Vojska i politika
Tri dana vulinijade
Ministar odbrane je upravo imao lični rijaliti šou sa pucanjem i uz helikopterski desant njegovog kuma dr Žeksa
Ministar odbrane je upravo imao lični rijaliti šou sa pucanjem i uz helikopterski desant njegovog kuma dr Žeksa
Kakva je uloga ministra policije u vanrednom stanju? Zakon propisuje da je u vreme vanrednog stanja za uvođenje policijskog časa ovlašćena jedino Vlada, ali je ovog puta to urađeno Stefanovićevom Naredbom o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, koja je stupila na snagu 18. marta. Tek od 9. aprila policijski čas se propisuje Uredbom Vlade. Dakle, jasno se vidi da je na početku Vlada odgovornost želela da prebaci na MUP
Vojnici iz Komande za obuku i Centra za obuku u Valjevu koji su pripremali privremene bolnice na beogradskom Sajmu spavali su u prenatrpanim spavaonicama i radili bez propisanog razmaka, a slično je bilo i sa drugim jedinicama. Koliko je među njima zaraženih ili pozitivnih – ne zna se jer je, prema pouzdanim izvorima iz Vojske, nadležni komandant zabranio testiranja. Međutim, provereno je da su vojnike iz Valjeva – 71 vojnik i dvadesetak starešina – stavili u karantin, a da ih nisu testirali
U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac donetih radikalnih odluka predsednika Vučića
Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa. Normalna zemlja – da, ali ne i Srbija u kojoj je sve podređeno vlasti jednog čoveka, pogotovo kad taj čovek ima svoje poltrone koji mu se dive do beskonačnosti. Da se ne bi smetnulo sa uma – da se korona virus desio i u vreme dok je Boris Tadić bio predsednik, ne bi bilo nimalo drugačije, možda bi se i tada neko od njegovih udvorica setio da ga proglasi za "vrhovnog komandanta"
Stigao je, sa svi svoji stručnjaci, u beloj antivirus košulji, nije pomenuo ni Uzbunjivača, ni Tatu Stefanovića, rek’o da je teško, da će država dati puno para i dovesti forenzičare. U to ime, od novinara, Gospodin glavni junak dobio knjigu Kilometar od 800 metara
"Odliv kadrova je trenutno možda i najveći problem sa kojim se Vojska Srbije suočava (…) Nijedan komandant ne želi da pusti dobrog zaposlenog jer zna da će biti teško zameniti ga. A da biste prešli na više formacijsko mesto, potrebna Vam je saglasnost nadređenog. Tako dolazimo do paradoksalne situacije da najbolji kadrovi ne mogu da napreduju jer su potrebni jedinici, a lošiji mogu jer svi žele da ih se otarase. A onda tu dolazimo i do drugog načina, a to je traženje veze u vrhu Generalštaba i ozloglašeni ‘jedan telefonski poziv koji menja sve’. Oni koji ova ‘pravila igre’ ne prihvataju, razočaraju se i odlaze. Znači, nagrađuju se oni koji su spremni da žrtvuju profesionalni i lični integritet, a teraju ljudi od integriteta"
Ko snosi deo krivice za izbijanje Drugog svetskog rata? Šta predstavlja Armija krajova? Kako je poginuo Vladislav Sikorski? Da li je Crvena armija odgovorna za pokolj u Varšavi? Da li je Čerčil to znao? Ko je bio Stjepan Bandera? Različito tumačenje istorije doprinosi podgrevanju hladnog rata koji je ponovo podelio svet
Ako bi se pod jedan termin mogao podvesti način naglog uspona i bogaćenja srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića (61), onda su to "specijalni odnosi" sa običnim šalterskim službenicima, ali i sa ljudima iz okruženja državnog vrha ne samo Srbije nego i raznih drugih zemalja. Ovo za "Vreme" kaže petoro ljudi koji su, direktno ili indirektno, umešani u izvoz naoružanja – trojica su upoznali Tešića, a jedan je radio u nekoj od njegovih brojnih firmi
Ovaj tekst o rumunskoj revoluciji 1989. sticajem okolnosti čekao je na objavljivanje trideset godina. Priču o ubistvu na Božić Nikolaja i Elene Čaušesku, progonu pripadnika njihovog režima, o šekspirijanskim obrtima sudbina pojedinih aktera, o samoubistvu predsednika suda koji je izrekao smrtnu presudu paru Čaušesku, o smrti njihove dece Nika i Zoe ili o robiji generala koji je igrao važnu ulogu u njihovom svrgavanju, moći ćete u nastavcima da čitate u naredna tri broja "Vremena"
Ruski Zakon o spoljnoj obaveštajnoj delatnosti predviđa da agenti mogu "poverljivo da sarađuju sa izvorima", kao i da koriste "glasne i tihe metode i sredstva koja ne pričinjavaju štetu životu i zdravlju ljudi" – ali samo na inostranim građanima
Kako je ispred nosa BIA ili VBA neka tajna služba mogla da napravi snimke gde se vidi ruski potpukovnik kako daje pare svom penzionisanom kolegi iz Srbije? I da li je zaista reč o stranim obaveštajcima? Ko je ove kompromitujuće snimke pustio u javnost i šta je time želeo da postigne? Koliko ova afera utiče na ukupne srpsko-ruske odnose uprkos uzajamnom zaklinjanju na večitu ljubav? Na kraju, da li je iko pametniji posle svega