman posao izrade strategije razvoja radiodifuzije i izdavanja dozvola moraće da se uradi na brzinu
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
"Gde su lokalne pare"; "Vreme" br. 747
Institucija bratskih gradova kod nas ima dugu i neprekidnu tradiciju. Tokom godina sankcija, saradnja gradova-pobratima umanjivala je osećaj izolacije, dok danas pruža osećaj da smo bliže Evropi
Da li je u Srbiji ponovo na delu državni teror prema medijima, kako tvrdi vlasnik "Kurira", ili tajkuni pokušavaju da ruše vladu da bi zaštitili svoje interese i pobegli od ruke pravde, kako veruju u G17 plus
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
"RADNICI potrebni za rad na naftnim platformama, brodskim kompanijama, farmama i plantažama, informatori i prijave, 200 din+ptt, šaljemo pouzećem. Tel. 06x/xxxxxxx." "POSAO u Grčkoj, kućne pomoćnice, ugostitelji, rad na plantaži, fizički radnici, stan i hrana obezbeđeni..." "MALTA, stalni i sezonski poslovi, brošura bazirana na ličnom iskustvu..."
Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije
