Stari i novi likovi se gomilaju, ali ne uspevaju da pronađu svoje mesto u “koordinantnom sistemu konfuzije”, nabacani su bez reda i cilja, sa karakterizacijom koja je uglavnom svedena na bečenje i režanje. Film u jednom trenutku postane naporan za gledanje jer je teško pohvatati šta se događa na ekranu
Krčeći put do neformalnog fudbalskog trona u Beogradu, Terzić je poguran od Vučića i uz pomoć medija i partnerskih huliganskih grupa gazio po konkurenciji i svakom ko mu se isprečio na putu do prevlasti u domaćem fudbalu
Zamor materijala je u dugovečnim serijalima velika opasnost, ali uz pažljivo pristupanje domaćem zadatku rezultati mogu da zadovolje, samo treba pažljivo odmeriti razmeru “već viđenog” i svežeg
Bend koji je elektronski zvuk na velika vrata uveo u rokenrol mejnstrim, publici se obraća jednim od najtamnijih i najintenzivnijih muzičkih zapisa u dosadašnjoj karijeri
Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima; razgovarao i priredio Stefan Arsenijević; Filmski centar Srbije
Knjige postoje da, između ostalog, čuvaju vrednosti koje život ne sačuva. Stara očeva fotografija čuva Kragujevac kojeg nema
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe
Kakav god da jeste njihov bivši predsednik, većini građana Amerike, uključujući one koji prizivaju zatvor, nije baš prijatna pomisao na hapšenje, privođenje, lisice na rukama, uzimanje otisaka i fotografisanje nekoga ko je bio na čelu države. To se u istoriji ove zemlje nikada nije dogodilo mada sve što se tiče Trampa, na ovaj ili onaj način, predstavlja presedan
Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Red pasivne agresije, red aktivne agresije, red omnipotencije, red lične kuknjave, red pumpanja kolektivnog optimizma, red kolektivne kuknjave, brojke i slova... Jeste bio divan prolećni dan, ali nikome nije lako posle ovoga da izađe napolje čiste glave
