Rijaliti život

Nekoliko godina zaredom, Srbi u svetskim okvirima važe za opsesivne rekordere u dužini gledanja TV programa. Pošto se na Balkanu narodi očajnički bore za titulu „lidera u regionu“, pitam se da li je od naše zaluđenosti televizijom moguće zaraditi neke pare?

Najnoviji rezultati ovdašnje TV produkcije smeštaju nas u vrh rijaliti programa. Tokom poslednjih sezona, Hrvatska se profilisala u proizvodnji telenovela, dok Srbija dominira u nadpevavanjima svih oblika i šou programima sa izolacijom takmičara. Baš kao što ex-Yu sfera voli da dođe u Beograd i tu dočeka Novu godinu, Srbija dobija oreol Tihuane, mesta ispod granice, Carstvo provoda i poroka gde je dozvoljeno glupiranje svake vrste. Svojevremeno je naš važan izvozni produkt bio turbo-folk, muzika za razvaljivanje svih čula, pa je logično da se doza razuzdanosti danas lako prelila u adekvatan TV žanr – rijaliti programe.

„X-faktor“ je najbolji dokaz da je ozbiljno regionalno muzičko nadmetanje moguće napraviti jedino u Beogradu. Ovo ne govorim iz razloga lokalpatriotizma, za ovu tvrdnju postoje veoma racionalni razlozi. Već nedeljama se potvrđuje da je duh tolerancije prisutan u Beogradu, da je potpuno normalno nadmetanje učesnika iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Makedonije. Jedina neotvorena vrata ostala su prema Kosovu, pa bi bilo zanimljivo gledati učesnike iz Prištine u Beogradu. Mislim da to nije nemoguće, čak u skoroj budućnosti. Voditelji ili članovi žirija iz Zagreba, Splita ili Skoplja su ovde prihvaćeni potpuno ravnopravno i nisam naišao baš ni na jedan negativni komentar. Imam utisak da produkcija dosta vešto prati tok takmičenja i glasanja, tako da do danas nije bilo primedbi na objektivnost zarad porekla takmičara. Nadalje, ukoliko imate jaku publiku u Srbiji, dobijate kumulativni efekat i u drugim republikama u okruženju – jer kada postanete zvezda u Beogradu, bićete zvezda i u Skoplju, Podgorici ili Zagrebu.

No, slava se ne mora steći samo pevanjem. U „Parovima“ možete preko noći postati zvezda u regionu uz pomoć skaradnosti, golotinje, erotike, pornografije ili lakših ili težih psihičkih problema. Televizija Happy postigla je zavidan skok gledanosti u Srbiji, ali ne treba smetnuti s uma da su Maca Diskrecija, Zmaj od Šipova ili Gastoz dobili publiku u dijaspori i okruženju. Glasovi za takmičare u ovom rijaliti programu stižu u hiljadama iz desetak evropskih zemalja. Pornografija krize, sa starletama u glavnim ulogama toliko je primamljiv koncept gledaocima da ovom šou-programu opraštaju tehnički diletantizam i odsustvo svake produkcione kontrole. Tu je i estetika sirotinjske slave, što je poseban fenomen, jer Vila „Parova“ je glamurozna tačno na onaj način kako gladni ljudi zamišljaju bogatstvo i obilje.

Tu su jedan pored drugog stilski nameštaj, pečeno prase i šporet „smederevac“ u dvorištu. Lepotice su polugole starlete (neki će reći prostitutke) pune silikona, a muškost se meri pokazivanjem palamara, vikanjem i povremenim seksom pod tušem ili u klonji. Ludilo, zezanje, znači bogato!

Potencijal rijaliti produkcije prvi je uspeo da kapitalizuje Emotion, jer se u Beogradu u kući „Velikog brata“ snima sezona za slovenačko tržište. Slovenci dolaze u Beograd u „resničnostni šov“ koji se emituje u Sloveniji na Kanalu A.

Kako je samo slučaj dobar reditelj, jer u blizini prodatog Avala filma, gde su nekada snimane famozne koprodukcije, danas se snima za strano tržište najpopularniji rijaliti na svetu. Troškovi su neuporedivo manji, ekipa je uigrana i profesionalna i zna kako da raspali emocije među takmičarima za nagradu od 50.000 evra. Anegdota koja ovih dana kruži Beogradom kaže da su stanovalci iz Dežele prvih nedelju dana „Velikog brata“ uredno legali u krevet u 23h, valjda po navici. Produkcija je, uvela odličan obrt, po modelu „Parova“ i među Slovence i Slovenke ubacila Soraju Vučelić, koja ima zadatak da komunicira na slovenačkom i upozna se sa istorijom i kulturom Slovenije. To će joj biti potrebno za polaganje testa za slovenačko državljanstvo. Zbunjeni ukućani, sumnjaju da ona u stvari nije slovenka, ali su frajeri više nego raspoloženi da je edukuju. Više ne ležu u 23h, ali će im povratak u spokojni život Slovenije možda još teže pasti.

Vikendom u Beograd stižu navijači iz Slovenije, pa se time pojačava i ovaj oblik turizma i vanpansionske potrošnje, van Hiše „Velikog brata“.

Ipak, problem nastaje kada potpuno poverujete da je rijaliti program zaista istinit. Ekipa srednjovečnih bajkera iz Čačka, dobroćudnih zaljubljenika u motore, doživela je neprijatno iznenađenje kada ih je grupa momaka napala i prebila na Baščaršiji. Oni su želeli da pojedu ćevape i provozaju se, bez namere da provociraju, ali je jedan od njih imao majicu sa grbom Srbije, što je razjarilo neke lokalne jalijaše. Nije pomoglo što je čovek skinuo majicu, niti što se izvinjavao jer nije imao nameru da provocira, popio je batine. Policija nije valjano intervenisala, a do danas nije stiglo nekakvo, barem formalno izvinjenje iz Sarajeva. Da li je i onaj mali grb Srbije na registarskim tablicama dovoljan znak da ste četnik i da provocirate? Drago mi je da Beograd čuva kosmopolitski duh, ali treba znati da život ipak nije rijaliti program!