U Ajvaru nema rušilačke buke i besa, destrukcije i parališućeg tragizma koji su toliko česti u srpskom filmu. Publika prepoznaje to pomeranje ka tananom i uživa u nijansama i valerima, smejući se i plačući sa junacima
"U svakom djeliću našeg života glazba i kreacija je prisutna. Iako nismo izlazili u javnost, imamo puno novog materijala i uskoro ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Svakako nam ne nedostaje tema, pa mi zaista nije jasno zašto se ekipa ne buni protiv bolesnog okruženja. Danas, više nego ikad ranije, za očekivati je da se mladost buni, da pokaže svoju energiju, da okrenu nebo i zemlju. A oni šute, piketaju po mobitelima… To nije prirodno"
Kada se neka emisija emituje u kontinuitetu 26 godina, ili tačnije već 121 ciklus, i svakodnevno prema istraživanjima gledanosti zauzima jedno od prva tri mesta, onda je red da sa malim zakašnjenjem čestitamo rođendan – "TV Slagalici"
Oni su više od dva i po meseca u Pionirskom parku, preko puta Skupštine i dijagonalno od Novog dvora, gde je kabinet predsednika Srbije. Ali, kao da ih niko ne vidi
Potpuno je poražavajuće da brat predsednika države ide po Vojvodini, reketira ljude i skuplja koverte koje završavaju kod Aleksandra Vučića. Pored ovog koruptivnog dela, uloga Zvonka Veselinovića je i da disciplinuje novosadsku kriminalnu scenu i da tu istu kriminalnu scenu funkcionalizuje i upregne u prikupljanje i obezbeđivanje kapilarnih glasova
"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"
Kako je izgledao jedan uobičajen dan vojnika u Solunu u godinama 1916–1918? Ovom i drugim manje poznatim temama iz tog vremena bavi se Jasmina Tomašević u knjizi Veliki rat i mali čovek: svedočenja srpskih vojnika u izdanju Prometeja, čija će promocija biti 10. decembra u podne, u Narodnoj biblioteci Srbije
O 25-godišnjem slikaru koga su optužili da je hteo da ubije Tita, koji je jedini u istoriji Likovne akademije dobio peticu iz slikarstva, od koga je traženo da špijunira kolege, iz beležnice scenaristkinje dokumentarnog filma Lavirinti Igora Vasiljeva, koji je nedavno prikazan
Savremeni srpski film mlađeg kova na dobrom je putu jer se izborio za individualistički shvaćenu autentičnost, a to je tačka na kojoj neretko proklizavaju i arthaus ostvarenja starijih i iskusnijih
Dve najsvežije beogradske premijere nametnule su pitanje izbora i kontekstualizacije klasičnih dela na aktuelnom repertoaru
Zašto je vlast probala da zataška vest o hapšenju grupe zbog uzgoja i prodaje marihuane na gazdinstvu za organsku hranu? Šta govori službena legitimacija kod uhapšenog Predraga Koluvije, njegov telefonski imenik pun imena važnih ljudi u Srbiji i što se mnogi kunu da je tražio zaštitu od Andreja Vučića lično? Da li je sve ovo trebalo ne samo da posluži kao prikrivanje i zataškavanje "afere Krušik", nego i kao svojevrsna poruka Nebojše Stefanovića s obzirom da se za njega priča da je u permanentnom sukobu sa Andrejem Vučićem? Jer, što znači kada ministar unutrašnjih poslova kaže da Andrej Vučić šest meseci nije imao kontakt sa vlasnikom plantaže marihuane Koluvijom? Ako za poslednjih šest meseci znamo sigurno, da li ono šta je bilo pre toga tek treba da se utvrdi
Teško je oteti se utisku da mnogi oko nas teturaju kroz život i društvo kao da su omamljeni baš tom otrovnom injekcijom masovnih medija
Ovdašnja vlast je proglasila i Beogradski univerzitet političkim neprijateljem. Ponavljanje da je rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu politička odluka – jer nije u saglasju sa željama onih koji imaju skoro svu moći u državi – zvuči, u najmanju ruku, apsurdno. Ali, uz svesnost da je autonomija Univerziteta odbranjena, da li možemo da govorimo o razrešenju ako ni mentor ni članovi komisije ne budu snosili nikakvu odgovornost, a ministar finansija ostane tamo gde je i bio, sa još jednom aferom iza sebe, nimalo poljuljan činjenicom da je plagirao svoj rad, da je godinama tvrdio da nije, i da se i dalje ponaša kao da je u celoj priči on žrtva
Kako je ispred nosa BIA ili VBA neka tajna služba mogla da napravi snimke gde se vidi ruski potpukovnik kako daje pare svom penzionisanom kolegi iz Srbije? I da li je zaista reč o stranim obaveštajcima? Ko je ove kompromitujuće snimke pustio u javnost i šta je time želeo da postigne? Koliko ova afera utiče na ukupne srpsko-ruske odnose uprkos uzajamnom zaklinjanju na večitu ljubav? Na kraju, da li je iko pametniji posle svega
Pre 50 godina, na tadašnji Dan Republike 29. novembar, premijerno je prikazana Bitka na Neretvi, film u kome neki vide veličanje kulta ličnosti vladara, a neki vreme kada suma koja se izdvajala za kulturu nije počinjala nulom
Parazit je i delo intelektualnog poštenja kakvo se u savremenom filmu poslednjih godina i decenija zbilja retko i sve ređe sreće
Festival Dezire ove godine nosi moto "Right here, right now", tu toplu posvetu životu i kontinuitetu, kao zajednica koja brine o bliskima
Pre četiri decenije u Jugoslaviji započeo je kulturni cunami pod imenom Novi talas, koji je označio poslednji (subliminalni) impuls moderne urbane misli i dela. Desio se veliki prasak koji se oseća i danas. Tim povodom se Fakultet dramskih umetnosti seća svojih heroja i heroina epohe bez kojih ovaj fenomen ne bi bio isti
Pred beogradski nastup, članovi jedinstvenog umetničkog kolektiva Laibach govore o mjuziklima i Koreji, o kapitalizmu i kiču, o Marini i Vučiću, o Trampu i panku, o robinji Melaniji i brendiranim kobasicama
Kičićev debi je sasvim kompetentan. Režija je, doduše, rutinska, bliža televizijskom nego filmskom izrazu, ali sveukupno na visini zadatka, a sa posebnom pažnjom, što i treba očekivati imajući u vidu izvorni poziv reditelja, na glumačke kreacije
"Moraš riskirati kada radiš, a ljudi jako često kalkuliraju. mislim da je to uvijek bilo tako... Nije to zato što su svi danas kako na traci... nisam sklon tom vjerovanju. Vjerujem da je čaša polupuna, optimist sam. Ne volim one priče: joj, kazalište nije nikad bilo loše kao sada!"
U Srbiji su žrtve torture skoro potpuno nevidljive. Državi je nelagodno da se bavi njima jer po definiciji torture nju sprovode službenici državnih organa i institucija. S druge strane, učesnike ratova ni država ni javnost ne pitaju ni gde su, ni šta rade, ni kako se osećaju. Pored dva ratna veterana, svoja traumatična iskustva iznose jedan korisnik psihijatrijskih usluga i jedan migrant iz Avganistana u dokumentarnom filmu Podsećanje
Nekada omalovažavana, televizija u ovoj svojoj postanalognoj eri dobija na zamahu, postajući i važan ekonomski faktor. To ne bi trebalo nikoga da začudi, podseća nas autorka ove studije
Nešto mi govori da će svijet izvan svih naših beograda ostati veći od onog u njima, i da će redovi za autograme kusturica i ratnih zločinaca i dalje biti duži od onih za autograme jergovića, valjarevića i velikića, te da će vučići još puno puta dobiti više glasova na demokratskim izborima. A mi ćemo tonuti sve dublje u opoziciju
Kako je filmski projekat Ristovskog, Bajića i Vitezovića dobio pedeset puta više gradskog novca od svih drugih
