Lektira

13.jul 2016. Jirgen Todenhefer

Deset dana u »Islamskoj državi«

Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.

Preispitivanja – Rat u Iraku

13.jul 2016. Milan Milošević

Uništenje radi spasavanja

Iscrpan izveštaj lorda Čilkota o pogrešnom ratu Tonija Blera, koga je britanska javnost zbog tog rata nazvala "Toni lažov"

Turska i EU, Rusija, SAD – Velika igra

06.jul 2016. Milan Milošević

Rašomon na Bosforu

Kuda ide Turska: teroristički napad Islamske države u Istanbulu, rusko-tursko otopljavanje, neo-osmanska nostalgija i sećanje na genocid nad Jermenima, pregovori sa EU "po grčkom kalendaru"

Kriza evropskog projekta

29.jun 2016. Milan Milošević

Od Grexita do Brexita

Referendum na kome su 23. jula 2016. Britanci sa 52:48 odsto izglasali izlazak svoje zemlje iz Evropske unije verovatno je najdalekosežniji događaj posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspuštanja SSSR nakon ostavke Mihajla Gorbačova 25. decembra 1991, pre nešto manje od četvrt veka

Nemačka – Lažni optimizam i stvarno nejedinstvo

29.jun 2016. Nemanja Rujević

Strah od samoće

U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu

Intervju – Miroslav Majkl Đorđević, bankar i pisac

22.jun 2016. Sonja Ćirić

Kako je moglo da bude

"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"

SAD – Masakr u Orlandu

15.jun 2016. Milan Milošević

Toksična smeša

Najgori oružani napad u SAD posle 9/11 ubrzava politički puls Amerike, osvetljavajući gotovo sve kontroverze koje donosi talas terorizma koji prelazi Atlantik, komplikovan položaj emigranata u američkom "melting potu", te "američko revolveraško ludilo"

Evropa – Slabljenje uticaja sindikata

01.jun 2016. Milan Milošević

Ljutiti marš

Štrajkovi i blokada u Francuskoj zbog Zakona o radu, ili o (ne)moći sindikata koji se osipaju i levim vladama koje vode desnu politiku prema diktatu Međunarodnog monetarnog fonda

Nemačka – Sunovrat socijaldemokratije

01.jun 2016. Nemanja Rujević

Od crvenog džina do belog patuljka

Nemačke socijaldemokrate trenutno mogu da računaju sa podrškom tek svakog petog birača. Stranka kojoj je pečat nekada davao Vili Brant danas ne može da se otarasi neoliberalnog žiga Gerharda Šredera. U međuvremenu, za prava famoznog "malog" čoveka zalaže se radikalna desnica, drugim rečima: socijaldemokratija pati zbog gubitka glasova ostataka radničke klase. Jedni su napredovali, drugi nisu. Oni koji nisu, nisu kao ranije kulturno i socijalno odgojeni u atmosferi socijaldemokratije, već ih odlikuju ogorčenost, razočaranje, osamljenost. I čežnja za nekim ko će im obećati pomoć i prezentovati žrtvenog jarca. Utoliko su desni populisti zapravo moderne radničke partije u Evropi

18.maj 2016. Lidija Bošković

Katalog

Muzika – 40 godina prvog albuma Blondi

18.maj 2016. Dragan Ambrozić

Plavi krug

Da je neko u ono vreme rekao kako je Blondie najznačajnija novotalasna pojava, verovatno se ne bi dobro proveo. Ipak, mnogo godina kasnije, ovo je jedina new wave muzika koja se još pušta i gleda na mejnstrim kanalima: njihova slatka subverzivnost probila je sve granice, pa i istorijske

Opozicija posle izbora 2016.

04.maj 2016. Zora Drčelić

Na kraju početka

Svoju je izbornu pobedu Vučić platio okupljanjem finansijski iscrpljene, medijski potpuno devastirane i ideološki očerupane opozicije koja se ujedinila u borbi protiv izbornih manipulacija i krađe, za fer i poštene izbore. Razume se da je to samo početak, i da sad sve zavisi od njih, ali završio im je ono što oni nisu mogli pre izbora, da se, mada rogovi u vreći, ipak ujedine protiv njega. Zato je valjda i sam sebi bio smešan kad je morao da izgovori da je "odluka o izborima bila dobra, jer su – umirene tenzije"

Vreme nauke

13.april 2016. Slobodan Bubnjević

Koliko ratujemo?

Rekorder po broju ratova u poslednjem veku je, iznenađujuće, Kina

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

05.april 2016. Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

24.mart 2016. Redakcija Vremena

Hronologija opsade Sarajeva

Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane

Teroristički napadi u Briselu

23.mart 2016. Dejan Anastasijević

Strah u srcu Evrope

Da li su bezbednosne službe opet zakazale i kako dalje u borbi protiv Islamske države

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

21.mart 2016. Roksanda Ninčić

Che sara – sara

Srbi, Albanci i Zapad odlučili su da igraju diplomatske ćorave bake dok očekuju pogoršavanje sukoba do mere koja će ih naterati da deluju

Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«

16.mart 2016. Katarina Stevanović

Bliskost koja razdvaja

Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima

Lični stav

09.mart 2016. Nenad Ilić

Šta donose Izmene zakona o javno-privatnom partnerstvu

Privatni sektor tradicionalno voli da radi sa "državom" koja, iako često neefikasna i spora, jeste siguran "platiša" svojih obaveza. Privatni sektor ulazi u ovakve projekte na prvom mestu ukoliko prepozna da je projekat strukturiran realno i na zdravim osnovama

Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)

09.mart 2016. Branko Kukić

Otmica Evrope

U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"

Izbeglička kriza

02.mart 2016. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Grčka kao sabirni logor

Plan vanrednog stanja zbog izbegličke krize Grčka je počela da primenjuje od nedelje, 28. februara. Naime, nakon odluke Austrije i zemalja takozvane Balkanske rute da zatvore svoje granice, ili u najboljem slučaju da minimalizuju ulazak izbeglica koji putuju preko grčke teritorije prema centralnoj i severnoj Evropi, Grčka je došla u opasnost da se pretvori u veliki evropski "parking za izbeglice"

Milan Nedić – Revizija prošlosti

10.februar 2016. Ivan Ivanji

Hajde malo o činjenicama

U Nedićevoj Srbiji oca su mi ubili odvodeći ga iz Topovskih šupa, majku u dušegupki vozeći je kroz Beograd, za moju sudbinu Milan Nedić nije bio odgovoran, jer sam se našao u Novom Sadu gde je vladao mađarski regent Mikloš Horti. Da li se mene lično tiče diskusija o eventualnoj rehabilitaciji Milana Nedića? Pa, tiče me se. Ovde, međutim, nije reč o tome

Strip – Serđo Topi – Kolekcionar

27.januar 2016. Nikola Dragomirović

U potrazi za fragmentima snova

Pet priča, i pet predmeta, smeštaju Topijevog aktera na sve zamislive egzotične meridijane u poslednjoj četvrtini XIX veka, pri čemu autor prožima svaku od priča jedinstvenom alhemijom legendi, avanture i mistike. Izdanje beogradske kuće "Darkwood" objedinjuje celokupni Topijev opus Kolekcionara

Filozofija i kuvanje

28.decembar 2015. Ivana Milanović Hrašovec

Hrana za trbuh i duh

"Ugodan život ne stvaraju ni pijanke ni neprestane bučne proslave, ni uživanja sa dečacima i ženama, niti ribe i sve ostalo što nam pruža raskošna trpeza, nego razboritost koja ispituje razloge zbog kojih treba nešto birati ili izbegavati", Epikur

Kantautorska muzika – Povodom Arsenove smrti i Aznavurove aktuelne turneje

28.decembar 2015. Đorđe Matić

Šest lica tišine

U 2015. umro je Arsen Dedić. Bio je jedan iz kruga velikih evropskih kantautora, na tragu one linije koju su zacrtali Šarl Aznavur, Luiđi Tenko, Serđo Endrigo, Bulat Okudžava i Vladimir Visocki. Ovo je podsećanje na njih

TV manijak

16.decembar 2015. Dragan Ilić

Kreativni kurs u Kinoteci

Između filmskih žurnala o sigurnoj budućnosti i šarenih reklama o našoj turobnoj svakodnevici, nalazimo se na početku nove etape na putu ka Evropi

Vreme Vojvodine

09.decembar 2015. Saša Rakezić, Goran Berić

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski