Migrantska kriza
Mora i zidovi
Dok se zbog izbeglica prolivaju suze licemerne samilosti, na granicama širom sveta niče sve više žica koje treba da ih zaustave. Broj izbeglica premašuje devetnaest miliona, što je najviše nakon Drugog svetskog rata
Dok se zbog izbeglica prolivaju suze licemerne samilosti, na granicama širom sveta niče sve više žica koje treba da ih zaustave. Broj izbeglica premašuje devetnaest miliona, što je najviše nakon Drugog svetskog rata
Koliko su domaći lobisti spremni za posao u Briselu, možda je najbolje sagledati iz perspektive njihovih hrvatskih kolega koje i dan-danas u takvim slučajevima sarađuju sa briselskim lobi agencijama. Ali neophodno je pod hitno unaprediti kapacitete našeg društva u ovoj bitnoj oblasti
"U vreme dok su Nju primitivs radili svoju TV seriju, ja sam studirao, preživljavao i svirao po Evropi. Ali mislim da su oni bili sasvim odgovarajući, depresivan i mračan preludij za tragediju koja je sledila"
Povodom osamdesetogodišnjice početka španskog građanskog rata (1936-1939) ponovo objavljuje tekst štampan u Vremenu pre deset godina
Britanski parlament podneo je detaljan izveštaj o olakom ulasku u rat u Libiji uz veliku podršku domaćeg javnog mnjenja. Bila je to još jedna intervencija u duhu politike nasilne promene režima. Posledice po Libiju su bile razarajuće, a sa izbegličkom krizom stigle su i do Evrope
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Radikalni, maskirani francuski vinogradari terorističkim akcijama uništavaju jeftina vina iz uvoza. Zvuči pomalo smešno, ali je problem ozbiljan
Prijateljstvo kolekcionara i umetnika ispričano izložbom Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Stojan Aralica
Poslednji u nizu terorističkih napada produbio je podele u francuskom društvu, u koje se uvukao osećaj bespomoćnosti i straha na kome jača desnica
Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.
Iscrpan izveštaj lorda Čilkota o pogrešnom ratu Tonija Blera, koga je britanska javnost zbog tog rata nazvala "Toni lažov"