Karantin Evropa

Zastoj života i privrede

Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi

Doba straha

Velike oči

U vreme karantina i povečerja, zatvorenih škola, kafana, pozorišta i stadiona, u vreme kada je rutina suspendovana, a srpski penzioneri osuđeni na kućni pritvor i gledanje predsednikovih obraćanja naciji, pitanje od milion dolara glasi: koje su mere primereni odgovor na virus, a koje na prateću paniku koja nastaje u duhu stare poslovice da su u strahu velike oči

Reagovanje

Beogradski metro – šta je bivši gradonačelnik prećutao

"Istina u osam tačaka", "Vreme" br. 1522

Evropska unija – Budžetska kriza

Svađa zbog novca

Ishod bitke oko budžeta pokazaće u kom pravcu će se EU kretati: ka većoj solidarnosti ili većim razlikama između bogatih i siromašnih članica

Reagovanje

Istina u osam tačaka

Današnji projekat metroa nema nikakve veze sa onim koji je rađen u periodu 2008–2013. Ostaje žal što linija koja je trebalo da ide od Zemuna, odnosno bloka 45 pa kroz centar grada do vrha Bulevara kralja Aleksandra nije počela da se gradi, jer bi danas Beograđani tu prvu liniju već mogli da koriste. Umesto toga, nudi im se metro projekat koji krši sva pravila struke, ali i zdravu logiku, metro koji ide kroz prostor u kome ne žive ljudi, čije se linije ne ukrštaju u centru grada već kod nepostojećeg Beograda na vodi, gde se predviđa stanica na dubini od minimum 60 metara! Cena je duplo veća od one predviđene po našem projektu, a posao treba da bude dodeljen kineskim kompanijama. Naravno, bez tendera

Bioskop – Otac

Dobar čovek u zlom svetu

Otac ne daje lake odgovore na teška pitanja. Ambivalentnost završnice je jedan od razloga koji će gledaoce naterati da o viđenom razmišljaju i nakon što napuste bioskop. Tipični holivudski hepiend, ma koliko ga priželjkivali, jednostavno ne pripada ovoj priči

Virus korona

Strah od epidemije i »žuta groznica«

Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku

Lični stav

Rađanje u doba naučnog progresa

Studije koje danas imamo pokazuju da infertilitet nije u porastu, ali da paradoksalno raste broj tretmana in vitro fertilizacijom (IVF). IVF je revolucionarna metoda u lečenju infertiliteta, ali ima minimalan efekat na porast populacije

Bregzit

Pretposlednji čin

Kao da su potrošene sve reči u vezi sa Bregzitom nakon troipogodišnjih rasprava, nadglasavanja i pada dve britanske vlade. Zavladala je neobična tišina pred 31. januar, kada Britanija formalno okončava svoje četrdeset sedam godina dugo članstvo u EU. U tišini užurbano rade i kalkulatori u Londonu i Briselu, jer drama još traje, završen je tek pretposlednji čin

EastMed vs Turski tok

Rat gasovodima

Jugoistočna Evropa i Istočni Mediteran se pretvaraju u važnu raskrsnicu energetskih tokova i tako povećavaju svoj geopolitički višak vrednosti. Istovremeno se povećava i opasnost od destabilizacije regiona jer se otvara prostor za sukob svetskih i regionalnih sila

Iran

Umrlica za nuklearni sporazum

U popodnevnim satima u utorak 14. januara evropske potpisnice nuklearnog sporazuma sa Iranom – Francuska, Nemačka i Velika Britanija – pokrenule su mehanizam za rešavanje sporova. Iako se zvanično tako zove, po svemu sudeći, ovo je mehanizam za zvanično priznavanje da spor postoji. Iako formalno još važi, suštinski, od sporazuma sa Iranom nije ostalo više ništa

Navigator

Pravda vrti gde burgija neće

Francuska – Generalni štrajk

Poslednja linija odbrane

Francuski radnici se energičnije od zapadnoevropskih kolega bune protiv neoliberalnih reformi. Francuska je ovih dana paralisana zbog protesta protiv reforme penzionog sistema. Da li se i po koju cenu približavamo kraju socijalne politike koja je započeta pre sto dvadeset godina

Pariz/Beograd, pomešani gradovi

Tajanstvo francuskog načina

Krajem novembra i početkom decembra u Parizu je održana manifestacija "Vikend na Istoku", u okviru koje je u Gradu svetlosti bila predstavljena beogradska scena. Među učesnicima su bili predstavnici različitih umetničkih disciplina, od Svetislava Basare, Mile Turajlić, LP Dua, do počasnog gosta – Enki Bilala, i drugih. Na otvaranju, pisci su čitali delove iz svojih dela, a Aleksandar Zograf je to ilustrovao crtanjem uživo, uz muziku kontrabasiste Nenada Vasilića. Svoj tekst o ličnom doživljaju srpsko-francuskih veza pročitao je Bora Ćosić – članak je, u prevodu Ivane Velimirac, objavio ugledni nedeljnik Le Nouvel Observateur

Pozorište – Nana i Mnogo buke ni oko čega

Mnogo teksta bez konteksta

Dve najsvežije beogradske premijere nametnule su pitanje izbora i kontekstualizacije klasičnih dela na aktuelnom repertoaru

Budžet za 2020. godinu

Driblanje narodnim parama

Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon

Makedonija – Odlaganje pristupnih pregovora sa EU

Gašenje svetle zvezde

Nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron blokirao početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, vlast u Skoplju je raspisala vanredne izbore. Makronova samopromocija, egocentrična politika političara koji sebe vidi kao lidera EU, izazvala je nove tenzije na Balkanu

Bitef 2019 (2)

Kad strah jede dušu

Zanimljivo je da je na festivalu koji u svom naslovu zagovara nove tendencije pobedila predstava koja je naizgled klasična. Međutim, reč je o predstavi koja koristi iskustva pozne avangarde kako bi iskazala novu osećajnost

Napetost u Persijskom zalivu

Ples po zmijskim glavama

Tenzije na Bliskom istoku su eskalirale posle napada dronovima na dva naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji. Dok SAD upiru prstom u Iran, odgovornost za napad preuzeo je jemenski pokret Huti iza kojeg stoji Teheran, a koji ratuje sa međunarodno priznatim vlastima Jemena i Saudijskom Arabijom. Regionu preti rat širih razmera

Bregzit

Nemoguća misija Borisa Džonsona

Britanska politika se okreće naglavačke. Medije pune govori o "državnim udarima" i "izdajnicima". U nepomirljivo podeljenom parlamentu traje beskrajno nadigravanje. U nedostatku izlazne strategije traže se paralele Bregzita sa razvodom Henrija VIII, raskidom engleske krune sa papom i njegovih posledica

Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina

Braća po Poljskoj

Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru

Kultura sećanja – Iz knjige Jasmine Tomašević Veliki rat i mali čovek – svedočenja srpskih vojnika

Crni ljudi, žene za volanom i muškarci u suknjama

Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao

Afera prisluškivanje

Predsednik države na operativnom radu

Zbog čega je Vučić na televiziji čitao dokumenta sa oznakom državna tajna, kako je moguće da se takve stvari uopšte dešavaju i ko koga sve prisluškuje u Srbiji

Trka u nuklearnom naoružavanju

Raskid srednjeg dometa

Sjedinjene Američke Države su se 2. avgusta povukle iz sovjetsko-američkog Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa koji su Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisali 1987. Odgovor Rusije bio je "brz i simetričan". Švedski institut za istraživanje mira uočava da uprkos smanjenju broja nuklearnih bombi svih devet nuklearnih država intenzivno usavršava svoj arsenal i da trka u naoružanju ponovo ubrzava tempo

Roman – Vernon Trodon

Balzak je žensko

Kako se pišu velike knjige ovog vremena? Ovoliko je jasno: osim vraškog dara i pameti, izgleda i da pomaže ako se svet i ljudi u njemu gledaju istinski otvorenog uma, pa kako bude

Intervju – Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije

Nismo mirili jedne s drugima

"Što duže dijaloga ne bude bilo, to će gore posledice biti. Govorim o mogućnosti za pojačano nasilje i neka druga stanja koja smo gledali devedesetih, a ne bismo želeli da se ponove. Ne želimo ni da bilo ko u Evropskoj uniji postavi pitanje da li će u Srbiji biti nasilja, ali mnogo je važnije da niko od građana ne postavi to isto pitanje 2019. ili 2020. godine. Treba da obeležimo i 20 godina od Petog oktobra, i zaista bi bilo dobro da to uradimo na dostojan način"

Intervju – Boban Stojanović, politikolog

Vučić više nije u istoj poziciji kao pre šest godina

"Šta je vama kao partiji bitnije – to da možete da platite prostorije, ili su vam važniji građani i eventualna smena Vučića kroz 2-3 ili 5 godina? Meni deluje – ako izađu na izbore, ovde se neće ništa promeniti u narednih 10-15 godina i da pristaju na okolnosti u kojima nemaju šanse da pobede na izborima. Ako im sada date legitimitet, do 2022. i predsedničkih izbora teško može nešto da se promeni, onda bi sve opet moralo ispočetka, samo se pomera ciklus za još četiri godine"