Knjige

Odbrana prve žrtve

Knjiga Veljka Đurovića Profesija ratni reporter je neophodan i obavezan udžbenik za sve studije novinarstva koje postoje

Suđenje Darku Šariću

Šta se zbilo na Jelovoj Gori

Jedan događaj naizgled šireg značaja – sastanak Šarićevog saradnika Dragana Dudića sa srpskim istražnim organima na Jelovoj Gori – ponovo se koristi kako bi se pokretale afere u javnosti i odugovlačilo suđenje Šariću. Glavni akter sastanka, Dudić, ne može ništa da kaže jer je ubijen 2010. godine, dok Šarićevi advokati, obaveštajci i policajci, ponovo podgrevaju teorije zavere da su se sa Dudićem pravili neprimereni dilovi na sastanku, koji su ga verovatno koštali života

Poslovi modernog doba IV

Zrenjanin–Rio via Tripoli

Libijska pustinja i Atlantski okean imaju mnogo više zajedničkih karakteristika nego što izgleda na prvi pogled. Posebno kada ste poslom prinuđeni da na jednom mestu, u kampu, na brodu ili platformi, 12 sati dnevno vadite naftu iz zemlje

Intervju – Bojana Lekić

Strah se širi društvom

"Slobodan Milošević je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog čoveka. Što se Vučić pre toga priseti, biće bolje i njemu i nama. Njegov problem nastaće onog momenta kad počne da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima"

Intervju – Nikola Popević, urednik filmskog programa RTS-a

Kućna kinoteka

"Nakon Džarmuša i Kaurismakija, na RTS-u je u toku veliki ciklus filmova Ingmara Bergmana, kao i ciklus ‘Festove premijere’. Slede ciklus sovjetskih klasika, zatim Aleksandra Sokurova i Vima Vendersa. Reč je o filmovima za koje komercijalne televizije nemaju nikakvog interesa da ih prikažu, te su ekskluzivitet javnog servisa. Usudiću se da kažem da su ovakvi ciklusi i jedan od njegovih primarnih ciljeva. Neka vrsta Kinoteke u svačijem domu"

Intervju – Aleksandar Sedlar, kompozitor

Dokazivanje sebi i svima oko sebe

Muzika je ta koja prenosi poruku i utiske, a svaki slušalac će stvoriti svoje slike na osnovu onoga šta sam napisao

Intervju – Branko Đukić, slikar i ilustrator

Između slikarstva i stripa

"Slušam Višbon Eš i onda nacrtam seriju crteža koji su posvećeni vitezovima. Čujem neku bezveznu informaciju na TV-u i pretvorim to u još luđi crtež. Dešavalo mi se da u samoposluzi čujem neki narodnjački hit, pa jedva čekam da stignem kući i ovaplotim to na sebi svojstven način. Dopuštam da na mene deluju sve moguće sile. Ne postoji više ništa od čega se ne može napraviti umetnost"

Odlazak Kemala Montena (1948–2015)

Stotinu dana u jednom danu

Nedavno je do mejnstrim medija stigla neka naučna studija koja nudi dokaz da duša ne postoji. Uz sve poštovanje prema nauci, kako da im verujemo kad znamo da je Kemal Monteno bio ovde, među nama

Povodom januarske turneje Marka Brecelja

Brec(elj)anje na zvezde

Na svojoj januarskoj panonskoj turneji i tokom celodnevnog programa u Novom bioskopu Zvezda u Beogradu, Marko Brecelj je delovao i sjajno i jadno – onako kao stari, nadareni prijatelj koji se tvrdoglavo opire promenama

Lisica i ždral

Stereotip i ja

Junaku je kao dobar dan da položi svoj iako mlad i sasma dotad prijatan život, ako mu se samo ukaže prilika, dočim kukavica bi da traje iako mu ništa ne ide od ruke, iako ker nema za šta da ga ujede

Poslovi modernog doba (2)

Серби приехали для стол

Do krize sa ruskom rubljom, iz Srbije je svake godine na rad u Rusiju odlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Kako izgleda susret jednog mladog Beograđanina sa polarnim lisicama i polarnom svetlošću, temperaturom od minus 40 stepeni, Nenecima, Sibirom i samom Rusijom

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Poklon od sedamdeset godina

Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo

TV manijak

Sitna lova i baš teška reč

Urednik "Informera" Vučićević je morao da pokusa ono što je prethodno proizveo i uputio je izvinjenje, citiram ga "izvinuo se", i prebacio krivicu na hrvatsku tajnu službu. Opa, ispade da se ponašamo kao da živimo u pristojnoj zemlji, osim činjenice da urednik "Informera" ne razume zašto se "izvinuo"

Borba protiv sive ekonomije

Još samo oružje nedostaje

Posle više spektakularnih akcija Poreske policije u sadejstvu sa Interventnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i službenicima Bezbednosno-informativne agencije, direktor Poreske uprave Marko Marinković najavio je da će poreski policajci dobiti uniforme i lično naoružanje, e da bi se još efikasnije i sa još većim autoritetom borili protiv utaje poreza, sive ekonomije, korupcije i svih drugih/ostalih negativnih pojava u našem društvu i državi. Za to, kaže, uživa punu podršku premijera Aleksandra Vučića i naglašava da sve radi po njegovom nalogu

Milica Polićević Jevtić, sestričina Koče Popovića

Kako sam premontirala ujaka

"Šta da vam kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas"

Lisica i ždral

Tabloidi i ja

Na početku ovoga umnogome već i zamornog ciklusa želeo sam da mojim cenj. sunarodnicima koji ne podnose drugost i drugojačijost pokažem kako je život sa drugima istrpljiv, u mnogim slučajevima i prijatan, ali može li se živeti sa tabloidima?

Književnost – Mišel Uelbek

Magična privlačnost islama

Sedmog januara ove godine u Parizu je objavljen novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje. Istog tog dana izvršen je teroristički napad na redakciju lista "Šarli ebdo" na naslovnici čijeg se aktuelnog broja nalazi upravo – Mišel Uelbek. Prošlo je već petnaestak godina otkad je najpoznatiji savremeni francuski pisac proglašen islamofobom. Ipak, Pokoravanje nije roman koji će se u tom smislu uklopiti u dominantni horizont očekivanja. Umesto u kontekstu straha, on o islamu više govori u kontekstu magične privlačnosti

Film Interstellar Kristofera Nolana

Da li postoji Nojeva barka

Čovek koji voli nije spreman da podnese ličnu žrtvu odvajanja od porodice zarad kolektivnog cilja kao što je spasenje čovečanstva, jedan je od zaključaka koje sugeriše film Interstellar. Ovo je neuobičajeno shvatanje funkcije ljubavi za opstanak čoveka, jer su sociobiolozi utvrdili da su emocije počele da se razvijaju baš pod pritiskom mehanizma prirodne selekcije koji je trebalo da omogući čovekov opstanak

Taksi

Navigator

Povratak u govornicu

Književnost – Islandski krimić

Sever, severozapad

Dve knjige Arnaldura Indridasona, koje je u prethodne dve godine objavila izdavačka kuća Booka, uvod su u jedan od najostvarenijih opusa unutar žanra savremenog kriminalističkog romana, ne samo u sklopu njegove skandinavske niše. Detektiv Erlendur Svejnson s pravom se svrstava u niz u kojem su i Holms i Poaro i Megre i Veksford i Marlou i Arčer i Hule i Valender

Propagandni plakat, strip i karikatura u okupiranoj Srbiji

Jugoistočno od pakla

Ove godine navršava se 70 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Povodom ovog jubileja, "Vreme" će se i tokom 2015. na različite načine baviti antifašističkim nasleđem i životom pod okupacijom. U ovom broju govorimo o nacističkoj propagandi, plakatima, stripovima i karikaturama objavljivanim u okupiranoj Srbiji. U Srbiji se vrlo rano pojavio otpor nemačkom okupatoru, nakon čega su usledile drakonske mere odmazde. Okupator je imao puno razloga da pokuša da na lokalno stanovništvo deluje kroz sistematski projektovanu agitaciju

Ličnost godine – Olja Bećković

Svako razuman treba da ga se plaši

Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.

Esej

Vladimir Putin i zavera mediokriteta

Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka

Traktat o granicama

Moj Ljubelj

Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva

Godišnjica – Mihailo Lalić (1914–1992)

Krleža našijeh strana

Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata

»Nacionalni džuboks« američke Kongresne biblioteke

Glasovi zaboravljenih predaka

Fonoteka Kongresne biblioteke u Vašingtonu čuva deset hiljada zvučnih zapisa nastalih između 1901. i 1925. godine. Među njima su i narodne pesme koje su pre stotinjak godina snimili hrvatski, slovenački, srpski i drugi južnoslovenski imigranti. "Onamo ‘namo", "Oj Hrvati", "Sarajevsko kolo", "Što se bore misli moje", samo su neke od pesama koje se mogu pronaći u digitalizovanoj arhivi Biblioteke