Rusija: Ko je ko u Kremlju

Svi Putinovi ljudi

Putinova elita nije jedinstvena. Ona se sastoji od pet “entiteta”, odnosno pet samostalnih elita. One potvrđuju predstavu o postojanju tzv. “kremaljskih kula” koje povezuje želja da se po svaku cenu očuva postojeći sistem vlasti na čelu sa Putinom, ali koje se po mnogo čemu drugome razlikuju, pa čak i bore između sebe zbog vlastitih interesa ili želje da dokažu predanost državnom poglavaru, ponekad i ogorčeno. Svi oni snose punu odgovornost za ukrajinsku tragediju

Bioskop: Tri prolećna aduta

Baš loše, sasvim solidno i samodovoljno

Ako bismo sudili po onome što nam ovdašnji bioskopi nude u ovom trenutku, došli bismo do prilično neveselog utiska o onome što je filmoljupcima dato na potencijalno uživanje. Toj impresiji ponajviše doprinosi novi marvelovski superherojski spektakl

Provetravanje

Neraspoznatljivi Pazolini

Kao i sav njegov rad, i odricanje će biti nerazrešivo ambivalentno i obeleženo ironijom jer je Pazolinijevo pisanje, bila to pesma, roman, drama, esej ili film, uvek evidentno riscrittura, a to od čitalaca (i gledalaca) traži filološki žar

Povodom knjiga

„Crni čovek“ i „Gvozdena garda“

Prva je o strani sudbine o kojoj niko ništa ne zna, pa moguće ni Jesenjin, iako je o njoj napisao pesmu i poslao je čitaocu duboko u podsvest. Druga je o mladom, snažnom, konzervativnom, religioznom, narodnom sinu koga su voleli i seljaci i intelektualci, a Jevreji su naslućivali pogrom

Vesti

Niš: Zbog nepropisne gradnje oštećen rimski vodovod iz 4. veka:

Gradeći Somborski bulevar u Nišu radnici su oštetili deo vodovoda iz vremena cara Konstantina. Arheolozi apeluju da investitor, Grad Niš, zaustavi radove i omogući im da istraže ovaj neprocenjivi istorijski spomenik, na šta ga obavezuje zakon

Vesti

LGBT+ zajednica: Nismo porodicolika pojava

Profesor Učiteljskog fakulteta u naučnom radu LGBT+ pokret predstavio kao ideologiju koja se nameće. Njegov tekst je jedan u nizu koji pod naznakom nauke promovišu stereotipa i diskriminaciju

Pravoslavna crkva: između Rusije i Ukrajine

Raskol nije samo reč

Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije

In Memoriam: Dejan Mijač (1934–2022)

Moćni, rodni hrast srpskog pozorišta

Godine predanog rediteljskog i pedagoškog rada, desetine značajnih predstava, učinile su da njegov autoritet bude takav da je mogao da u pozorištu uradi bukvalno ono što je želeo. A on je u vrlo zrelim umetničkim godinama odlučio da se bavi pozorišnim eksperimentom. I to je za nas sve bilo prosto neverovatno. U tim godinama i u tom trenutku on je bio jedan od najnaprednijih srpskih reditelja

Reagovanje

Šta još treba naučiti o Ukrajini

Šta smo naučili o Ukrajini, “Vreme” br. 1630

Izbori 2022: Šta čeka pobednika

Ko ne štedi dok ima, zadužuje se kad nema

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”

Povodom rata

Šta smo naučili o Ukrajini

Nikolaj Gogolj se zove Mykola Hohol. Ukrajinski jezik je bliži srpskom nego ruskom. Naš prvi prevodilac s ukrajinskog bio je Gavrilo Venclović. Po Miloradu Paviću, barokna ukrajinska književnost mogla je da utiče na tadašnju srpsku

Papiro

Nedelja

Vesti

Bio-laboratorije: Od Iraka do Ukrajine preko Niša

Oprema koju su od SAD dobili Medicinski fakultet i Klinika za kardiohirurgiju u Nišu nije za bio-laboratoriju. Jedan od Putinovih argumenata protiv Ukrajine je navodno postojanje američkih laboratorija za testiranje hemijskog oružja. Oružje za masovno uništenje, koje je bilo povod SAD da napadne Irak, nikad nije nađeno

Sećam se

Pogibija u Harkovu: Smrt mog druga Borisa Romančenka

Borisa Timofejeviča Romančenka sreo sam u više navrata. Obojica smo preživeli Drugi svetski rat i koncentracioni logoru Buhenvald iz koga su nas izbavili Amerikanci, da bi njega u dubokoj starosti u jednom novom ratu juče ubila ruska raketa. Ima u tome dosta istorijske ironije

Rat u Ukrajini

Dan 26: U Mariupolju na svakih 10 minuta odjekuju eksplozije

U Maripolju se vode ulične borbe. Bombardovano je predgrađe Odese. U Kijevu je projektil velike razorne moći pogodio tržni centar. Evakuacija civila iz svih ratom ugroženih gradova se nastavlja. Zelenski odbija ruske ultimatume i zabranjuje rad proruskih partija. Bajden upozorava da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje

Lični stav

Međunarodno pravo i Ukrajina – Ima li života nakon smrti

U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve

Suđenje Belivuku i Miljkoviću

Lični rat sa Vučićem

Dugo čekano, zakazano pa odloženo pripremno ročište “suđenja decenije” bandi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića opet je potreslo javnu scenu Srbije. Njihov advokat Dejan Lazarević tražio je izuzeće sudskog veća i tužioca, a okrivljeni Belivuk i Miljković iskoristili su priliku da i oni, na svoj način, argumentuju zahteve za izuzeće

Nedelja

Manipulacija strahom i cena populizma

Mir, stabilnost – Vučić

Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac

Na licu mesta: Bor

Ako se ovako nastavi, opstanka nam nema

Šta donosi nova era rudarenja u Boru? Da li je profit važniji od ekologije? Zbog čega je vazduh u Boru opasan po zdravlje ljudi i pored smanjenja koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu? Kako izgleda život na ivici rudnika

Svedoci istorije

Devet života jednog maratonca

Rođen u Beogradu, bomba koja je 6. aprila 1941. pala na kuću njegove porodice nije eksplodirala, iz logora Bergen-Belzen 1944. našao se na spisku onih za čiju je slobodu platio bogati švajcarski Jevrejin, uspeo je da preživi masakr izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Mihenu 1972. – Šaul Ladani. Ovog januara, u 86. godini, bio je u Novom Sadu

Vesti

Korona u Srbiji: Pobeda pred izbore

Od subote se ukidaju kovid propusnice, nošenje maski ostaje na nivou preporuke i prestaju da važe sva ograničenja za okupljanja na javnim mestima

Provetravanje

Zašto nije ranije pobegla?

Postoje dva ishoda ove situacije, oba loša. Jedan je kataklizmičan i ne bih želela da razmišljam o njemu. Drugi ima veze sa tim što smo društva koja se brzo navikavaju na promene, pa je tako moguće da se za dve-tri nedelje do mesec dana svet zasiti vesti iz Ukrajine, da zaboravi milione izbeglica i da ih ostavi da se snalaze kako znaju i umeju

Izbori 2022.

Predsednički kandidat Aleksandar Vučić: Samo je jedan

Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju

Izbori 2022.

Predsednički kandidat Miladin Ševarlić: Političar u šajkači

Protivi se genetski-modifikovanim (GMO) proizvodima. Stopirao bi pristupanje Srbije EU jer to podrazumeva priznanje Kosova. Uveo je opanke, jelek i šajkaču u Narodnu skupštinu. „Idejni tvorac“ štrajka glađu na stepeništu ispred Parlamenta. Biće predsednički kandidat pokreta i udruženja ispred Reformističke stranke, čiju listu za parlamentarne izbore predvodi Branimir Nestorović

Izbori 2022.

Prvi na listi Reformističke stranke Branimir Nestorović: Vitez teorija zavera

Politiku vidi kao nešto „što strašno oduzima energiju“ i „kratkoročnu ljudsku delatnost“. Veruje da su ljudi sa plavim i zelenim očima vanzemaljci. Ne veruje u vakcinu. Tvrdi da ima poverenje 20 do 25 odsto ljudi u biračkom telu. Biće nosilac pokreta okupljenih oko Reformističke stranke - „Profesor dr Branimir Nestorović – snaga sabornosti naroda Srbije“