Povodom "curenja" podataka o donacijama Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji i stalnog prozivanja medija i nevladinih organizacija zbog korišćenja sredstava iz tzv. zapadnih izvora, istražujemo koliko država dobija strane pomoći, i to baš – sa Zapada
Uprkos tome što se poglavlja ne otvaraju redom, po broju kojim su označena, na kraju procesa neće biti bitan redosled, već da su svi koraci napravljeni, a da se ono što je ispregovarano primenjuje
Ako je neko savetovao Vučića kako da se ponaša kada na vlast zasedne, a sigurno jeste, vidi se to po uvežbanim pokretima, pokušajima da mirno govori, ponašanje na poslednjoj konferenciji za štampu verovatno nije bio deo treninga. Mogao bi taj neko da ga upozori da je granicu prešao, ili bi možda premijer trebalo da se obrati nekome zaista stručnom
Čovek koji je za sebe tvrdio da je "samo novinar" ostaje jedan od ključnih britanskih pisaca minulog veka; "Autobiografija" možda najbolje odgoneta i kako i zašto
Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom
Dobro došli u zemlju inspektora! Nova ministarka samouprave (lokalne, druge i nema) ni slutila nije koliko nam još novih inspektora fali
U istoriji seizmologije veliki zemljotres je uspešno i na vreme predviđen – samo jednom, u kineskoj oblasti Hajčeng 1975. godine
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Umesto da stane u odbranu dosledne primene zakona, ravnopravnih tržišnih uslova, poštovanja etičkih i profesionalnih standarda, i da učini sve što može kako bi omogućio rad medija u javnom interesu, Ivan Tasovac se saginjao kada je trebalo da digne glavu, ćutao kada je trebalo da govori, a govorio kada bi mu bolje bilo da ćuti
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Prva četiri poglavlja pristupnih pregovora odnose se na slobodan protok robe, ljudi, usluga i novca
Direktan prenos sednica Skupštine Srbije bio je najzabavniji program u aktuelnoj TV ponudi. Mandatar je govorio 14 sati, pa se još i žalio da mu je zabranjeno da govori. U parlamentu se više raspravljalo o društvenoj mreži Tviter nego o pravcu u kom će zemlju voditi upravo formirana vlada. Kako je moguće da tvitovi poslanika povređuju Poslovnik, ko je u Skupštinu uveo konje, a ko od poslanika ima običaj da zavija tokom sednice, te da li je čeri paradajz posan ili ne. O tome su raspravljali ljudi kojima su glasači poverili izvršnu i zakonodavnu vlast
Proces pranja biografija lak je posao u zemlji poslušnih, umilnih medija pa je došlo do gotovo opšteg "ribanja" ličnih istorija i svima je nekako lakše da budu zagledani u budućnost: šta je bilo, bilo je; kao u svetu biznisa – ne pitaj me za prvi milion
Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani
Pre šest godina u Beogradu su počele da izlaze ulične novine "Liceulice", sa idejom da se ranjive grupe pomere sa margine. Sada je opstanak lista doveden u pitanje
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat
Kako su se razvijali odnosi između službenog Beograda i Zagreba u protekle dve i po decenije i do čega su doveli
Roman Roberta Šindela bavi se krivicom, sećanjem, odgovornošću i zaboravom; knjiga Edena fon Horvata podsetnik je na to "kako je sve počelo"
Do Olimpije se u stara vremena moglo doći putevima sa severa iz Elide, sa istoka preko Arkadije putem koji je vodio prema Megalopolisu i drugim delovima centralnog, jugoistočnog i istočnog Peloponesa, i sa juga, iz Mesenije. Olimpija se danas nalazi na oko 12 kilometara vazdušne linije od zapadne obale prema Jonskom moru; nekada je to rastojanje zbog drukčijeg oblika obale moglo biti za oko trećinu kraće. Ondašnji putnici, za razliku od današnjih, mogli su do svetilišta stići sa zapada i vodenim putem, ploveći uz Alfej
Šta su pregovaračka poglavlja i kako ih otvoriti
Najveće izbegličko naselje u Srbiji izgradili su sami meštani pomažući jedni drugima. Sakupljali su novac za osvetljenje ulica, za vodovod, radili su jedni drugima na izgradnji kuća... Busije su nastale na njivi poljoprivrednog preduzeća iz Nove Pazove kada je Vojislav Šešelj, bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik opštine Zemun 1997. godine isparcelisao to zemljište i prodao ga unesrećenim ljudima koji su verovali da im njihov Vojo čini uslugu. Danas niko od oko 1300 vlasnika isto toliko placeva u Busijama nema vlasnički papir "jedan kroz jedan". "To što neko dođe jednom i ostavi samo obećanja i ove plakate koje posle skida vetar sa bandera, nama ništa ne znači", kaže Jovan Vučenović, sekretar Udruženja građana naselja Busije
U svom novom ekspozeu Vučić je citirao Heraklita, antičkog filozofa, koji je rekao da se ne može dva puta ući u istu reku. Ali je njegov ekspoze 2016. reka obećanja baš kao i prethodni iz 2014. I nije u tome problem, ekspozei i jesu to – spisak lepih želja i obećanja, samo što kada dođe vreme da se odgovara građanima o tome šta je ispunjeno, Vučić najavi nove izbore, i – obećava još više
Nemam ništa protiv što neko uživa na moru, ali ne razumem onda kuknjavu – valjda treba da kukaju oni kukavci što sede kod kuće i nemaju kinte da otputuju
"Na Kosovu i Metohiji su naši odbornici odbili da budu sa SNS-om, a imali su velike ponude. Tamo se mnogo teže živi nego na Vračaru i Voždovcu, pa onda, kad su mogli oni da odbiju, mislim da mogu i svi ostali. Kod nas u društvu, a ni naša stranka nije imuna na to, ima ljudi koji su po zanimanju profesionalni političari. Oni kad padnu iz politike, nemaju gde da padnu – nemaju zanimanje, zvanje niti znanje kome će da se vrate. Ivica Dačić i premijer Vučić ništa drugo u životu nisu radili nego što su držali banku u Skupštini, bili političari, direktori, i to je sve"
Aktuelna tehnička vlada, međutim, još intenzivnije sprovodi svoju politiku revizije istorije i gura zemlju u sve dublje desničarsko ludilo
Sve što ste ikada poželeli da znate o procesu evropskih integracija Srbije, i ponešto što možda niste
