U novom broju: Intervju - Đorđe Pavićević, redovni profesor FPN-a

Podleganje pritisku daje onima koji su agresivniji ono što žele

“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”

Intervju: profesor Dino Abazović

Zlokobna ćutnja o tamnoj strani svoje istorije

“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”

Rezultati politike vrdanja: Kosovo, pregovori, mitinzi

Ništa ne potpisujem, ali sve prihvatam

Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.

Intervju: Đorđe Pavićević, redovni profesor FPN-a

Podleganje pritisku daje onima koji su agresivniji ono što žele

“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”

Solidarnost sa targetiranim kolegama

Skup podrške profesorima sa FPN: Nije akademski ćutati

Jedan deo profesora i saradnika na FPN izrazio je solidarnost sa targetiranim kolegama koje su označene kao teroristi samo zato što su radili svoj akademski posao u saradnji sa profesorima Prištinskog univerziteta. Oni zahtevaju da MUP ovaj slučaj rasvetli do kraja i da se zaustavi praksa nekažnjivosti organizacija čije akcije mogu da imaju nesagledive posledice

Lični stav

Pozivi na linč na FPN: Napad na slobodu misli

Pozivanje na linč nekoliko profesora sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu zbog akademske razmene sa kolegama iz Prištine je pretnja koja nadilazi napade na pojedinačne naučne radnike – tim se optužbama negira pravo na slobodu misli i značaj naučnih saznanja

Pregled nedelje

Ekstremni dripci i jajare: Lovci na glave

Čim Vulin pritisne dugme, iz mraka ispuze ekstremni desničari. A kad ga direktor BIA otpusti, vraćaju se poput buba švaba odakle su do došli. Potom im Služba obračuna troškove – uključujući one za skaradne plakate protiv profesora FPN-a – i isplati saradničke honorare

Analiza

Predsednički izbori u Crnoj Gori: Svi ko jedan protiv Spajketa

Predsednik pokreta Evropa sad i bivši ministar finansija u Vladi Zdravka Krivokapića Milojko Spajić među prvima je predao kandidaturu za martovsku trku za predsednika republike, ali ju je Državna izborna komisija (DIK) odbila. Na Spajiću su se zalomila koplja crnogorske političke elite koja je zajedničkim snagama izbacila bivšeg ministra iz igre za mesto šefa države u kojoj je slovio kao najizgledniji izazivač Mila Đukanovića

Posredovanje Evropskog parlamenta u dijalogu u Skupštini

Treća sreća

Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik iz redova evropskih narodnjaka i slovenački socijaldemokrata Matjaž Nemec dolaze u Beograd kako bi pomogli u uspostavljanju procesa olakšavanja dijaloga u Narodnoj skupštini Srbije

Intervju: Nikola Kovačević – ličnost godine

Balkanski front ljudskih prava

“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”

Lični stav

Principi Džingis-kana u srpskoj verziji: Svi Vučićevi ljudi

Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.

Udžbenici biologije za osnovce

Povratak cenzure na mala vrata

Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”

Analiza slučaja

Otkazan skup na FPN-u: Savo Manojlović je bio nepoželjan

Izvori „Vremena“ kažu da je šef beogradske kancelarije nemačke Fondacije Konrad Adenauer sprečio predavanje Save Manojlovića na Fakultetu političkih nauka. Potom je otkazan ceo skup. Ta fondacija inače gaji tesne odnose sa Naprednjacima

Intervju: Zoran Dimić, filozof

Izlazak iz paleolitskog stresa

“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”

Popis stanovništva

Demografski slom Srbije i celog Balkana

Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države

Intervju: Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Rodna ravnopravnost je pitanje održivog razvoja i pitanje naših vitalnih nacionalnih interesa

“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”

Vlade Srbije: Treća tura, nova avantura

Ministri za struju, turšiju i drugu zimnicu

Kombinatorika treće vlade Ane Brnabić ista je kao i kod svih dosad: malo vernih prijatelja, malo novih lica, nekoliko ispadanja, nešto prepakivanja naprednjačkih frakcija… I naravno, obećanje predsednika države da ni ova vlada neće izgurati pun mandat, jer su, kako reče, tu da preguraju zimu

Intervju: Radivoje Jovović, politikolog i aktivista

Ako nema vladavine prava, građanska neposlušnost je moralna obaveza

“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”

Školstvo i znanje o diskriminaciji

Obrazovanje za rodnu neravnopravnost

Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan

Lični stav

Cena sankcija Rusiji: Dve do tri milijarde evra

Na osnovu povlašćene cene od 420 evra za hiljadu kubika gasa Srbiju uvoz 2,2 milijarde kubika iz Rusije, što je preko dve trećine potrebne količine, košta 924 miliona evra. U slučaju da uvedemo sankcije Rusiji, plaćali bismo tržišnu cenu koja bi bila dve do tri milijarde evra skuplja

Vesti

Latinka Perović: Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije zato što im je blizak

Istoričarka Latinka Perović kaže da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković da će Srbija morati da bira da li će ići ka Evropskoj uniji ili tražiti neki novi put

U novom broju

Portret savremenika – Dragan J. Vučićević: “Informer”, tabloid za moćne

Eksplozija prisustva Dragana J. Vučićevića u svim medijima nije novost, ali protest protiv njegovog izveštavanja u tabloidu koji uređuje jeste. Kada sve prođe, ove nedelje on će moći da odmahne rukom i svima se zahvali za besplatnu reklamu

Portret savremenika: Dragan J. Vučićević

“Informer”, tabloid za moćne

Eksplozija prisustva Dragana J. Vučićevića u svim medijima nije novost, ali protest protiv njegovog izveštavanja u tabloidu koji uređuje jeste. Kada sve prođe, ove nedelje on će moći da odmahne rukom i svima se zahvali za besplatnu reklamu

Retrospektivna izložba Mrđana Bajića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 24. 9. 2022 – 23. 1. 2023.

Pouzdani nepouzdani pripovedač

Mrđan Bajić je jedan od najistaknutijih i najaktivnijih srpskih umetnika, značajne međunarodne reputacije i uzorne biografije, koju ispisuje u neuzornim, turbulentnim decenijama diskontinuiteta

Skupštinska sednica o Kosovu

Lider izdržljivosti i neodgovornosti

Aleksandru Vučiću se samo jednom, u jednoj neprimećenoj polurečenici, omaklo da su mu Miroslav Lajčak i savetnici Emanuela Makrona i Olafa Šolca doneli nacrt sporazuma Beograda i Prištine i da je taj predlog odbio. Sve ostalo je bilo kao i na sednici o Kosovu 2019. Javnost ni ovoga puta nije mogla da čuje šta je plan vlasti, niti je opozicija ponudila bilo šta konkretno

U novom broju

Ivica Mladenović: Vučićeva politika je suprotnost shvatanju dostojanstva

Ko naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...

Deca izbeglice na Balkanskoj ruti

Nasilje kao sudbina

“Svi, i odrasli i mala deca, umorni smo, umorni smo od disanja…”, “Molim vas, nemojte nas kažnjavati…”, “Dete, jednostavno, ne može dalje…”, ovo su neki od primera kako deca izbeglice i migranti opisuju svoje iskustvo na putu. O tom iskustvu, prožetom nasiljem, kako onim koje se desilo baš njima, tako i nasiljem nad drugima kojem svedoče ili o kojem slušaju od vršnjaka ili odraslih, deca su govorila istraživačima u toku kvalitativnog dubinskog istraživanja sprovedenog u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čiji je rezultat izveštaj “Gde god da odemo, čine nam zlo”. Izveštaj pokazuje da je nasilje toliko prisutno u životima dece izbeglica da je postalo strukturni, neizbežni deo njihovog migrantskog iskustva, i ukazuje na jednu drugu, važnu temu, a to je normalizacija nasilja