Izbeglička kriza i strah od terorizma – Jačanje desnice u Evropi

Potpirivanje strahova

To je bilo potrebno ekstremnoj desnici: da zajaše na talasu straha od "hordi" islamskih izbeglica koje hrle ka Evropi da "otimaju radna mesta" i "nameću islam". Posle terorističkih napada u Parizu strah od "napada na blagostanje" pojačan je strahom od "prikrivenih islamističkih terorista" koji se "kriju" u nepreglednoj masi ljudi koja beži od rata i bede. Pobeda Nacionalnog fronta na regionalnim izborima u Francuskoj je poslednje upozorenje da bi točak istorije u Evropskoj uniji mogao da počne da se okreće unazad, u pravcu ksenofobije i nacionalnog egoizma. Dok Marin le Pen slavi, na istim onim pitanjima na kojima je ona napravila pravi darmar u Francuskoj pod pritiskom zdesna klima se vlada u Nemačkoj

Ciljevi održivog razvoja

Suočavanje sa problemima

Terorizam i klimatske promene najveći su problemi sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava. U cilju rešavanja tih problema, Ujedinjene nacije (UN) su u septembru usvojile Agendu za održivi razvoj do 2030. godine. Sedamnaest ciljeva ove agende moraće da postanu sastavni deo politike svih zemalja članica

Velika Britanija i Nemačka

Mala bara, mnogo krokodila

Kada ovaj broj "Vremena" bude na kioscima, Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka odlučivaće o ulasku u sirijski rat. Vojnih protagonista sve je više, različitih interesa sve je više, potencijalna opasnost od najrazličitijih incidenata raste. Dok "saveznici" u borbi protiv Islamske države ne mogu da se slože oko toga šta zapravo treba da bude sa Sirijom, izbeglice i dalje hrle ka Evropi, a ID regrutuje sve više sledbenika

Rat u Siriji

Mala proba svetskog rata

Na teritoriji građanskim ratom razorene Sirije vojno deluju članice NATO-a SAD, Turska i Francuska, a priključiće im se i Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka. Zapadnom savezu podršku pružaju Saudijska Arabija, Jordan, ali i Kurdi. Sa druge strane, Ruska Federacija tesno sarađuje sa Iranom i Irakom. Zvanično su se svi udružili u ratu protiv Islamske države (ID), dok nezvanično svako gleda svoj interes i više bombarduje sopstvene protivnike i protivnike svojih pulena nego ID: Zapadni savez armiju Bašara el Asada, ruski savez pobunjenike protiv Asada, a Turci uzgred Kurde, gde god stignu. Koliko je opasno toliko gomilanje različitih vojski na tako malom prostoru pokazuje uzbuđenje nakon što je jedan turski lovac oborio jedan ruski bombarder

Tribina »Evropa, izbeglice i Srbija posle terorističkog napada u Parizu«

Žrtve se ne smeju relativizovati

Iako donekle različitih gledišta, učesnici tribine "Vremena" složili su se da su svetu potrebna nova pravila koja će biti ista za sve, te da se problem terorizma neće rešiti time što će se zabraniti prolaz izbeglicama

Intervju – Uroš Đurić, umetnik

Srbija kao socijalni eksperiment

"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"

Zoom

Svet gori, svi se sad češljaju – Ako se nastavi plamen rata i migracija, svet će do kraja naših ovozemaljskih života da izgleda sasvim drugačije nego što su ga zamišljali tvorci zajednice za ugalj i čelik

Autentična snaga ISIS-a potiče iz neke tamne niše džamije, ispod svoda čajdžinice, kutka verske škole, iz mogućnosti da bilo ko vešt "drugorazrednost" predstavi kao razlog otpora tuđoj nadmenosti

Teroristički napad u Parizu

Bes, strah i odmazda

Napad tri grupe terorista na šest "mekih tačaka" u Parizu – na stadion, koncertnu dvoranu i niz kafana – koji za posledicu ima stotine izgubljenih života i rasplamsava ratnu retoriku, komplikuje odnose u vezi sa "šengenom", solidarnošću, imigracionom politikom i principima na kojima počiva evropsko ustrojstvo

Glasanje u Unesku

Neočekivani dobitak i njegova cena

Premijer insistira na tome da Srbija "nije izgubila", pobedu ne spominje, što nije bez veze, jer sada bi trebalo umoliti sve one najjače u Briselu koji su hteli da vide Kosovo u Unesku ove jeseni (Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Italija, Francuska…) i izgubili za tri glasa, da se pitanje imovine SPC-a i uopšte – srpske imovine, konačno spusti za pregovarački sto

Šta je bilo s junacima serije »Više od igre«

»Petnaest godina posle«

Slobodan Stojanović je nedugo posle završetka TV serije "Više od igre", emitovane 1977, započeo pisanje scenarija za njen nastavak koji nikad nije realizovan. Radnja nastavka, po Stojanovićevoj zamisli, smeštena je u 1956, petnaest godina nakon ustanka i prvog oslobođenja Gradine septembra 1941. godine, prikazanog u poslednjoj epizodi "Više od igre". Stojanović je napisao ovaj koncept nastavka serije u kome govori šta se u tih petnaest godina desilo s junacima popularne serije

Sirija – Međunarodno ratno poprište

Rusi dolaze

Zapad se ljuti zbog početka ruske vazdušne kampanje u Siriji, mada SAD i Francuska već uveliko na sirijskoj teritoriji intervenišu protiv Islamske države ne pitajući nikoga. U igri su još i Iran, Irak, Saudijska Arabija i Turska, svi, manje ili više, u dvostrukim ulogama

Šoping

Roman – Klub nepopravljivih optimista

Tajne šahovske jazbine

Ovo je bildunsroman smešten u najuzbudljiviju epohu na najboljem mestu, sav u dimu džeza i rokenrola, sav u rasprama egzistencijalizma, komunizma i katolicizma

Stečaj IMT-a

Hronika sloma našeg »fergusona«

Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje

Lektira – Janis Varufakis – "Globalni Minotaur"

O uzrocima finansijske krize i budućnosti svetske ekonomije

Krajem avgusta u prodaji će se naći srpsko izdanje knjige Globalni Minotaur Janisa Varufakisa, koje objavljuje "Profil knjiga" iz Beograda. Ocenjena kao do sada najcelovitije razmatranje savremene ekonomske krize, ova knjiga uzdrmala je stručnu javnost i postala nezaobilazno štivo za svakog ko želi da spozna koliko je ozbiljna aktuelna kriza globalne ekonomije

Nemačka – Potražioci azila

Zastrašivanje Balkanaca

Nemačku ove godine očekuje više zahteva za azil nego ikada ranije. Rekordan je i broj napada na izbegličke domove. U Bavarskoj su se dosetili da kola opet slome na Balkancima – onima koji nemaju šanse za azil, pa tobože nepotrebno opterećuju nemačku birokratiju i parazitiraju na socijalnom sistemu

Intervju – Branko Milanović

Kaznena ekspedicija Evropske unije

"Jugoslavija, pa potom Srbija i, manje-više, sve ostale republike, imaju permanentan problem trgovinskog i platnog deficita još od 1919. godine. Dakle, mi imamo ceo jedan vek problema platnog deficita, a verujem da ćemo kroz pet godina biti u istoj situaciji kao danas – opet ćemo biti u MMF-ovom programu, biće sve isto. Ima jedna zanimljiva priča, mislim kod Borhesa, to je neko pisao i za Argentinu, a mislim da je i kod nas slična situacija: mi imamo cirkularnu istoriju"

Reagovanje

Ta teška strana reč

Protiv negiranja zločina treba se boriti uporno i dosledno, sve dok ne budemo sigurni da je tas konačno pretegnuo na stranu vrednosti moderne civilizacije, koliko god ona mrska i "zapadna" bila Zoranu Ćirjakoviću ("Nekropolitika kao sudbina", Vreme 1279)

Grčka kriza

Opasna evropska igra

O istorijskom "ne" grčkog premijera. O mogućem grčkom izlasku iz evrozone kroz vrata koja ne samo da nisu otvorena nego čak ni ne postoje i o daljim komplikacijama po Evropsku uniju

Portret savremenika – Marina Maljković

Košarka kao život

Selektorka našeg šampionskog državnog tima odavno je izašla iz senke slavnog oca Božidara Maljkovića i postala brend za sebe, ali se svesno odmiče u stranu i posle svakog uspeha, pa i ovog najvećeg, istura u prvi plan igračice

Reportaža – 56. Bijenale u Veneciji

U potrazi za budućnošću

Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja

Istraživanje nedeljnika »Vreme«

Percepcija Nemačke u srpskim štampanim medijima 2003–2014.

S jedne strane, Nemačka je najveći bilateralni donator, jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, zemlja u koju bi većina građana najradije otišla da radi. S druge strane, zbog dva svetska rata i uloge Nemačke u raspadu SFRJ i priznavanju nezavisnosti Kosova mnogi građani Srbije ne doživljavaju Nemačku kao "iskrenog prijatelja". Presudni uticaj na percepciju Nemačke u srpskom društvu, na to koji će segment višeslojnih odnosa prevagnuti, imaju mediji

Vučićev nemački uzor – Konrad Adenauer (1876–1967) i CDU

Različiti horizonti istog neba

Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

Reprint – Istorija i tumačenja, povodom obeležavanja 60-godišnjice pobede nad fašizmom

Spasavanje redova Putina

Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca

Knjige – Anđeo atentata Svetislava Basare

Ferdinandovi memoari s onu stranu groba

Načinivši od svog fiktivnog Franca Ferdinanda portparola sveta tradicionalne desnice, Basara je ispisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, a taj žal se izriče glasom njenog skoro karikaturalnog simbola

Knjige – Žistin Levi

U potrazi za sopstvenim horizontom

U potrazi za identitetom i "svojim horizontom", romansijerka Žistin Levi neumorno se baca u detaljno opisivanje sopstvenog detinjstva i mladosti – ali bez želje da se dopadne