Lokalna samouprava

Češki model učešća građana

Uspešno završen projekat "Izgradnja partnerstva i učešće građana na lokalnom nivou", koji je finansiralo Ministarstvo inostranih poslova Češke

Izborna kampanja

Centar u finalu

Izgleda da se težište sukobljavanja pri kraju duge izborne kampanje u Srbiji premestilo na onu tačku u kojoj se uz dosta prelivanja dodiruju levi i desni centar, što je ipak bolje nego da protiče u znaku razrade testamenta živog haškog zatočenika Šešelja

Međuvreme

Okrugli sto o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u gradu Pančevu

Akciona koncentracija

Posle serije ekoloških incidenata tokom novembra 2006. godine u Pančevu, ostalo je mnogo otvorenih pitanja o zaštiti životne sredine i održivom razvoju ovog grada. Gde se problem u Pančevu nalazi, zašto se neprestano dešavaju ekološki incidenti, šta treba da se učini da bi se ti problemi rešili i koliko će pomoći novi akcioni plan? Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, nedeljnik "Vreme" je organizovao okrugli sto na kom su se prvi put javno i na jednom mestu okupili predstavnici nadležnih republičkih organa, lokalne samouprave i Južne industrijske zone, pokušavajući da pred brojnim novinarima odgovore na ključna pitanja u vezi sa ovim problemom. Okrugli sto je održan 6. novembra u Medija centru, a u njemu su učestvovali Srđan Miković, predsednik Opštine Pančevo, Ljiljana Stanojević iz Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Željko Martinović iz Ministarstva rudarstva i energetike, Goran Vujuć sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Đorđe Mihajlović, direktor funkcije razvoja NIS-a, Dragan Vučur, pomoćnik direktora NIS Petrola za razvoj i investicije, Nikola Garić, direktor NIS Petrol Rafinerija i Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP Petrohemije. Voditelj okruglog stola bio je Slobodan Bubnjević, novinar "Vremena"

Navigator

Ima li interneta posle bloga

Parlamentarna matematika

Kubni koren Srbije

"Što se reprezentativnosti tiče, njih može biti i dvanaestoro i sve bi bilo ponovo isto. Oni mogu u parlament postaviti i 250 plišanih meda samo sa raznobojnim kapicama da bi se znalo iz koje partije dolaze", kaže za "Vreme" Marko Blagojević

Školovanje generacije 007

My name is Montgomeri, Lin Montgomeri

Kada jedan projekat od početka bude praćen nizom malih skandala koji se provlače po štampi, kada se u tom projektu nađu naizgled nespojive ličnosti, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost SCG uključen i u trgovinu kontraobaveštajnom tehnikom, supruga bivšeg ambasadora najmoćnije države sveta, profesor poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore, onda je nekako logično da pažnja javnosti bude više okrenuta ka takvim detaljima nego prema njihovim akademskim titulama

Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke

Mandat, ovlašćenja i komentari

Tadić je uspeo da uglanca lik svoje stranke u javnosti, i da je pomeri ka umerenom delu političkog spektra

Tema s naslovne strane – skupština i vlada

Jesenje padavine

Težak zadatak: zakon o vladi, Mladić, evropski pregovori, ustav, investicioni plan, kosovski pregovori, zakon o radio-difuziji...

Istraživanje "Vremena" - kurs istraživačkog novinarstva

Šta osta od DOS-a

Dve trećine slavne koalicije nazvane Demokratska opozicija Srbije danas, šest godina posle obaranja režima Slobodana Miloševića, ima vanparlamentarni status i odgovarajući – gotovo nikakav – uticaj na političku scenu Srbije. Ni udruživanje "malih" nije im u međuvremenu pomoglo da preskoče lestvicu izbornog cenzusa. Neki su se, pojedinačno ili kolektivno, utopili u sestrinske "velike" stranke, drugi pišu saopštenja i saopštavaju mišljenja, treći se bave memoarima... I osnivaju "nove" stranke

Mediji

Kolegijalnost, zanat najstariji

Vlasnik TV Pink poznat je kao čovek koji se ne libi da odreši svoju pozamašnu kesu i da finansijski stane iza projekata koji na prvi pogled nemaju nikakve veze s njim, ali je isto tako poznat i kao neko ko kesu ne dreši vođen isključivo humanitarnim i kolegijalnim razlozima. Pošto je formalno-pravno Mitrović čist kao suza, javnosti je prepušteno da nagađa o pravim razlozima njegove kolegijalne pomoći, a članovima Saveta Republičke radiodifuzne agencije da, kako znaju i umeju, izađu iz još jednog skandala u kome su glavni akteri

Međunarodna konferencija "Lica jezika"

Moć razumevanja

"Želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja; nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici bilo koje grupe", kaže direktor Unije govornika engleskog jezika Valeri Mičel

Intervju - Mihajlo Pantić, pisac

Korak do kulturnog autizma

"Ne shvatam zbog čega dobar deo današnje političke i kulturne javnosti i dalje uporno i tvrdoglavo insistira na samodovoljnosti; osim toga, retko se ko pita sa čime ćemo se suočiti kada se okrenemo ka tom zamišljenom sebi, i šta ćemo tamo, tada, videti"

Godišnja skupština SANU

Jelek, anterija i opanci

Nastojeći da istovremeno budu unutar i izvan aktuelnih zbivanja, pojedini članovi SANU-a, nakon što su potrošene sve mogućnosti sukoba sa drugim narodima, rešenje vide u različitim oblicima izolacionizma

Zahtev za rehabilitaciju Slobodana Jovanovića

Umivanje fasade

Oni koji će odlučivati o eventualnom ukidanju presude Slobodana Jovanovića ne traže od istoričara argumente da je njegova vlada u izbeglištvu bila na strani antifašističke koalicije, niti dokaze stručnjaka da Jovanović nije bio odgovoran za četničke zločine

Intervju – Milica Bakić-Hajden, religiolog

Religija i pomirenje

"Ovde postoji problem što su do sada jedini izvor teološkog znanja koje daje unutrašnju perspektivu – potrebnu za razumevanje prave prirode religije – bili matični teološki fakulteti. Između njih i šireg akademskog obrazovanja ne postoji ništa. Ova disciplina, religiologija, upravo premošćava jaz koji postoji između teologija i šireg akademskog obrazovanja"

Portret savremenika

Lovac na krupnu ribu

O Bavčaru bi moglo da se kaže svašta: ljuti marksista, koji je postao zadrti kapitalista. Bio je uključen u sve aktivnosti "nabavljanja" oružja za slovenačku Teritorijalnu odbranu i policiju, a svedoci kažu da su mu se, naročito osladili pregovori sa saveznim funkcionerima, pre svega Antom Markovićem i oficirima JNA tokom tzv. desetodnevnog rata juna i jula 1991. godine

Srbija i Evropa

Jedan poziv menja sve

Intervju — Dr Ranko Bugarski

Govor mržnje i ćutnja mržnje

„Ćutnja mržnje se iskazuje rečitim ćutanjem u trenucima kada je do bola jasno da bi se nešto moralo izustiti, da bi se neka ekstremna nepodopština morala osuditi"

Prebrojavanje u SPS-u

Ko je nosio kovčeg

Kakve su bile karijere i odnos prema Slobodanu Miloševiću Milorada Vučelića, Milutina Mrkonjića, Bogoljuba Bjelice, Uroša Šuvakovića, Dragana Hadži Antića i Bojana Kekića

Skupština Srbije – Kosovska rezolucija

Vlada dobila mandat

Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket

In memoriam - Saša Stojanović

Punkerton i besmrtnost

(1951-2005)

Međuvreme

Tribina - Vreme izazova

Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu

U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Vreme izazova

Kakva je evropska strategija Vlade Srbije

Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".

Cern u Vinči

Izlazak u veliki svet

Ideja o blagodetima koje fundamentalna istraživanja mogu pružiti davno je rođena, ali se retko ostvarivala kroz saradnju s naučnim timovima u drugim zemljama

Vreme izazova - tribina

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"