Prilozi za biografiju; Vladimir Milisavljević – Vlada Budala
Nadničar iz Klana
Po čemu je poznat, šta je sve radio i gde se skrivao čovek za koga se tvrdi da je poslednji pripadnik Zemunskog klana lišen slobode
Svi naši praznici
Vanredno Sretenje i zatvoreni dućani
Narod neće upamtiti dane po Sretenju, nego po kijametu. Vladajuća koalicija će upamtiti ovo Sretenje kad je ugasila svetlo u državi da bi bilo struje za narod
Intervju – Milan Ristović, istoričar
Istorija i svakodnevica
"Balkan treba braniti, on je specifičan i komplikovan, ali on je deo Evrope, bez njega nema Evrope. Trajan Stojanović, poznati američki istoričar, s punim pravom je napisao da je Balkan prva Evropa. Bez Balkana Evropa bi bila sakata, kao što i Balkan ne može da se razume bez Evrope"
Portret savremenika – Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka
Otac treće države
Osnivač Fejsbuka; 27 godina; do bogatstva došao samostalno; živi u Palo Altu, Kalifornija; državljanin SAD; ispisan sa Harvarda; neoženjen
Intervju – Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta
Problemi na tržištu znanja
"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"
Dva veka Dikensa
Naš zajednički prijatelj
Najbolja Dikensova knjiga, ona koju bi trebalo da pročita neko ko odluči da će od Dikensa pročitati samo jednu knjigu, jeste Velika očekivanja, ona čiji se kraj tako savršeno rimuje s krajem Poniženih i uvređenih. Pipa i Estelu nikad ništa više neće ponovo razdvojiti, a Vanja i Nataša će zauvek biti srećni zajedno
Reagovanje – Zakoni i posledice II
Još jedan pravnički pogled – »Slučaj Ugričić«
Da li odista u pravnom poretku, za državne funkcionere važi pravni standard da se njihova ličnost "ne može deliti" na državnu i profesionalnu? Nisam naišla na jasno pravilo o tome u zakonima Srbije. Ali, ovo pitanje bilo je predmet razmatranja Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetu Vile (Wille) protiv Lihtenštajna
Ledena nepogoda
Hronika snega i proseka
Vanredna situacija u Srbiji proglašena je nakon što je zemlju prekrio snežni pokrivač koji je više nego dvostruko viši od proseka najvećih debljina snega za januar i februar. Kako je došlo do takve nepogode i šta je uopšte moguće učiniti
Intervju – Dragan Prole, filozof
Misliti bez čvrstog oslonca
"Pišem za sve ljude kojima smeta banalizovana i jednostrana misao. A budući da naš svet nudi bogatu paletu bizarnosti, šareno upakovanih u komercijalne ili demagoške svrhe, potreba za višeznačnošću, a time i za filozofijom je i te kako primetna"
Obrazovanje za XXI vek (28)
Vesti
»Bolonja« i profesori
(Na)opaka reforma
Ako bi se poštovao Zakon o visokom obrazovanju, od ove školske godine "bolonjci" bi morali da sakupe svih 60 bodova da bi upisali narednu godinu studija. Prema analizama Beogradskog univerziteta, otprilike petina studenata je u stanju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako se bude išlo po Zakonu, ponovo slede štrajkovi. O drugim posledicama i da ne govorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, dolazi se do pitanja koje je pre nekoliko dana postavio rektor BU Branko Kovačević: šta je smisao reforme ako je sprovodimo polovično? I postoji li volja da se ona dovrši
Obrazovanje za XXI vek (28)
Prosvetno savetovanje
Stranački život i smrt
Predizborno zagrevanje velikog posla
Uvek raduje dušu, to niko ne poriče, prisetiti se šta oni koji se bave najsigurnijim biznisom u Srbiji, a nisu pogrebnici, govore o svojim političkim protivnicima pre nego što im postanu koalicioni partneri
Lični stav – Zakoni i posledice
Pravni(čki) pogled na slučaj Ugričić
Zašto je važno to što je Sreten Ugričić bio nosilac javne funkcije, a ne državni službenik? Zato što su funkcioneri u sredstvima javnog informisanja manje zaštićeni od običnih građana, bez obzira na to da li su državni službenici, nameštenici, zaposleni ili nezaposleni
Umesto nekrologa – Neobjavljeni razgovor sa Živanom Saramandićem (1939–2012)
Protiv vetrenjača
Dugogodišnji član Narodnog pozorišta, operski pevač Živan Saramandić, preminuo je u ponedeljak u Beogradu u 73. godini. Umesto nekrologa objavljujemo intervju koji je nedavno vođen sa njim, a u kome on govori o svom životu i karijeri
Visoki savet sudstva
Tajne naknadnih zapisnika
Iako u ostavci sudije Milimira Lukića, podnesenoj 23. novembra prošle godine, jasno stoji da se krši Poslovnik VSS-a, jer do toga dana nije izrađen, niti je usvojen ijedan zapisnik sa bilo koje od održanih sednica VSS-a, zapisnici su se ovih dana pojavili i više od bilo čega dosad pokazuju svu bedu reforme pravosuđa
Hrvatska – Referendumsko "da" za priključenje Evropskoj uniji
Veselje bez euforije
Mala izlaznost zabrinjava, jer sugeriše da je društvo u depresiji, a u takvom stanju ljudi ne preduzimaju ništa, kaže profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski. I drugi analitičari se bave referendumskom matematikom izvlačeći iz istih brojki različite zaključke
Prosveta
Kakva je budućnost verske nastave
Nacionalni prosvetni savet bi za nekoliko nedelja trebalo da raspravlja o inicijativi svoje komisije da se veronauka izbaci iz nastavnog plana, za početak u srednjim stručnim školama. Iako je veliko pitanje koliko će pomenuta inicijativa imati odjeka i(li) uspeha, ona ponovo otvara raspravu o tome kakav je status i značaj verske nastave u Srbiji deceniju nakon njenog uvođenja
Strani studenti u EU
Problemi »generacije švorc«
Raznolikost uslova studiranja unutar EU izaziva određenu vrstu lančane reakcije u studentskim migracijama. Zbog visokih školarina u svojoj zemlji, britanski studenti najčešće odlaze u Nemačku na studije, dok se njihove nemačke kolege zbog ograničenja u svojoj zemlji odlučuju za studiranje u Holandiji, i tako redom...
Iz ličnog ugla
Sećanje na studentske dane
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Strani studenti u Srbiji
Retko viđeni gosti
Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom
Korupcija u zdravstvu – Studija jednog slučaja
Operacija »Kraba« i svi njeni akteri
Prvooptuženi je mrtav, zloupotreba u nabavci citostatika nije dokazana. Međutim, još ništa nije gotovo…
Obrazovanje za XXI vek (27)
Put do znanja
Srbija u CERN-u
Grupni portret sa bozonom
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji. Osim prilike da, okružen naučnicima, predsednik javnosti pokaže tri prsta, šta ovo pridruženo članstvo zaista znači
Ličnost godine – Ivan Tasovac
Sa zadovoljstvom prihvatam ulogu Foresta Gampa srpske kulture
"Kada pročitate šta su naši skupštinski poslanici u anketama označavali kao najvažnije kulturne događaje godine koja je iza nas, jasno je da će se pre pobratimiti Kolašin i Jagodina, kao prvi gradići u kojima će se mirno i uz veliku podršku gradonačelnika održati gej parade, nego što će oni shvatiti razliku između kulture i zabave"