Neformalna grupa studenata je odlučila da prekine tišinu i tačno u 11.52 blokira zgradu Univerziteta u Nišu na šest sati. Time su iskazali podršku kolegama koje trenutno blokiraju druge fakultete u Beogradu i Novom Sadu i poručili da „jug ne ćuti”
U akciji „Zastani, Srbijo“ 29. novembra učestvovalo je između 6400 i 6900 ljudi širom Srbije, od kojih su nešto više od trećine bili studenti
Studenti blokiraju FDU, Filozofski, Filološki i Prirodno-matematički fakultet i Rektorat u Beogradu, kao i Filozofski fakultet u Novom Sadu. Od utorka blokada i na Fakultetu političkih nauka
„Ova situacija gde su određeni aktivisti izašli iz pritvora, a uhapšeni su neki ljudi koji su navodno krivi za zločin na Železničkoj stanici nije dovoljna. Ako nema pravde za narod, neće biti mira za vlast“, kaže za „Vreme“ poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački. Širom zemlje, protesti ne jenjavaju
Nesumnjvo je da u društvu vladaju tenzije, da ispod površine pulsira nezadovoljstvo. Ali, da li pojedinačne akcije i performansi opozicije mogu da se nazovu političkom krizom, kada se ne prepoznaje nikakva strategija
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić najavila je da će Skupštini Srbije predati zakon za ukidanje pretplate kojom građani finansiraju Radio-televiziju Srbije (RTS)
Ovogodišnji Bitef je od samog otvaranja počeo veoma dinamično i bio je ono što mislimo da Bitef treba da bude – festival koji okupljanja kreativne, inovativne i društveno osvešćene umetnike i umetnice koji promišljaju odnos pozorišta i savremenog društva
Od kako je postao resorni ministar Nikola Selaković je najavio izradu strateškog dokumenta posvećenog sistemskom trasiranju pravaca razvoja kulturne politike. Novi kabinet, novi pravci razvoja, prioriteti, projekti, novi umetnici
Dramski tekst Nikole Stanišića Kavez za ptice, koji je u režiji Slobodana Stankovića izveden na letnjoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, govori o teškom i surovom životu štićenika u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Posebna vrednost ove predstave su mladi glumci koji su svi do jednog bili izvrsni
“U jednim novinama sam naišla na duhoviti naslov ‘Nema sleta, al’ima baleta’ što je otprilike ono što se i desilo. To je vreme kada se započinje sa nacionalističkom euforijom, republike imaju različite percepcije o svom postojanju i opstajanju u okviru zajedničke države, te postaje sve manje jasno šta su sada elementi za potvrdu društva, odnosno kog društva, te konačno koje nacije”
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
Ovo je knjiga iskrenosti. Iskrenost ovoj autobiografiji daje sinkopirani džez ritam. Ritam kratkih rezova, ritam u kome nema suvišnih znakova. Ili, blažena težina riječi
U Srbiji je, prvi put, održan godišnji skup svetskih pozorišta za decu i to je važna vest. Nazvan je “Prekretnica”, što odgovara i jednom od pitanja o kojima se razgovaralo – da li su današnjem detetu, posebno u Srbiji, uskraćena/zanemarena prava na kulturu i umetnost
Nećemo mnogo pogrešiti ako izvedemo zaključak da Žarko Laušević zapravo nema lošu ulogu u svojoj karijeri, i da je bio dobar, vrlo dobar ili odličan čak i u filmovima koji možda nisu bili dostojni njegovog talenta. On je svakoj ulozi pristupao studiozno, sa dostojanstvenošću, svaku je obogatio i iz svake je izvukao najviše moguće. Malo je glumaca takvog talenta na ovim prostorima
Priča ispričana o karijeri glumca i upravnika Branka Cvejića ruši opasan i štetan mit da se ovde, na ovim prostorima, može uspeti samo ako se ide đonom, ako sebe uvek i svuda stavljate u prvi plan, ako ste bezobzirni i sebični
Veliki glumac s kojim poistovećujemo likove koje je glumio na filmu i u pozorištu, Žarko Laušević, preminuo je nekoliko dana nakon što je završena serija inspirisana detaljem iz njegovog života
Uvek se treba setiti toga da je pre dve godine reditelj Janko Baljak, posle imenovanja Vučićeve savetnice za medije u Savet FDU, napustio rukovodeća univerzitetska tela. I da je do danas ostao jedini profesor koji je odlučio da ne pristane
“Jedna je stvar osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli. Oslobodili smo se Turaka, ali se nismo izgradili kao slobodni subjekti. Autoritarizam se stalno vraća. Sve boreći se protiv Turaka, tražimo i nalazimo naše sultane”
Čudni su putevi gospodnji, a glumci su njegovi zemaljski izaslanici, idoli čiji smo savremenici, ponekad i poznanici pa ih jednako tretiramo kao i sve druge ljude: ili im štošta nepotrebno zameramo ili ih nepravedno zaboravimo
Potpuna i iskrena vera u pozorišnu emociju postajala je sa godinama sve karakterističnija za njega i njegov rad. Pozorišne slike nabijene emocijama kod Jagoša su trajale onoliko koliko je onaj ko je zanet emocijom osećao da treba da traje. Na to niko i nikada nije mogao ostati ravnodušan. Ili ste ga obožavali ili vam je išao na živce. Sredine nije bilo. A opet, i oni koji su ga voleli, ali i oni koji taj “jagoševski” pristup nisu voleli, dolazili su redovno u pozorište i gledali sve njegove predstave
Godišnji izveštaj o stanju u domaćoj gejming industriji koji kreira i objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SG) pokazuje kontinuiran i stabilan rast domaćeg tržišta video igara. Nedostaju obrazovni programi na državnim fakultetima za nove talente
Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Sto godina, važan jubilej u istoriji svakog pozorišta a naročito akademskog, “Krsmanac” je obeležio predstavom Galeb s kojom je i počeo ovaj svoj prvi vek, ali i pitanjem kako je moguće da ovom društvu nije važno nešto što niko nema
“Počeo sam da studiram režiju dok sam još bio apsolvent psihologije. Nije mi bilo jednostavno te godine, da završavam psihologiju i studiram FDU istovremeno. Voleo sam psihologiju, i profesor, možda najtežeg predmeta, Opšte psihologije II, Slavoljub Radonjić, očekivao je da ću ostati na fakultetu kao asistent. Kada sam mu saopštio da sam se opredelio za film, veoma sam ga razočarao. ‘Dragojeviću, ode ti u cirkuzante’, tako je formulisao moju odluku”
“Znate, film je preskup i autori retko dobijaju mogućnost da snimaju da bi ga proćerdali u dokazivanje kojoj partiji pripadamo. Ili da se dodvoravamo fondovima i festivalima. Gledaoci, verujte mi, i prave filmadžije željni su osvajanja slobodnog ostrva misli i govora”
