Lisica i ždral
Pet minuta otpora
Taksisti će na tablicama imati TX, što bode oči svakom poštovaocu Ustava – zašto ne piše TKS tj. TKC, bz smglsnka, ćrlcm? Nego ćemo na taksiju imati prevagu latinice 5:2 (SRB +TX): HC!
Navigator
Jutjub praćka za slonove
Romsko pitanje u Evropi
Nema zemlje za Cigane
Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima
Nauka i religija
Čovek koji je želeo da postane jeretik
U kom delu pakla bi mogao završiti britanski fizičar Stiven Hoking? Da li će ga poslati u onaj kopernikanski kutak, gde će mu društvo praviti zanimljiva skupina sa Galileom Galileijem i Đordanom Brunom ili je svojim proglašavanjem Boga za "nepotrebnog" Hoking već otišao nekoliko krugova predaleko
In memoriam – Klod Šabrol (1930–2010)
Presuda u kamenu
Ceremoniju je Šabrol snimio skoro četrdeset godina nakon svog režiserskog debija i posle valjda više od četrdeset filmova. U njegovom bogatom i raznolikom opusu, ova ekranizacija romana Rut Rendel spada među nekolicinu remek-dela
Pogledi – Srbija i NATO
Tabu tema i njene posledice
Dilema se ne svodi na pitanje "ući u NATO ili ne". Sećanje na 1995. i 1999. godinu u Srbiji je suviše snažno da bi odgovor na to pitanje mogao biti potvrdan i to ne razumeju samo ostrašćeni krugovi na Zapadu
Beograd–Brisel–Njujork
Rezolucija i još 4000 pitanja, kad Srbija prihvati realnost na Kosovu
Posle usvajanja kompromisne rezolucije o Kosovu Beograd čeka vesti iz Brisela, dok se uočava očekivani porast napetosti na domaćoj političkoj sceni, mada izgleda da se vlada oseća manje neprijatno nego u junu, pod onim hladnim tušem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde
Zapad i islam
Krstaši i mudžahedini
Širom Evropske unije vode se rasprave o zabrani nošenja burki, odeći koja podrazumeva potpuno prekrivanje lica i koju nose pojedine muslimanske žene. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake. Drugi čovek Al kaide Ajman al Zavahiri se tim povodom u audio-poruci obratio muslimanskim ženama: "Moje muslimanske sestre, nosite svoj hidžab, čak i ako vas to košta novca, obrazovanja ili zaposlenja. Vi ste mudžahedati (ženski sveti ratnici) na najvažnijem bojnom polju"
Vek letova nad Beogradom
Premijera i dernijera
"Fijaker za fijakerom zarktao je put Banjice, a niz pešaka bio se otegao od Slavije pa sve do brda" (O interesovanju Beograđana za let češkog pilota Rudolfa Simona, Politika 9/22. septembar 1910)
Pariz
Štap i kikiriki za Rome
Evropska spoljna služba
Francusko-britanska predstava
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Između blokovskog čekićai nakovnja
"Predlog za ispravku"; VREME 1025
Srbija u stripu
Supermen na Trgu Republike
Daleka mesta i čudni običaji su odvajkada golicali maštu stvaralaca u svim oblastima umetnosti, strip nije nikakav izuzetak. Intrigirajuće pitanje je – ima li tu nas? Kako izgledamo u očima drugih? Operetski likovi kakvim nas je bog stvorio, dospevali smo do belosvetskih stripova i karikatura čak i nešto češće nego što bi se pretpostavilo za jedan mali narod
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
Maltretiranje, po zakonu
Strah od otkaza u Srbiji je već nekoliko godina najčešći i najjači, jači je od straha od smrti, rata, kriminala. Taj strah je okidač mobinga
Srpsko-nemački odnosi
Snaga sedmog dela Mercedesa
Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu
Nuspojave
Graničarstvo bez granica
I "državotvorci" su shvatili da je ovoliko tvrdih državnih granica i prelaza na ovako malo prostora mnogo skup hobi. Koji više nema ko da finansira, jer se u međuvremenu ogologuzilo
Industrijska baština u Srbiji
Istorija nauke i tehnike
Industrijska arheologija je relativno mlada naučna disciplina. U svetu se razvija od polovine prošlog veka, a u Srbiji tek poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući aktuelnoj postavci i publikacijama Muzeja nauke i tehnike, postala je dostupna i takozvanoj široj javnosti
Međunarodni sud pravde o Kosovu
Između Prokletija, Haga i Ist Rivera
Beograd se sabira posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu
Novogovor
Čast
Karađorđevići i Petrovići
Virtuelne dinastije i njihovi odnosi
Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina
Međunarodni sud pravde
Trenutak istine
Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija
Ljudi koji odlučuju
Ko su sudije Međunarodnog suda pravde
Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema